Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXII. sednice 1. marta 1921. godine.

157

Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Gospodo, ima još dva govornika, i to g. dr. Žarko Miladinovič i g. Pero Markovih. Oni će biti kratki, pa ćemo onda završiti diskusiju. Ima reč g. dr. Žarko Miladinovič. Dr. Žarko Miladinovič: Gospodo, ja sam već prilikom generalne debate rekao, da sam protiv gornjega doma, da sam protiv Senata. Tome sam naveo i razloge, a to je, što se Senat preživao' već u svojoj kolevci, u Engleskoj. To dokazuje i nacrt naše vlade, da je Senat više forma, jer što se tiče donošenja zakona, imao bi Senat pravog da stavi prigovor, koji bi Narodno Predstavništvo moglo usvojiti, ako ga ne bi usvojilo, vratiti natrag zakon i ako Senat ne bi ponovno uvažio, onda Narodno Predstavništvo može samo rešiti. Što se tiče budžetnoga prava, još manje ima Senat pravo, jer može samu jedanput prigovoriti, i čim se vrati proračun natrag u Narodno Predstavništvo, onda konačno rešava Narodno Predstavništvo o budžetu. Prema tome, da bi Senat bio više forma, a drugo iz fiskalnih razloga bio sam protivan Senatu, jer bi zabadava tovarili terete na državna ledja, a bez potrebe. Treće, što sam smatrao, da bi se Senatom sada stvorile porodice sa preimućstvima, sa izvesnim preimućstvima privilegisanim, a mi smo bar protiv toga, -i u Srbiji su bili protiv toga privilegisanja, jer Srpski Ustav nije dozvoljavao, da bude plemstva, pa i ovaj naš novi nacit to isto, normira, što je i opravdano. G. dr. Vojislav Marinkovič veli, da bi se Senatom sprečavala tiranija partijske većine ili većine pailamentarne, koja bi predstavljala jednu partiju, a moglo bi biti i dve ili više, zavisi od toga, kako je sastavljena Narodna Skupština, t. j. da li je jedna partija došla u većini ili je možda kompromis napra\ ila sa još nekim strankama. Prema tome ta tiranija ne bi se mogla ostvarivati u svakoj prilici. A osim toga, ako bi bilo kakve tiranije, ja držim, da Senat ne bi mogao stati na put tome, a najmanje ovakvim ustanovama, kakve su donesene u predlogu nacrta sa onim pravom, koje obično Senat' ima. To onda nije razlog za uvadjanje Senata, premda je ovde dobio spomenuto, da se kod idućih izbora može da izmeni, to zavisi od birača, koji će ući u parlamenat. Na posletku svaki narod ima parlamenat onakav, kakav zaslužuje, t. j. kakvog ga on bira, a garantija, da ce biti izabranici narodni, to je opšte i tajno pravo glasanja, dakle tu je zagarantova.no, da udju pravi narodni predstavnici. Ja držim, da je i onaj drugi razlog neosnovan, koji je izneo dr. Marinkovič, a to je, da se samo putem Senata ili u Senatu sa Senatom može održati demokratska vladavina. Mene reči g. Marinkoviča nisu mogle o tome da uvere i rekoh, kad se zna, šta sve Senat može da uradi, onda ja ne vidim, da bi mogao uvesti neku demokratskiju vladavinu, nego što može da uvede Narodno Predstavništvo, koje je narod slobodno birao i to još putem tajnog glasanja.

G- Marinkovič se naročito .pokazao kao prijatelj evolucije što se tiče sastava Narodnog Predstavništva, i pitam kakva bi bila evolucija kad bi sada uveli Senat, a posle tražili da ga ukidamo, zar ne bi taj Senat posle se protivio i pravio smetnje evoluciji? Mi bismo imali dva faktora, sia kojima bi se morali boriti: sa Narodnim Predstavništvom Donjim Domom i Senatom Gornjim Domom. Ako je neko prijatelj evolucije, mogao bi biti prijatelj što manje zapreke od evolucije, a Senat po mome mišljenju bio bi velika zapreka evolucije. Što se tiče privrednih saveta, koji su spomenuti ovde pri ovoj raspravi, ja ne mogu da se složim u tom pogledu sa predlagačima, jer privredni Savet pre svega bio bi samo Savet, ne bi bio jedan organ, koji bi imao pravo odlučivanja, a kad nema prava odluke, onda će opet Narodno Predstavništvo da reši onako kako za dobro nadje. Taj privredni Savet ne bi mogao imati uticaja na rad Narodnog Predstavništva. A ja se slažem da treba čuti i stručna mišljenja, ali to može da bude i ovako, kako je predloženo, može se samo doterati da odbori imaju saslušati stručno mišljenje, da se stvore ankete za istraživanja i pretresanja izvesnih pitanja, gde se to može da učini pa da se postigne ono isto i mnogo više nego što bi se moglo postići sa tim t. zv. Privrednim Savetom (Dr. Janko Šimrak: Ili kao što je to do sad bilo), pa ako ima što da se popravi i treba da se popravi, niko nije protiv toga, samo sa Privrednim Savetima ne bi čovek ništa postigao, kad Privredni Saveti nemaju pravo odlučivanja, ne mogu ništa menjati na odlukama Narodnog Predstavništva, ako ne usvoji predlog šta vredi Privrednim Savetima. To bi bio samo jedan organ od parade. Više bi može biti vredelo, da ostane onako, kao što je bilo u srpskom Ustavu, a to je, da Državni Savet kaže svoje mišljenje o pojedinim zakonskim predlozima. U ostalom ja sada neću c tome govoriti, govoriću posle, ali ovde govorim sada o Senatu i kažem da Privredni Savet ne bi ništa učinio. Predlaganje kako da se biraju ti Senati ili kako da kažem Privredni Saveti, ti novi organi, to bi bilo čisto predstavništvo klasno, to ne bi bilo Narodno Predstavništvo. Mi bar znamo, da je zahtev novog vremena, da se što više pokazuje snaga i volja naroda, a ovde se ne bi potkazivalo to, nego bi se pokazivala možda volja pojedinih klasa. (Dr. J. Šimrak: Jesu li seljaci narod?) Hoćemo li sve da podelimo po klasama, pa da klase biraju? (Mili. Avramović: To je podeleno i ne ćemo više da delimo.) Svaka klasa gleda svoje interese i to onda nije vodjenje računa o narodnim interesima. (Mili. Avramović: To je podeleno, to je svršeno i ne ćemo mi deliti). U srednjem veku bilo je klasnih predstavnika, to je samo stari materijal, ali prevučen firnajsom, malo je namazan. (Mih- Avramović: Vi se varate, g. doktore). Ne varam se. To je tako zvani