Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

170

Stenografske beleške

itd. In koder imajo ženske volilno pravico, jih vidimo tudi v parlamentih in na ministarskih sedežih. Zlasti v današnji socijalni dobi je potrebno, da vnese ženska v politično življenje svoj posebni pogled. Danes je treba važnih zakonov: zakonov o varstvu žen in otrok pri delu, zakon o invalidih, o vdovah, in sirotah, o higijeni, prosveti itd. Povsod je treba, da uveljavi ženska svoj posebni nadzor. Priznati se mora, da.ženska v političnem parlamentu ne bo mogla tako delati kakor. v socialnoekonomskem parlamentu. In ker mi zahtevamo socialno-ekonomski dom, zahtevamo dosledno tudi volilno pravico žene. Niti ženi niti rodbini bi ne bilo v kvar, če bi se žena udejstvovala, tudi na socialno-ekonomskem polju. Prvoboriteljica za ženske pravice Ellen Key pravi, da bi bil volilni listek v roki žene prav tako malo kvaren kakor kuhinjski recept. Ta pisateljica povdarja tudi, da bo še le tedaj, ko bodo v parlamentu zopet zastopani stanovi, ko bomo torej imeli stanovski parlamenat, mogla ženska v prvi vrsti pokazati svoje sposobnosti kot žena in mati. Večkrat se naglaša, da leži pomen parlamentarizma v tem, da sodeluje narod pri zakonodaji. Toda če so izključene ženske od volilne pravice, tedaj polovica prebivalstva ne sodeluje pri zakonodaji. Če vpoštevamo še one, ki so nedorasli, ki so vojaki, časniki in podčasniki, in one, ki svojevoljno ne gredo na volišče, vidimo, da poslanci zastopajo komaj četrtino prebivalstva. To nesorazmerje bi se ugodno izpremenilo-, če bi sedala še ženskam volilna pravica, kakor tudi, če bi ne sprejela uvedba refenduma ki ga predlaga naš načrt ustave. Potem bi res o važnih zakonih vsaj kolikor toliko odločal narodZato mi zahtevamo, da se glasi stavek, kjer se govori o volilni upravičenosti, -takole: »Pravo- biračko ima svaki državljanin po rodjenju ili prinodjenju bez razlike spola, ako je navršio 21. godinu«. Predsednik dr. Momčilo Ninčić : Ima reč dr. Žarko Miladinovič. Dr. Žarko Miladinovič: Gospodo, pre svega bih hte-o da primetim, da mi izgleda da brojevi, kojim su naznačeni članovi kao 45., 46. itd., ne odgovaraju pravome stanju, jer, u koliko se sečam, čl. 12. je izostavljen. To sam hteo da primetim, da ne bi docnije bito* kakvih neprilikaŠto se tiče pitanja o ženskom pravu glasa, neka je i meni dopušteno da o torne kažem nekoliko reči. Ja, pre svega, držim da ova stvar nije prečiščena u narodu. Mi možemo, uneti takav princip u Ustav, gde je već pojam o torne principu u narodu prečiščen. Ima zastupnika ženskoga izbornoga prava i to izgleda onako dosta moderno i napredno, ali ih ima koji se s time ne slažu. Naročito u samome narodu, po selima, ta stvar nije prečišćena, i ja sam uveren, kad bi pitali sela naša i žene na selu/ da bi one kazale: neka muž vodi tu brigu, mi imamo drugu brigu. Kod nas postoji poslovica: »Ne stoji kuća

na zemlji nego na ženi«. I onda se pitam, da li bi bilo socialno korisno kad bi žena dobila izborno pravo? 0 tome bi se moglo mnogo debato vati i moglo bi se naći dobrih branilaca protivnosti onoga, što zastupaju pobornici biračkog prava za ženske, a to je: da ne bi bilo socialno korisno, kad bi se zavelo opšte biračko pravo za ženske. Jer, uzmimo samo šta bi bilo od jedne kuće, kad bi muž bio član jedne stranke a žena druge stranke. (Čuje se od ■strane komunista: jaki razlozi). Takvih bi slučajeva bilo i zamislite sad kakav bi tu mir i napredak bio. Ne možemo mi ljudi, koji nismo u jednoj stranci i koji nismo u srodstvu, tako lako, da se složimo medju sobom ako pripadamo raznim strankama. Naš je temperamenat takav, da mi jedan drugoga čak mrzimo zato, što ne pripadamo jednoj stranci. (N. Divac: Ja vas ne mrzim). I ja vas, ali mi smo izuzetak. (N- Divac: ja vas volim). I ja vas, ali mi smo izuzetci. Gospodo, ja govorim o pravilu, a ne o izuzetcima i kažem da je kod nas to pravito', da članovi jedne stranke obično ne trpe članove druge stranke, i velim i pitam se, šta bi tek onda bilo kad -bi se usvojilo žensko izborno pravo, pa da žena pripada jednome načelu, a muž drugome? Aratos' Ja sam razgovarao i sa našim inteligentnim ženama i Boga mi sve nisu bile oduševljene za to biračko pravo, a izgleda mi kao da i gospoda, koja brane biračko pravo ženskih, uvidjaju i sama da ne bi lulo dobro da sve. ženske dobiju biračko pravo, jer, ja sam čuo gde kažu, da ne bi bilo pravo da one, koje su inteligentne, koje su samostalne nemaju biračko pravo. Dakle, izgleda, da bi se pravila neka razlika, neko diferenciranje, pa bi bito ženskih sa pravom glasa i ženskih bez toga prava, a to ne bi bilo dobro. (Glasovi: Pa to je doskora bilo medju ljudima). Bilo je, ali se mi za to i borimo, da tu nejednakost izgladimo i naučimo prvo ljude, da se oni dobro vladaju u političkim pitanjima, pa onda neka dodju ženske na red. Ja sam, dakle, protivan tome, da se još sada reši to pitanje o ženskom« pravu glasa i zadovoljavam se ovakvim stavom u vladinom predlogu, t. j. da se ostavi zakonu da on reši ovo pitanje. Time hoću da kažem da mi ne smemo vezati ruke budućem zakonodavcu. Ovo ipitanje nije za sada još sazrelo, a kad sazre imaće vremena da ga zakonodavac pravilno reguliše. Ja ne ću da kažem i da tvrdim da to ne će nikada biti, da ne će nikada biti ono. što predlažu neka gospoda, ali tvrdim, da je danas i suviše rano prelomiti ovu stvar bilo na jednu bilo na drugu stranu. Prema tome sasvim je opravdano, da se ovo pitanje ostavi otvoreno i da se pusti zakonodavcu, da ga on reši onako, kako bude odgovaralo narodnim potrebama. Predsednik dr. Momčilo Nitičić: Ima reč g. dr. Sima Markovič, Dr. Sima Markovič: Kad je reč o ovome članu 46., želeo bih da podvučem dva momenta, o kojima