Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXV. sednica 4. marta 1921. godine.

177

nije u stanju, da troškove podmiri. Činovnička pl-ata to je eksistenc minimum. Stoga, gospoda nalazim, da ova redakcija, koju je predložila komisija, odnosno odbor izabran od strane Ustavnog Odbora, nije podesna, jer činovnici ne šmeju biti kažnjeni, kad budu izabrani za narodne poslanike, gubitkom svojih stečenih prava, i zato predlažem, da zadnja alineja član 48. glasi ovako: činovnici, koji budu izabrani za narodne poslanike, zadržavaju sva prava, samo za to vreme ne mogu biti unapredjeni, ali zadržavaju red. Zašto? Zato, što znamo, da je činovnički stalež siromašan i da nije u stanju, da izdržava sebe i svoju obitelj, i ono, što je jedan činovnik stekao kao činovnik, treba da ostane za njegovu familiju. Istina, treba jednu stvar sprečiti, kad jedan činovnik bude izabran za poslanika, da ne može zloupotrebiti svoj položaj, da sebe proturi u pet klasa. Zato sam ja u svome predlogu i kazao: da činovnik kao narodni poslanik ne može da bude unapredjen, ah da zadržava red. Ali kad se on povrati u službu i kad bude došao red, da dobije unapredjenje, da bude unapredjen onako, kako mu to pripadaju mislim, da će ovaj izmenjen predlog zadovoljiti sve članove, odnosno većinu Ustavnog Odbora i da će biti primljen. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Ante Dulibić. Dr. Ante Dulibić: Gospodo, jedna je stvar utvrdjena, da činovnici sačinjavaju pretežni deo narodne inteligencije. Sa ovim članom 48. ne čini se ništa orugo, nego se taj pretežni deo inteligencije isključuje iz pasivnog izbornog prava, potpuno Isključuje. da saradjuje na javnom upravnom i političkom polju. Gospodo, bilo je govora o nekim obzirima službe. Ako sam dobro čuo, rečeno je bilo neki dan, da mi imamo u našoj zemlji oko 200.000 činovnika. Kad bi pretpostavljali, da budu izabrani za narodne poslanike sve sami činovnici i cela Skupština da bude sastavljena iz činovnika, u njoj ne bi bilo više od 300 činovnika prema ovome nacrtu. Ja sam uzeo najgori slučaj, da za narodne poslanike budu izabrani samo činovnici. Recite mi, gospodo, da li to može poremetiti državnu službu, imaju li pravo oni, koji kažu, da činovnici, kad postanu narodni poslanici, da gube svoju platu i da se ne može naći neki drugi način, da se uredi to pitanje, da se smatra, da jedan činovnik kao poslanik da je na radu kao u nekoj komisiji. Gospodin Vujičič je učinio prigovor, da činovnici uživaju ista prava kao i drugi gradjani, ali je krivu posledicu izveo, da činovnik izgubi- platu kad postane narodni poslanik. Kad jedan gradjanin, koji ima svoju kuću, ima svoju radnju, ili jedan trgovac koji vodi, svoju trgovinu, ne gubi dnevnicu kad postane poslanik, isto tako netreba činovnik da gubi svoju platu kad postane poslanik, jer se on sa samom dnevnicom ne može starati o svojoj obiteljiStenografske beleške

Što se tiče državne službe, nije pravo da se izuzmu policajski činovnici ali s toga razloga što smo izuzeli vojnike i oficire i što smatramo da izmedju policijskih činovnika i oficira i vojnika ima neke analogije, oni su tu da štite red i imaju razne funkcije, ja mislim da je pravo što se njima nedaje izborno pravo. Ali za sve druge činovnike činiti izuzetak, to. nije pravedno, nije razborito niti je korisno za našu državu. Gospodo na posledku da kažem da odredba čl. 48. nije apsolutno savršena. Ako se misli, da se jedan činovnik može po ovoj odredbi kandidirati, to onda držim da se može stvoriti takav izborni zakon, da se takav činovnik ne može kandidirati. Bilo je govoreno o proporcionalnome izbornome pravu, i onda je kazano da je najpravilnije da cela država sačinjava jedan izborni okrug. Jest, gospodo, to je po teoriji ali u praksi je to nemoguće izvesti. Zamislite vi tu mogućnost da cela država sačinjava jedan izborni kotar i onda činovnik ne može biti kandidiran niti izabran. Ali ovaj član isključuje činovništvo iz toga razloga što se neće pomisliti da se od cele države načini jedan izborni kotar već može doći do toga da država ima 7 do 8 okruga. Kako će onda jedan činovnik moći biti izabran ako on u velikim pokrajinama Srbiji, Bosni ili Hrvatskoj itd. ne može da bude kandidiran i onda je isključeno da činovnik bude kandidovan i izabran. Gospodo, ovde je bilo reči i o obzirima državne službe. Uzmite učitelja u malome selu. On ne može biti kandidovan i izabran u okrugu svoje delatnosti, jer bi mogao delovati na tok izbora. To je, gospodo, nemoguće, on može delovati u tome mestu ali ne može imati upliva na jedan ceo okrug. Činovnik uopšte ako ne vrši svoju dužnost kako treba, može uplivisati na tok izbora na drugi način i to, bilo kao birač ili bilo kao član ma koga društva. On kao takav može imati upliva na izborni tok i na agitacijuI kad sve to može biti onda ne znam zašto mi skraćujemo izborno pravo da činovnik bude izabran a tada kad bude izabran da bude upropašćen. Ja moram, gospodo, biti i protiv toga što je učinjeni izuzetak za Ministre aktivne i na raspoloženju. I kod ovih Ministara aktivnih i na raspoloženju mora se praviti razlika- Što se tiče tih ministara može se reći, da njih ne smatramo za činovnike, ali Ministri mogu biti i činovnici u isto vreme. Kako mi ne znamo šta sve može biti, to je onda i ova odredba u pogledu Ministara nepotrebna i treba da otpadne. Još nešto. Rečeno je ovde o činovnicima ali nije rečeno o kojim se činovnicima radi. Da li i o privatnim činovnicima? Da li se i tako ovo može tumačiti? Misao je da se radi o javnim činovnicima, ali to nije jasno rečemo, a to treba da bude tačno učinjeno pa da bude kazano radi li se o državnim činovnicima, ili o samoupravnim ili opštinskim činovnicima, jer su i opštinski činovnici javni organi, Da li ova odredba smera i na njih? 23