Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

30

Stenografske beleške

l]ogu da govorim. To je samo bila može biti zabuna, da ste vi tako brzo svršili sa glasanjem. Predsednik dr. M. Ninčić: Ovaj član svršen je i primljen i o tome ne može biti više govora. Nedeljko Divac: Zašto vi g. predsednice niste izneli naš predlog na glasanje i meni m'ora da se da reč da govorim o tom članu. Predsednik dr. M. Ninčić: Molim vas gospodo, pristaje li Odbor da krivicom one gospode poslanika koji su razgovarali te g. poslanik nije čuo kad sam ja postavio pitanje da li ima ko da se javi da govori o tom članu,, da mu se ovoga puta izuzetno, a to je prvi i poslednji put, što činimo izuzetak, da mu se dozvoli da govori? (Pristaje) Dakle molim g. poslanika da govori ali mu obraćam pažnju da drugi put sluša kad ja postavljam pitanja. Nedeljko Divac: Gfospodo, u predlogu nacrta Ustava ,koji je učinila grupa so.cijal-demokratska ima ova dopuna: da se ukidaju sva- odlikovanja, svi ordeni itd. Nijedan državljanin ne sme primiti nikakovo odlikovanje, takodjer ni od strane države. Ja imam l da napomenem ovo. Naša sojal-demo'kratska grupa načelno uopšte stoji protivu odlikovanja i u toliko više imamlo razloga da danas ustanemo protiv odlikovanja što su se ona i suviše diskreditovala i profanisala. Taj slučaj nije samo sa odlikovanjima gradjapskih lica, nego je isti slučaj i sa odlikovanjima vojničkim; taj slučaj nije samb sa odlikovanjima mirnodobskim, nego i sa odlikovanjima ratnim. Iz tih razloga, gospodo, ja smatram da bi übpšte trebalo ukinuti tu vrstu pažnje, koja se ukazuje pojedinim gradjanima za njihove zasluge. (Čuje se: Onda bi trebalo ukinuti i doktorate!) Izgleda, gospodo, da bi se teško moglo цроrediti ukidanje doktorata sa ukidanjem odlikovanja, jer doktorati, kakvi su da su, ipak se polažu pred jednom komisijom, koja na sebe uzima svu odgovornost. Ali što se tiče odlikovanja, ja znam, slučaja, gospodo, da je jedan niz tih odlikovanja dodeljen čisto prema ličnom raspoloženju onih, koji ta odlikovanja čine i ako bismo od onih, koji nose ta odlikovanja potražili razloge na osnovu kojih'su ih dobili ili zaslužili, ja tvrdo verujem, da bismo medjunjima našli najmanje 70% onih, koji i sami ne bi znali da odgovore na osnovu čega su ih zaslužili. Ja znam, gospodo, niz slučajeva, gde su zaslužni ljudi ostali neodlikovani, pored mnogih drugih, koji su odlikovani, pa idu i kažu: »Molim vas, predložite i mene«. TCad ih pitate zašto i osnovu čega, odgovaraju: »Pa da imam i ja jednlo odlikovanje«. I tako radeći na taj način, desilo se to, da su odlikovanja sada Uopšte profanisana i onda ako mislite ili ne da treba da ostanu neka vrsta odlikovanja, kojima bi se ukazivala pažnja onim ljudima, koji zaista imaju izvesnih izuzetnih zasluga za društvo, onda bi trebalo tu stvar postaviti bar na jednu solidniju osnovicu nego što je danas. I sami znate, gospodo-, da to nije slučaj samo sa našim domaćim odlikovanjima, već je isti slučaj taj i sa stranim odlikovanjima. Ќо-

liko juče mi smo ovde imali jadnu veliku opštinsku svečanost i u vezi sa tom svečanošću, izvršeno je odlikovanje izvesnog broja naših oficira sa »Francuskom Legijom Časti«. Kad je to svršeno, gotovo cela javnost je ustala protivu odlikovanja, tvrdeći, da su odlikovane ličnosti, koje ne samo nemaju nikakovih zasluga za odbranu Beograda, za koju je bila vezana svečanost, nego uopšte da su odlikovane ličnosti, koje to ničim nisu zaslužile, a nisu odlikovani ljudi, koji su za odbranu Beograda stvarno zaslužni. Ti su ljudi ostali u pozadini, dlok su odlikovane čistio administrativne ličnosti iz ministarstva Vojnog. Takvih slučajeva, gospodo, ima čitav niz i onda zašto ne bismo razčistili sa takvom vrstom pažnje, koju treba ukazati prema zaslužnim ličnostima, jer vidite, da se sa 70% ta pažnja ukazuje prema onim ličnostima, koje nju ne zaslužuju. A to, gospodo, čini da oni, koji su se žrtvovali za l ovu zajednicu posle manje imaju sposobnosti, jer se osećaju uvredjeni, pa je, prema tome, u interesu opštem, da se ta odlikovanja ukinu. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Molim gospodu, da obrate pažnju i da vode računa o poslovniku koji kaže da kod svakog predloga mogu govoriti po dva govornika od svake grupe i na taj način će odbor najbolje sporediti svoj rad. Ima reč g. Ante Dulibić. Dr. Ante Dulibić: Najpre dozvolite, kad uzimam reč, da prvo konstatujem, da se u pogledu jednog dodatka, što sam ja predložio odnosno člana 3. uopšte nije glasalo. Taj je dodatak isključen od onoga dela člana 3., koji.je bio izglasan. A o tome dodatku mora biti glasanja, da se vidi, da li je primljen od strane Ustavnog Odbora ili nije. Ovako postupanje je protivno običajima svakog parlamenta. J.a ne mogu shvatiti kad se glasa o jednom, da se ne glasa o drugom. Odbior može primiti ili ne primiti ali se mora glasati. Kad se prešlo na glasanje, konstatovano je prvo, da je većina za moj predlog a posle je konstatovano, da je većina protiv. Ja proti takvom postupanju prlotestujem. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: To ste mogli konstatovati onda, kad je glasanje bilo završeno. Dr. Ante Dulibić: 0 članu 4. moram izjaviti, da ima neke manjkavosti i da bi trebalo učiniti izvesne izmene. Što se tiče prvoga stava: U čitavoj kraljevini svi su jednaki pred zakonima, o tome nema prigovora. Takodjer nemamto prigovora u pogledu one druge tačke, koja kaže, da se ne priznaje plemstvo, niti kakve titule po rodjenju. Gospodo, kad se kaže ' titula moralo bi se naglasiti, da ima titula, koje nisu porodjene, daju se svakojake titule, naslovi, savetnik itd. Stoga ja bih predložio da se ovome delu doda, da se priznaju samo oni naslovi, koji znače jednu funkciju i da se izbegne svako loše tumačenje. Drugo bih želeo, da se učini dodatak za fidejkomise. Ima titula, kojima su bivše države htele da priveži! onima, kojima pripadaju izvesna dobra, izvesna ima-