Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

Stenografske beležke

ćete predstaviti sebi, ne ćete tvrditi, da smo mi, naročito posle ovoga dugotrajnoga rata, koji je poremetio sve državne vlasti i odnose, da smo mi u takvome stanju, da možemo vršiti državne poslove onako brzo kako bi se to želelo. Ja bih, gospodo, žele-o i bio bih priklonjen, da se što brže, baš onako, kao što je predloženo, te istrage mogu činiti. Ali to, gospodo, ne može biti. Budite uvereni, ko zna prilike u zemlji, on će biti siguran, da to ne može da bude. Mi nismo spremni za to. To sve zavisi i od kvalitete istražnih vlasti i od drugih pogodaba u jednoj zemlji. Ima još nešto, gospodo- Ako vi obvežete sudiju, da on mora u jednom vrlo kratkom roku da reši jednu stvar, inače je odgovoran, ako to ne učini, vi reskirate, da sudija reši stvar rd'javo. On će, gospodo, rešiti u -onome roku, ali ne će imati dovoljno vremena, da obrati pažnju, da ispita sadržinu sviju akata, koji se odnose na predmet i d-oneće jedno rešenje rdjavo. Vi tu gubite, a ne dobijate. Ja mogu to potvrditi kao dugogodišnji sudija, koji sam imao prilike, da vidim. Na posletku, gospodo, sudije su ljudi, koji imaju tako-dje svojih poslova, a sudovi su preopterećeni. Vi od njih ne možete tražiti u ovako kratkom roku, kao što je predloženo, da oni to mogu svršiti. Uzmite primer, gospodo, u jednome sudu ima samo jedan kolegi um. Dobijate s—б5 — б rešenja o pritvoru. To vrlo često biva. Ja to kao dugogodišnji sudija i predsednik, gospodo, tvrdim. Te sudije su zauzete toga dana jednim pretresom. Sudi se nekome, koji je u pritvoru. Tu se mora obratiti svakolika pažnja na isledjen-je, jer-je tu u pitanju jedan čovek, kome se sudi. Sada dolaze pet pritvora. Vi obvezujete sud, ak-o ostavite ovako, kao što je predloženo, da rok bude 24 časa da on tih 5 pritvora za 24 časa reši. Sta će da radi kad ne može sa dovoljno pažnje da ih reši. On će da osnaži te pritvore. On mora da ih reši, jer ste ga obavezali- Jeste li tu dobili, gospodo? Dakle, gospodo, ja ne znam za krajeve, koji su bili pod Austrougarskom, ali za bivšu Kraljevinu Srbiju mogu pouzdano tvrditi, da su sudije bili na visini svoga položaja i da nikada nije bilo u ovome pogledu ma kakve žalbe, da se kod suda tb odugovlači. Nu, gospodo, ja sam rasmotrio -podneti predlog, želeći da u k-olikoi je god moguće izidjem na susret, a opet gledajući da se ne poremeti mogućnost pravilne istrage, jer sam u mnogome usvojio i gotovo sam usvojio ceo podneti predlog, tako) da bi član 5. imao sada da glasi ovako (čita): »Nitko ne može biti pritvoren za kakvu krivicu bez pismenog i razlozima potkrepljcnog rešenja nadležne'vlasti« To dakle -ostaje kao što je bilo. Dalje: »Ovo rešenje mora se saopštiti licu, koje se pritvara, ili u času pritvaranja, ali ako to nije mogućno, najdalje u roku od 24 časa od časa pritvaranja«. Tu sam primio, da mesto 48 časova bude rok 24 časa. Primio sam i ovoi: »Protiv rešenja o pritvoru ima mesta žalbi nadležnom sudu u roku od tri dana. Ako u ovom roku ne bi bilo žalbe, istražna vlast mora rešenje poslati sudu u roku od 24 časa.« To je sve,

kao što je j u vašem predlogu. Sad samo ovo; Sud je dužan doneti svoju odluku u roku od dva dana od •dana prijema rešenja«. Time se, gospodo, ništa ne gubi, nego se po mom dubokom uverenju samo dobija. Jer, gospodo, a'ko sud' bude u stanju da donese rešenje u roku od 24 qa.sa, on će ga i doneti. Nemojte ga naterati, jer time ne ćete ništa dobiti, nego možete samo izgubiti, ako ga naterate, da u svakome slučaju mora doneti rešenje u roku od 24 časa. Nije sada torne vreme, ali ja ću vam u svoje vreme izložiti teško stanje, u kome se nalaze naši sudovi posle oVog dugotrajnog rata, i vi ćete videti, da sudovi ne mogu ni iz daleka da funkcionišu kako bi trebalo i da ne će moći još za duže vreme pravilno funkcionisati. Ja mislim, da gospoda predlagači mogu biti potpuno zadovoljni s ovim, jer sam im ja potpuno izišao na susret, i nalazim, da će ovaj član ovako-, kako sam vam. ga pročitao, biti potpuno dobar. Jovan Jovanovič: Mi smo u naš predlog stavili i ovO't »Organi vlasti, koji bi skrivili protiv ovih odredaba, kazniće se za nezakonito lišenje slobode.« Ministar Pravde Marko Gjuričić: To ne ulazi u Ustav. Svaki organ vlasti, koji povredi zakon, on za to -odgovara- To ima u krivičnom zakoniku i mora ga temo biti. Alko želite, ja vam mogu naći tu odredbu u krivičnom zakoniku. Jovan Jovanovič: Znam, g. Ministre, da ima, ali dobro bi bilo, da to udje u Ustav. Ministar Pravde Ma-rko Gjuričić: Ja vam kažem, da je to izlišno, jer takva odredba postoji u zakonu; ali ako vi naročito insistirate na tome, ja ću toprimiti. Predsednik dr. M. Ninčić: Pošto je g. Ministar velikim delom primio- predlog g. Avramovića, ja mislim, da se predlagao može s tim složiti. Mihajlo Avramović: Mi možemo da primimo razloge g. Ministra tim pre, što je on s malim izuzecima pristao- na predlog, koji sam ja podneo u ime naše grupe. Razlika je sada samo u 24 časa. Ali ja bih molio, da ne ostanemo pod ovom impresijom, da se ova] Ustav kroji za mesec dana ili za godinu dana. Gosp. Ministar se poziva na teškoće, koje su nastale u sudovima posle rata. Mi smo svesni svih teškoća, ali znamo, da se Ustav ne kroji za mesec dana ili za godinu dana i da tih teškoća ne će biti posle šest meseci ili posle godinu dve dana. Ako g. Ministar polaže svu težinu svojih razloga na tu osnovicu, ja mislim, da bi ta osnovica bila odveć slaba- Stoga bih molio, da mi u opšte u govoru o garancijama, koje treba dati gradjanima, da bi se ujemčila njihova gradjanska prava i njihove političke slobode, polazimo od toga, da će ovaj Ustav trajati dugo i dugo i da prema tome budemo liberalniji u tom pogledu, pa da učinimo sve, što- treba, da gradjanima zagarantujemo potpuno-' njihove političke slobode i prava. Ministar Pravde Marko Gjuričić: Mi smo velika zemlja, koja je otvorena celome svetu. Mi nismo više mala Srbija. Mi stojimo pred velikim ekonomskim problemima, koji će se razviti.