Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XV. sednica 21. februara 1921. godine.

javi vatra, a policija zna, da tamo u stanu nema nikoga.« To može da udje u zakon, ali ne u Ustav. (Živko Jovanovič: Onda neka se kaže: »U zakonom predvidjenim slučajevima nužde«.) Ja nisam pledirao za vladinu redakciju, nego sam protiv primedaba, koje su ranije iznete, jer ja nalazim, ako ima neke opasnosti za ovu redakciju: »U slučajevima preke nužde«, ja nalazim, da će biti još veće opasnosti, ako se ova rečenica potpuno izbaci. Sasvim je treća stvar, da li ima neka treća redakcija, koja bi bila bolja od vladine i od ove predložene izmene. Ja samo kažem, da izmedju ove dve redakcije, koje su pomenute, trebalo bi pre da glasamo za vladinu redakciju, koja ne isključuje, da policija u slučajevima stvarne. potrebe može ući u stan i bez formalnog rešenja. Ona je bolja od izmene, koje se traže. Gospodo, ja sam već spomenuo, za ovu formulu, koju je pomenuo g. Jovanovič, i ako nalazim, da je izlišna, jer se ona svuda u Ustavu razume, ali pošto je izlišna po jednoj čuvenoj formuli Talerana, da se ono, što se razume, ne mora da se kaže, a još bolje je, kad se kaže, ja nemam ništa protiv toga, da ona udje unutra. Istina, malo je nezgodno ono, što je g. Sima Markovič u predjašnjem govoru svome kazao, kako onda Ustav dolazi ispred zakona, kad se neprestano citiraju slučajevi, koji zakonom treba da su predvidjeni. Ja samo molim, da se iz ove redakcije izostavi: »U slučajevima preke nužde«. Ima treća stvar g. Kurbegovića. Ja ne znam, koliko se on može zadovoljiti onom redakcijom gospodina Sime Markoviča. Ja mislim, da se on njom može zadovoljiti. Ali, kako on predstavlja jedan kraj, u kome ima specijalnih prilika, mi o tim prilikama moramo voditi računa, i ja mislim, da bi trebalo, da se s njim sporazumemo, da li bi tu trebalo drugo nešto naći sem onoga, što je pomenuto, pa da smatramo za dovoljnu garanciju i za te krajeve. Prema tome i ja se pridružujem predlogu gospodina Divca, da se da mali odmor, pa da stilizujemo jednu takvu redakciju. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Milorad Vujičič. Milorad Vujičič: Ja smatram, gospodo, da je onaj predlog, što ga je učinio g. Sima Markovič, odnosno toga, da se prilikom pretresa da rešenje i da se pretres vrši u prisustvu dva gradjanina, opravdan i umestan, jer se time štiti sloboda i čast naših gradjana. Ja znam iz iskusva, da ljudi, kadgod im je davano rešenje o izvršenju pretresa, niko nije protiv stao vlasti, kad mu se da rešenje, zašto se vrši pretres, a isto tako svi su bili zadovoljni, kad mu je dat spisak, šta je nadjeno prilikom pretresa. Što se tiče navoda »u slučaju preke nužde«, ja mislim, da treba da ostane ovako, kako je predloženo. Gesto puta ima slučajeva, da se mora noću da udje u stan bez obzira na to, da li je kogod iz stana zvao policiju u pomoć ili nije, i da li je ko dozvolio policiji, da udje. Policija tera krivca i on udje u stan, Stenografske beleške

i onda od stanovnika revolverom ti ruci zahteva, da ga zaštite od policije, da policija ne udje u stan. U takvom slučaju mesto da bude krivac uhvaćen, biće učinjena nepravda prema ispravnim gradjanima. Takvih slučajeva imate masu. Ili može da se desi slučaj, da prsne cev u stanu i potrefi ne samo onu familiju, nego ćelu kuću. Prema tome on ne bi mogao pozvati policiju, koja bi mogla samo s polja da gleda tu stvar. Takvih prizora ima danas masa. Stoga mislim, da ova redakcija treba da ostane. Zaštita postoji, ako jedan činovnik zloupotrebi to pravo, koje mu daje Ustav, jer on zato i odgovara. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Dulibić. Dr. Ane Dulibić: Gospodo, ja bih želio, da se ovome članu dade sankcija. Ali već unapred izjavljujem, da se potpuno slažem sa predlozima gospodina Avramovića i dra. Sime Markoviča i Kurbegovića i da ćemo mi glasati za njih. Sankcija je potrebita i stoga predlažem, da dodamo na kraj člana (čita): »Organi vlasti, koji bi skrivili proti ovim odredbama, kazniće se za nezakonitu povredu stana«. Ja mislim, da je to svakako potrebito, da se pooštri ova strogost u Ustavu. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Tomljenović. Dr. Tomislav Tomlje-nović: Gospodo, ja mislim, da je debaa o ovom članu tako iscrpena, da bi bilo suviše iznositi i opetovati one stvari, koje su istaknute. Ja sam slobodan predložiti, da se dodje u susret .zahtevima gospode poslanika u toliko, da se u cl. 11. iza reči: »U pomoć prizvani« dodade nova rečenica: »Pretresu prisustv'ovaće predstavnik opštine ili dva prizvana gradjanina«. Ja mislim, da bi time bih dovoljno zagarantovano, da se ne će ddgadjati nikakve veksacije niti sa strane policije, a ni sa strane drugih organa. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Pošto se nije niko javio za reč, to je diskusija o ovome članu zaključena. Ima reč g. Ministar Pravde. Ministar Pravde g. Marko Gjuričić: Hteo bih da učinim jednu primedbu. Mnogo se ide u detalje. Evo vam, gospodo, primera Ustava nemačkog, socijalističkog, u kojem ovaj član glasi ovako (čita): »Stan je svakog Nemca jedno slobodno mesto i nepovredan. Izuzetci su dozvoljeni samo po zakonu.« To je ceo stav, koji govori o nepovredivosti stana. Mi, gospodo, ovde donosimo masu ograničenja, ali se i preko toga ide dalje sa podnetim predlozima. Ovde je spomenuto, da će se ući noću u stan u slučaju preke nužde, koja mora biti svakako pređvidjena zakonom. Ali sada nam je baš spomenuo jedan slučaj g. Vujičič. Takvih slučajeva ima više. Ne mogu se oni ovde izrično prebrojati; a kad može nastupiti da vlast u interesu celine, u interesu gradjana, treba da udje u stan, onda vlast taj ulazak ima da opravda, taj ulazak treba da bude zakonom dozvoljen. Uzmite, da se goni jedan zločinac, jedan zločinac, koji je počinio obično übijstvo, i skloni se 7