Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVII. sednica 23. februara 1921. godine.

61

Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti ni cenzura, niti kakva druga preventivna mera, koja sprečava izdatak, prodaju ili rasturanje spisa i novina. Za izdavanje novina nije potrebno prethodno odobrenje vlasti. Od pisca urednika izdavača ili štampara neće se tražit inikakvO' jemstvo (kaucija). Štampa ne može nikada biti podvrgnuta administrativnim opomenama. Svake novine moraju imati odgovornog urednika, koji uživa gradjanska i politička prava. Pisac je odgovoran za spis; kad je pisac nepoznat, ili kad ne stanuje u zemlji, ili je nesposoban za odgovornost, odgovorni su: urednik ili štampar ili rasturač.' Pitanje o sablažnjivoj literaturi i umetnosti (pornografiji) urediće se zakonom«. Ovo bi bio naš predlog članku 14. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Života Milojković. Života Milojković: Mi smo u načelnoj debati, kao i u specijalnoj debati, koja je vodjena, izneli masu argumenata, koji nesumnjivo svedoče o reakcionarnom karakteru vladinog projekta Ustava. Ako se vladin ustavni projekat posmatra i u celini i u pojedinim članovima, on je ipak, po našem mišljenju, skroz i skroz reakcionaran. Ali reakcionarstvo vladinog ustavnog projekta dostiže svoju kulminacionu tačku u članu 14., koji treba da precizira principe slobodne štampe. Ja, gospodo, neću ovde da govorim o značaju slobodne Štampe. To je pitanje, koje iziskuje dužu diskusiju i na. drugom mestu, ali ja sam dužan da kažem, da je princip slobodne štampe jedan od najvažnijih principa demokrati je. Taj princip je istaknut još u XVII. veku i to od strane najvećih i najslavnijih duhova zemaljskih. Ja vas u tom poglsedu podsećam samo na čuvenog filozofa Spinozu, koji je u svome čuvenom teološko-političkom traktatu zastupao princip najpunije slobode štampe. Tako isto engleski filozof i pesnik Milton takodjer je branio princip najpunije slobodne štampe. Ali u tom pogledu najmarkantniji je primer koji nam pruža jedan od najvećih ljudi iz velike francuske revolucije i jedan od ideologa buržoaske klase, to je Robespier. Robespier je u doba velike francuske revolucije i u sečnicama jakobinskog kluba i u konventu zastupao gledište najpunije slobode štampe. On je pobornik apsolutne slobode štampe. Robespier je u jednom svom govoru dao definiciju štampe koja glasi: »Slobodna štampa mora biti bezuslovna i bezgranična, ili inače ne postoji.« Razume se, gospodo, da se pojam slobode štampe da se princip slobode štampe đocnije od epigona francuske revolucije izokrenuo i. izopačio. Sloboda štampe kao i svi drugi principi slobode koji su pokrenuli u francuskoj revoluciji docnije su modificirani u korist kapitalističke klase, koja je uzela svu političku vlast u svoje ruke.

Gospodo, u Srbiji je bilo političkih partija koje su zastupale princip najpunije slobode štampe. U nas je pre 40 godina bila jedna stranka, koja se zove radikalna i koja je tražila da se princip slobodne štampe u našoj zemlji realizuje u potpunosti. Ali, gospodo, ja sa žaljenjem moram da konstatujem da je radikalna stranka tražila ne samo najpuniju slobodu štampe nego i sva druga politička i gradjanska prava onda kad je bila u opoziciji i kad su joj ti zahtevi bili potrebni da pridobije šire mase naroda pod svoje zakrilje. Medjutim u onom momentu kad je radikalna stranka kao predstavnica male srbijanske buržoazije dospela na vlast, kad je političku vlast u državi uzela u svoje ruke, toga momenta ona se počela odricati sviju svojih mladenačkih zahteva i težnji. I prvo i kobno bankrotstvo, koje je srpski radikalizam preživeo, to je bilo-, po mome mišljenju, posle 1888. god. obeležava datum idejnog i političkog bankrotstva srpskog radikalizma u našoj zemlji. Od tada pa do danas radikalna stranka, nekadašnja pobornica političkih prava i sloboda, išla je sve dublje i dublje u reakciju i mi se danas ne treba ni malo da čudimo što imamo pred sobom jednu takvu redakciju člana koji govori o slobodi štampe. Ja, gospodo, potsećam na ono što je o Ustavu u načelnoj debati rekao jedan od radikala, g. Nastas Petrovič. On je ceo Ustav nazvao reakcionarnim i pri tom naročito mislio na član 14. koji govori o .štampi. U članu 14. veli se: Štampa je slobodna u granicama zakona. To je kako je g. Petrovič zgodno rekao isto kao kad bi se kazalo čovek je slobodan u okovima. Po redakciji koju nama vlada predlaže u našoj zemlji neće više postojati sloboda štampe. To se da zaključiti ne samo iz ove rečenice koja glasi: Štampa je slobodna u granicama zakona, po ovoj i po drugim rečenicama koje hoće prvu da potenciraju. Na drugom jednom mestu u ovom istom članu veli se da se novinama i drugim štampanim stvarima može zabraniti rasturanje i prodavanje ako sadrže uvredu vladaoca ili članova kraljevskog doma, ili uvredu stranih državnih poglavara, ili neposredno ili posredno pozivanje građjana da silom menjaju Ustav ili zemaljske zakone, ili ako izazivaju verski ili plemenski razdor i mržnju protiv države. Gospodo, ako bi.ovakva redakcija člana 14. ostala i bila primljena, ja tvrdim da u našoj zemlji više ne bi postojala sloboda štampe, u našoj zemlji ne bi više mogao da izlazi ni jedan jedini opozicioni list. Ja gospodo, znam obudep onih koji su Ustav pisali da dadu ovakvu redakciju čl. 14. Ja znam zašto su oni morali da dadu reakcionarni i kontrarevolucionarni karakter ovome članu. Ja znam da se u čl. 14., u prvom redu, ide zatim da se uguši kom. štampa. Jednovremeno s tom težnjom ide se iza tim da se uguše sve druge štampe. Po ovakvoj redakciji kao što je ako bi ostala, ne bi mogli da izlaze ne samo komunistički listovi nego i svi socijalistički listovi. Po ovakvoj redakciji čl. 14. ne bi mogli da izlaze drugi opozicioni listovi, pokrenuti od strane drugih opozicionih pred-