Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava
62
Stenografske beleške
stavnika buržoaske štampe. Zbog toga sam ja, gospodo, prinudjen izjaviti da ovakvu redakciju čl. 14. o štampi odbacimo s naše strane, da protiv nje ргоtestvujemo, i mi ćemo kao grupa podneti drugu redakciju čl. 14. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč dr. Ante Dulibić Dr. Ante Dulibić: Gospodo, glede ovoga čl. 14'., iznose se različna mišljenja. I zbilja, gospodo, ne može se razumeti zašto se za štampu čini posebna iznimka prema zadnjem članu 86. nacrta ustava, gde se kaže u slučaju rata ili opšte mobilizacije mogu se pojedine odredbe ovoga ustava staviti izvan snage. U zadnjem, 86. čl. Ustava govori se o tome, da se za slučaj rata i opšte mobilizacije mogu ukinuti razne sloboštine. Medjutim, odnosno štampe ima u čl. 14. jedna iznimka. Dakle, ovde u čl. 14. razlika je u tome, što se kaže da se može ustanoviti cenzura za vreme rata i mobilizacije, dok u čl. 86. nacrta Ustava govori se o opštoj mobilizaciji, a ne o običnoj mobilizaciji. Po tome, gospodo, prema odredbi čl. 14. može se ustanoviti cenzura za vreme delimične mobilizacije. Mobilizacija vojske može se narediti samo u jednom kraju naše države ili radi internih pitanja, i sama ova činjenica delimične mobilizacije mogla bi dati vladi ovlašćenje da ustanovi cenzuru u celoj državi. I onda bi se, gospodo, moglo dogoditi da bi cenzura ostala kao večna državna institucija ili bi cenzura uvek pretila kao damoklov mač nad glavom slobodne štampe. To je, gospodo, potrebno razjasniti i ja neznam dali je ta iznimka učinjena navlaš u čl. 14. i rečeno opšta mobilizacija. Jer da je to učinjeno navlaš, onda bi ovaj umetak opšta mobilizacija bio sasvim suvišan, jer to imamo izrečeno u čl. 86. nacrta Ustava. Dakle glede ovoga pitanja, potrebno je jedno razjašnjenje, da li u čl. 14. treba da stoje ove dve reči »delimična« »opšta« mobilizacija, ili je to nehotice učinjeno. Ovde je rečeno u čl. 14.: »štampa je slobodna u granicama zakona.« Imaju pravo oni predgovornici koji su nazvali ovakvu odredbu zakona o štampi reakcionarnom. To znači toliko isto koliko reći štampa je slobodna i štampa nije slobodna. Ako se, gospodo, kaže da se može jednim zakonom dirati u slobodu štampe onda treba ustanoviti načelo, princip kojim ćemo se voditi pri donošenju zakona o ograničenju štampe. Nama fali u ovome članu Ustava odredba, kozjom se zaštićuje mladost od gadne literature, od pornografske literature, uopšte odredba, kojom bi se mladost zaštićivala. Treba dakle u Ustav unijeti neki član, po kome bi se mogli odrediti izuzetci i za predstave u kinematografima kao- i uopšte za suzbijanje pornografije. Isto tako fali i jedna druga odredba: da za izdavanje novina nije potrebno prethodno -odobrenje vlasti. Mi ćemo prikazati jednu posebnu odredbu, koja je izvadjena iz nacrta drugih Ustava za našu
državu i za koje ja mislim, da su bolji i zgodniji nego li ovaj ovde. Svakako- to da nije potrebno prethodno odobrenje vlasti za izdavanje novina, treba da se unese u Ustav, u ovaj član 14'., jer ako ostane ovako da se bez odobrenja listovi ne mogu izdavati onda se ne može reći za štampu, da je slobodna. Još fali jedna važna odredba u ovome Ustavu. Kao što sam malo pre kazao, u Ustavu ima odredba, da se može zabraniti rasturivanje novina u izvesnim slučajevima, ali tu je potreban jedan korektiv, jedna sankcija, stoga mi predlažemo da se doda ovo, što je predvidjeno u drugim nacrtima Ustava, koji su izradjeni za našu državu: »Ali u tom slučaju vlast je dužna za 24 sata po izvršenoj zabrani sprovesti delo sudu, a ovaj je dužan takodjer za 24 sata osnažiti ili poništiti zabranu. U protivnom slučaju smatra se da je zabrana dignuta«. Ovo je potrebno u interesu štampe i u interesu toga, da se isključi šikaniranje nad štampom, te da ona ne bude podvrgnuta administrativnim opomenama. To je načelo koje treba da bude sadržano u ovome članu. Zameram jo, što se ovde na koncu za klevetu i uvredu učinjenu štampom stavlja odgovornost piscu, izdavaču i štamparu. Ja mislim, da je ova odredba neopravdana, da štampar, izdavač, odgovara, koji može biti u mnogim i mnogim slučajevima i nema pojma o tome što je pisano. Zato mi mislimo, da je pravilno, da je pisac odgovoran. Samo u slučajevima, ako je pisac nepoznat ili se nalazi van otadžbine, ili je nesposoban za odgovornost, onda da odgovara i štampar. Ja mislim, da bi ovaka odredba bila dobra, i ja ne znam iz kakvih razloga naš Ustav ne bi primio. Još jedna odredba fali i ovome članu, i molim gospodina zastupnika vlade, da nam ovo rastumači. Može biti da će o tome biti govora kasnije, ali ja mislim, da ovu stvar treba izvesti na čisto sad prilikom ove debate. U ovome članu nigde nije kazano, da verni izveštaji pretresa n Ustavotvornoj skupštini i pretresa u odboru, da uživaju onaj isti imunitet, kao ; što ga uživaju poslanici u svojim govorima u Skupštini, To je potrebno da se istakne, jer se može dogoditi, ,da ovde poslanik drži u skupštini govor, pa da ga posle cenzure zaplene za novine. To ne bi odgovaralo onome propisu, gospodo, koji se tiče imuniteta i odgovornosti poslanika za ono što oni govore u skupštini kao poslanici. Treba, dakle svakako da se dobije jedno potrebno razjašnjenje u smislu, da su zaštićeni i izveštaji javnoga zbora, ako su obelodanjeni putem štampe. Predsednik đr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Tomljenović. Dr. Tomislav Tomljenović: Gospodo poslanici! Mi smo ranije već i kod generalne i kod specijalne debate čuli, da je Ustav odraz prilika u kojima živi država kad podnosi ustavne propise, pa ako i mi kod ovoga stava to isto pravilo primenimo, i ako mi usporedimo propise o štampi kako se predlažu u našoj