Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XVII. sednica 23. februara 1921. godine.

63

državi kod donošenja ovoga Ustava sa prilikama i sa prilikama i sa propisima država, kako ih predlažu, onda ćemo vidjeti da su naši propisi kako- su po vladi predloženi, odnosno kako će biti još može biti i promenjeni, daleko napredniji, nego što su propisi drugih država, koje žive u sličnim prilikama. Ako mi, gospodo, promotrimo države, koje se sad stvaraju, naročito države centralne Evrope, ako promotrimo stranke, koje imaju prevlast u tim državama, to ćemo mi videti, da je u većini tih država, gotovo u svima na krmilu danas ova struja, koja je otišla još dalje na levo od struja, odnosno grupa, koje vode i reprezentuju vladu u našoj državi. Ustav, koji je donešen u Kraljevini Grčkoj, i Ustav, koji se donosi u Nemačkoj, oba ova Ustava reprezentuju naziranje socijal-demokratsko na današnje prilike, na pogibelji u kojima žive države, koje se ovaj čas stvaraju. I Ustav češki, i Ustav poljski, i Ustav nemački garantuju slobodu svojim državljanima dotle, dokle vide, da im ne će biti bitni državni interesi ugroženi. Ocerijujući prilike, koje su oko i u tim državama, koje se danas stvaraju one sužuju prava i slobode u toliko, da se to, što bi inače u Ustavu bilo garantovano, prepuštajući redovitom zakonodavstvu da se modernije, da se slobodnije, da se naprednije donese, kad prestanu te pogibelji, koje su u državi i oko države. Nemački Ustav u članu svom 118, donesenom po socijalističkoj većini ne poznaje uopšte druge garancije za slobodu štampe, nego one garancije, što će im dati opšti zakoni. Sloboda štampe kako ju je češka država u svom ustavu zagarantovala, a na čelu te države svi mi znamo, da stoji jedan od najvećih slobadaraca slavni Маѕагук, dopušta da je samo preventivna cenzura u principu zabranjena. Poljski ustav u svom članu 108. prepušta po svojim posebnim zakonima, neka oni odrede privremeno, kako će se suzbijati zloupotreba štampe, Ako mi poredimo predloge, koje je vlada predložila za nacrt našega Ustava, onda ćemo mi videti, da je predlog vlade Nikole Pašića daleko napredniji, i daleko više garantuje slobodu štampe, nego što to garantuje i jedan od ovih Ustava i jedne od ovih država. (Jovan Gjonović: Onda znači, tamo nema uopšte slobodne štampe, ako je ovo naprednije), I onako kako je vlada predložila, i taj je predlog daleko napredniji nego u onim državama, kod kojih su socijaliste donosili Ustav. (Jovan Gjonović: To ne verujem). Čast mi je izjaviti u ime demokratske i u ime radikalske grupe, da su se ove dve grupe složile, da predlože drugi predlog, koji se u mnogim stavovima razilazi od predloženog, po vladinom nacrtu člana 14. Taj predlog razilazi se u dva pravca. Na početku člana 14. ovaj predlog predlaže, da se ispusti ona opšta klauzula, kojom bi se sloboda štampe ograničavala. Nadalje predlažem, da se neka ograničenja slobode štampe unesu u prelazna naredjenja, u koliko ih iziskuju prilike u državi, da se mogu ukinuti čim

bi prilike dopustile da se ukinu. Prema tome bi ovaj predlog glasio ovako: Član 14. Štampa je slobodna. Ne može se ustanoviti nikakva preventivna mera, koja sprečava izlaženje, prodaju i rasturanje spisa i novina. Cenzura se može ustanoviti samo za vreme rata ili mobilizacije, i to za stvari zakonom unapred predvidjene. Zabranjuje se rasturanje i prodavanje novina ili štampanih spisa, koji sadrže: uvredu Vladaoca ili članova Kraljevskog Doma, stranih državnih poglavara, Narodno Predstavništvo, neposredno pozivanje gradjana da silom menjaju Ustav ili zemaljske zakone, ili sadrže tešku povredu javnog morala. Za krivice štampom učinjene odgovaraju: pisac, urednik, štampar, izdavač, vlasnik i rasturač. Naročitim zakonom o štampi odrediće se ovim i način odgovornosti ovih lica. Sve krivice štampom učinjene sudiće redovni sud. Ovaj predlog ima tu novotu: da ove dve grupe predlažu, da se poput vladaoca, odnosno stranih državnih poglavara, zaštiti i Narodno Predstavništvo, a ima nadalje i tu novotu: da se istim načinom suzbija spisi, koji sadrže tešku povredu javnoga morala. Po ovom predlogu prepušteno je zakonu da on odredi način i obim odgovornosti nabrojenih lica; da ih odredi na posve slobodan način, da se uglavi pravi krivac i da se donese jedna puna odgovornost protiv ovih čina, koji su ovde taksativno nabrojeni. Po ovoj redakciji držimo da nije kolektivizam u odgovornosti prejudiciran tome zakonu, pa će taj zakon imati da u detalje izradi propise, u kojima i kada koje lice odgovara za počinjeno delo. Sadrži takodjer ovaj predlog jednu drugu novotu: da za sve krivice štampom učinjene sudi redovni sud. Ja mislim da ni u ovoj tački ne treba pobliže izlagati, jer su sve krivice što su štampom učinjene tako istančane naravi, dia se do pravde, do pune pravde može da dodje jedino onda, ako te krivice prosudjuju i rasudjuju suci, koji su obrazovani i koji su dorasli rasudjivanju takvih zapletenih slučajeva. Prvi deo predloga naših grupa predstavlja jedno opšte naziranje koje ostaje stalno u Ustavu, a ovo ograničenje slobode štampe je tako minimalno, da mislim da ni u ovoj kući neće ni s druge strane naći nikakva ozbiljna prigovora. Sve ove tačke bile su i ranije u Ustavu, naročito uvreda veličanstva, odnosno članova kraljevskog doma; .a iz povjesti Srbije znalo se, pošto toga nije bilo ranije da te uvrede članova stranih vladalačkih kuća dovodile do nemilih medjunarodnih sukoba. Ja sam uveren, da će sve stranke uvideti da se mora i to zaštititi slično kao što i domaća dinastija. Dokle ovaj deo predloga ovih grupa ne sadrži gotovo nikakvih ograničenja, ili su takova ograničenja, koja sve stranke