Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

101

vimo u dužnost, da vodi računa da je potreban minimum, poseda koji se otudjiti ne može, a on će sam rešiti koliko će biti potrebno toga minimuma za otudjenje za državne potrebe, pa čak može biti da će se rešiti i za krivična dela, da se ne otudjuje da se na taj način seljak ne ostavlja bez kuće i bez kućišta. Zato ja molim, da se ova redakcija poslednjeg stava zameni sa ovim: „maksimum i minimum zemljišnog poseda utvrdjuje se zakonom? U ostalom ja pristajem onako kako reši većina. Potpredsednik Juraj Demetrović: Reč ima g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Gospodo, ja sam tražio da se ovaj stav vrati u Odbor jato, da bi ga izostavili, jer sam osetio da je to raspoloženje velikog broja poslanika. Medjutim, ja sada vidim da se ovde pledira da ostane minimum zemljišnog poseda. (J. Djonović: Izmenjeno je). Medjutim ja primam, da se unese maksimum zemljišnoga poseda a ne mogu da pristajem da se unese minimum iz dva razloga. Jedan je razlog taj što i kada ne bude u Ustavu odredjeno da mora da se obezbedi zemljoradniku jedan minimum, to se može učiniti zakonom, ako se vidi da je to potrebno i korisno. Ovaj srpski zakon, o kome je govorio gospodin Djonović, on je donet bez ikakvog oslonca na kakve ustavne propise. U Ustavu od 69. god. nema ni -pomena o tome pa ni u Ustavu od 1901 , 1888. i 1903. god. Taj je propis jednako postojao. Tako isto ako se u ovaj Ustav ne unese ovakav propis kako se traži, ako je koristan i potreban onda se on može, tajpropis § 471., rasprostraniti na ćelu Kraljevinu, a možemo ga i povećati, mesto 5 da bude i 10 pa i 15 ari, koliko se složimo. Ali ima i dva druga razloga da se ne unese u Ustav. Ako se ne unese u Ustav, zavisi od Skupštine, da to unese ili ne, a ako se unese to u Ustav, onda Skupština mora to da unese i u Zakon. Ja sam, pravo da Vam kažem, u načelu, protiv toga propisa. Jer, ja u tome minimumu vidim jedno ograničenje kreditne sposobnosti zemljoradnikove. Cjov. Djonović: Ne stoji to, g. Ministre). Jeste, jeste; to stoji. Ja sam se tom stvari bavio. Ja sam tu stvar proučavao, verujte mi, i video sam, da to ne koristi seljaku, nego da mu šteti. Jer vidite, gospodo, dodju jedna ili dve gladne godine, i seljak je primoran da se zaduži. A vi znate, svakog dana čujemo da se neprestano ponavlja: da bankokrati, banke i zelenaši nemaju ni srca, ni osećanja, i on neće da mu da za to da se ishrani, ali će da mu dž, ako seljak ima da mu da hipoteku; a ako seljak ne može da otudji zemlju, on onda ne može ni da se zaduži. I onda, šta radi zemljoradnik? Onda je on primoran, da u bescenje obilaznim putem prodaje taj svoj posed, jer ne može da ga zaduži. Ja sam kao kao sudija imao prilike da sudim i utaje, i prevare, i upropašćene amanete i t. d., što je u stvari bila jedna čista pozajmica kod zelenaša. Zelenaši izmislili način da izigravaju zakon. 1 mesto da je onaj seljak na onih pet hektara dobio pet do šest stotina dinara u zajam i ishranio sebe i svoju porodicu, on je za pet do šest stotina dinara, koliko je primio od tog zelenaša, morao posle da mu ustupi ćelu svoju zemlju. Ja sam imao te slučajeve i sudio sam ih. Ja u tome ne vidim nikakve povlastice za seljaka, nego naprotiv, vidim jednu otežicu za njega. Dakle, ja mogu da primim samo ovo: da će se zakonom utvrditi maksimum zemljišnog poseda, Potpredsednik Juraj Demetrović: Ima reč g. Gjonović. Jovan Gjonović: Vidite g. Mjnistre, pošto ste vi već utvrdili, da će stradati zemljoradnički kredit, ako se od prodaje zaštiti minimum zemlje, ja bih hteo da korigujem to vaše mišljenje.

Vi ste nam izlagali kakve su nekada prilike bile, i po starom shvatanju uloge države, može biti da je to tačno i da je to tako i bilo. Ali, vi ne treba da zaboravite, da je država dužna da stvori zemljoradnički kredit i ustanove za zemljoradnički kredit, iz kojih će zemljoradnik moći lako dobijati potreban mu kredit. On će se morati iščupati iz ruku zelenaša. Na taj način seljaku će se pomoći, kad mu to bude bilo potrebno. Zato on neće stradati radi neimanja kredita. Država će od sad morati učiniti za seljaka i za organizaciju zemljoradničkog kredita, nešto više nego što je činila ranije. Ona će mu stvoriti zemljoradnički kredit, solidno organizovan i dovoljan. (Ministar za Konstituantu Marko Irijković-. Pa i taj kredit mora da ima neke podloge; ne može biti bez podloge). To je stvar zakonodavca. Ja mislim da pravi zemljoradnički kredit ne može stradati, ako se ograniči da minimum zemljoradnikove zemlje, ne može biti rasprodat, a to će značiti, da se seljačke porodice obezbede u svima slučajevima, da se ne pauperiziraju, što je, čini mi se, u velikom interesu ove naše države. Ja bih molio stoga ponovo g. Ministra da ne daje jednu takvu kategoričku izjavu, nego da' kaže: da se može primiti obezbedjenje minimuma zemljoradničke zemlje, da ne bude rasparčana odnosno prodata, kao što je primio da se ograniči veličina zemljoradničkog poseda. Ministar za Konstituantu M. Trifković: G. Djonović kaže, da će se ustanoviti zemljoradnički kredit, koji će kredit obezbediti zemljoradniku tih pet ari zemlje, i da taj zemljoradnički kredit neće biti kao onaj koji se dobija kod zelenaša. Ali, i taj zemljoradnički kredit mora imati neku podlogu. (jov. D/onovzć: .Zakonodavac će to naći). Zakonodavac će naći, ali će ta podloga morati da bude jedna vrsta stalne hipoteke na tih pet ari. Jovan Djonović: Vi ste govorili o izuzetnim slučajevima, o velikim nesrećama, kao što su na pr. gladne godine. Pa to su izuzeci. To dolazi u sto godina jedan ili dva puta, i država tu pritiče u pomoć. (D-r Uroš Stajic-. Tako je! To je tačno!) Ministar za Konstisuantu Marko Trifković: Vi ste g. Stajiću, govorili protiv 'toga, a sad ste promenili mišljenje. D-r Uroš Stajić: Ja sam govorio u toliko, u koliko zemljoradnik nema zemljoradničkog kredita. Današnji kredit nije zemljoradnički kredit, nego lihvarstvo. Neka zemljoradnički kredit bude na zadružnoj osnovi, pa ćete videti, kako će poljoprivreda drukče da krene. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Seljak ne prodaje imanje zato što voli da ide kod suda da prenosi tapije, nego zbog nužde. Uroš Stajić: Ovo je demokratska mera. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: To je reakciorarna mera, jer je to ograničenje prava svojine. To je samo jedan šajn povlastica, maska za zemljoradnika, a to je opterećenje za njega. Sprečavate ga da slobodno raspolaže svojom imovinom i übijate mu kredit. Potpredsednik Juraj Demetrović: Gospodo, ova se sednica pretvorila u konferenciju i zato mislim da se sporazumemo glede ove redakcije. (Čuje se: Da glasamo). D-r Laza Markovič; Nećemo da glasamo kad se nismo sporazumeli. Stjepan Barić: Mi smo došli u 9 sati, u dva i po sata ste konferisali, pa sad opet ponovo hoćete da nas gnjavite i da se sporazumevate zato, što nemate ljudi da glasaju za redakciju koju vi predlažete. Potpredsednik Juraj Demetrović: Ovo nije pitanje za preglašavanj e, nego za sporazumevanje, jer se želi