Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Sten i‘gral sk e beiež кс

69

LI. SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA Držana 19. maja 1921. godine u Beogradu.

Predsedavao Predsednik D-r Momčilo Ninčić. Sekretar Milorad Vujičić. Početak u 10 časova pre podne. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Gospodo, otvaram današnju sednicu. Ima reč g. Vujičić. Sekretar g. M. Vujičić: Sad je na redu, gospodo, član 18. Kod ovoga člana ima 3 predloga: socialističkog kluba, Voje Lazića i drugova i Momčila Ivkoviča i drugova. Pretilog socialističkog kluba glasi ovako: „U članu 18. da se izbaci drugi postat, jer smatramo da i Ministrima, sudijama pa i vojnicima pod zastavom treba da sude redovni sudovi i da u tom pogledu ne, treba činiti nikakva odstupanja". Predlog g. Mom. Ivanića i drugova glasi: „Svaki gradjanin ima pravo neposredno i bez ičijeg odobrenja tužiti sudu državne i samoupravne organe za krivična dela koja učine prema njemu u službenom radu. Pravo na ovu tužbu prestaje posle proteklih 6 meseca od učinjenog dela. Ako sud nadje da je tužba neozbiljna ili lakomislena, on će kazniti tužioca zatvorom od I—31 —3 meseca ili globom od 300-- 900 dinara. Ako sud nadje da je tužba zlonamerno podnesena, onda će kazniti tužioca od б meseca do jedne godine zatvora. Ovaj prethodni stav ovoga člana u koliko se odnosi na kaznu ima karakter zakonski.“ I predlog g. Voje Lazića i drugova glasi ovako : „Svaki gradjanin ima pravo da neposredno i bez ičijeg odobrenja tuži sudu državne i samoupravne organe za povredu i za nevršenje zakonskih propisa u službenom radu. Za štete koje učine gradjanima državni ili samoupravni organi nepravilnim vršenjem službe, odgovara država ili samoupravno telo neposredno pred redovnim sudovima. Državna i samoupravna tela imaju pravo da traže naplatu od svojih organa u slučaju njihove grube pogreške. “ Predsednik D-r M. Ninčić: Ja ću staviti na rešavanje prvi amandman, predložen od strane socijalističkog kluba, sa demokratsko-republikanskim klubom. Ima reč g. Gjonović: J. Djonović: Gospodo, vi ste čuli ovaj naš amandman: tražimo da Ministri, sudije i vojnici pod zastavom ne mogu biti izuzeti, nego, za zloupotrebe koje bi učinili prema gradjanima vršeći šjužbu, da odgovaraju i oni kao i svi ‘ostali državni činovnici. To je princip. Vi ste ministarsku odgovornost uneli, istina, u jednom daljem paragrafu, ali procedura oko tuženja Ministara je tako velika i zamašna da ne može biti reči više o pravoj, stvarnoj, ministarskoj odgovornosti. Dakle, oni su izuzeti, i to nije ni pravo ni logično. Sudije i vojnike pod zastavom opet izuzimate ovim članom, a nigde dalje niste rekli da gradjani mogu tražiti barem naknadu štete za dela nezakonita koja bi prema njima učinili ili sudije ili vojnici! Mi smo insistirali i ranije u ustavnom odboru, kad je bilo reči o vojsci, naročito za vojnike da se unese barem principski jedna

odredba da za štete i zloupotrebe koje bi vojna lica učinila prema gradjanima odgov .ra država i da i ti činovnici mogu biti tuženi. Medjutim to se nije htelo primiti. Pa smo, onda, tražili da se izostavi ovo izuzimanje u čl. 18. I to nije primljeno. Sad smo došli još jedan put da razgovaramo o tome, i ja vas molim da raniju grešku koju nismo hteli ispraviti, ispravimo sada. Ja mislim da vi svi znate da su vojna lica baš ona, kaja mogu gradjanima učiniti štete daleko veće i opasnije, nego ma koji državni službenici i ma koji drugi državni organi. Ako ostane ovako kao što je već većina odborska bila jedanput predložila, da gradjani ne mogu tužiti sudu, nikakvom sudu, vojna lica da ne mogu tražiti naknadu štete, onda ona anarhija koja je već u vojsci, u koliko znam produžiće se i dalje, gradjani će biti maltretirani, njihova lična imovina biće vrlo često izložena ako hoćete, i zlonamernoj pljački od strane vojnih lica. Zato bi bilo u interesu gradjana i ugleda državnog da se utvrdi princip, da ne može niko, koji se ogreši prema gradjanima, vršeći svoju dužnost, ostati nekažnjen. Kao što smo mogli predvideti da svi činovnici mogu biti tuženi i odgovorni, proširimo te principe i na sudije i na vojnike pod zastavom, jer su i oni državni činovnici. Mi ostajemo pri svom amandmanu i u koliko se kose svi drugi amandmani s našim, mi ćemo glasati protivu njih. Predsednik D-r M. Ninčić: Sad je na rešavanju amandman socialdemokratski. Gospodo, ako hoćete da vodimo diskusiju i o zemljoradničkom amandmanu. (Glasovi: Možemo). Ima reč g. Vojislav Lazić: Vojislav Lazić: Gospodo, i mi smo podneli jedan amadman o celokupnoj izmeni ovoga člana. Mi smo tražili da se ceo ovaj član izmeni i tako izmenjen ovaj član obuhvatio bi i ovo traženje socijal-demokratskog kluba. 1 mi stojimo na tome da Ministri treba da odgovaraju pred redovnim sudom, a tako isto i da se ukinu i vojni sudovi, da sve vojne stvari sude gradjailski sudovi. Prema našoj stilizaciciji koju smo mi predložili ispada ceo pasus koji govori za ministre i za vojnike pod zastavom. Za ministre, sudije i vojnike pod zastavom važe naročite odredbe i prema našoj stilizaciji ispa'da ceo pasus, te prema tome mi usvajamo ovaj amandman, koji su podneli socijal-demokrati, a u isto vreme usvajanjem njihovog amandmana i predloženim našim amandmanom to se pitanje rešava. Dalje mi se ne slažemo sa ovom redakcijom Ustavnog Odbora u tome što ovde kako Ustavni Odbor predlaže kaže se: „Svaki gradjanin ima pravo neposredno i' bez ičijeg odobrenja tužiti sudu državne i samoupravne organe za krivična dela, koja bi oni činili prema njemu službenom radu." Ali za nerad činovnika koji oni čine prema gradjanima zato, što neće da rade, ili zato što ne vrše svoju dužnost, nema ovde nikakve odgovornosti. Zato smo i mi tražili da se ova stilizacija zameni mnogo boljom, koja bi glasila: „Svaki gradjanin ima pravo da neposredno i bez ičijeg odobrenja tuži sudu državne i ša-