Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške.

71

Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Ja mislim, gospodo, da ovo nije tačno što kaže g. Andrić. (Jedan glas: Tačno je). Ja ponavljam da nije tačno.. (Jedan glas: Vi mislite da je tačno!) Ja znam da nije tačno. Verovatno je, da je to do sada moglo tako biti, da je narod bio neobavešten, da se je plašio činovnika, da nije smeo da podiže tužbu protivu njih i da je čekao da činovnik umre ili da se preseli u drugu zemlju. Zbilja to je moglo da bude, jer to je dosad bila tudja država, a ne njegova. Partijski život nije bio razvijen onako kao što se sad razvija i kao što će biti razvijen. Narodni poslanici i oni koji rade za narodne poslanike, prijatelji narodnih poslanika, svi su ti sada prijatelji naroda, svi će ti ljudi otvarati četvore oči i tražiti dlaku u jajetu činovnicima i činovnici neće smeti da rade kako su radili, a ako budu radili tu su, kao što rekoh, narodni poslanici, tu je štampa, tu su interpelacije, tu su pitanja te činovnici neće moći biti onaki kakvi su nekad bili. I zato ja mislim da je dovoljno kad se ostavi rok od 9 meseci. Da je to, gospodo, dovoljno najbolje dokazuje to što vidite da je ova odredba prošla i kroz uži i kroz širi Ustavni Odbor i niko nije pravio primedbe o tome. Da je to nekakva velika narodna potreba da se taj rok produži to bi se osetilo odmah, videlo bi se, govorilo bi se. Činovnik ne može da ostane, gospodo, pod onom odgovornošću koja je prepisana u gradjanskom zakoniku t. j. da za tri godine odgovara za naknadu štete, jer činovnici se premeštaju s jednog kraja na drugi i ostaviti ga tako dugo pod odgovornošću bilo bi neopravdano. Posle tri godine onaj činovnik izgubio je sve potrebne dokaze, izgubio je evidenciju onih prilika u kojima se je nešto dogodilo i kad ga posle tri godine tuže, on se ne može da odbrani. Tako se činovnik dovodi u viTo nezgodan položaj a mi smo pozvani ne samo da branimo gradjane nečinovnike, nego i gradjane činovnike i kad mi ostavljamo rok od 9 meseci da se može tužiti bez ičijeg odobrenja ja mislim da smo dovoljno zaštitili gradjane i ja ne bih mogao drukčiji da primim. Predsednik D-r M. Ninčić: lina reč g. Ljuba Jovanovič. Ljuba Jovanovič: Gospodo, ja mislim, da mi treba da se ograničimo na pretresanje amandmana, koji su izneseni pred nas' načinom kako je to Poslovnik predviden, inače može biti svakojakih iznenađjenja. Ovaj posao je vrlo delikatan, da bi se smeli upuštati, da rešavamo o predlozima, koji nisu dovoljno razmišljeni. o kojima se nije moglo dovoljno razmisliti, Neka mi ne zamere g. Srškić i g. Andrić, mi bi mogli od toga odstupiti samo u nekim detaljima, ako bi se nešto slučajno provuklo. (Jovan Jovanovič: ovo ima sve napisano i u’ jednom i u drugom amandmanu). Meni se čini da je predlog g. Srškića sasvim nov. (Dobacivanje od strane zemljoradnika: Pročitajte amandmane, pa ćete videti da nije tako). . Predsednik D-r M. Ninčić: Molim Vas, gospodo, ja hoću da konstatujem, da ovaka praksa ako se produži, biće od štete za naš rad. Mi smo jednom ceo predlog svršili, i sad treba da diskutujemo o onim amandmanima, s kojima smo upoznati, koji su prošli kroz Skupštinu i da o njima damo svoje mišlenje. A da mi sada iznova radimo ceo posao, to ne možemo. Takav način rada protivan je Poslovniku, protivan je brzom svršavanju ovoga velikoga posla, za koji smo došli, da ga svršimo. Tako raditi znači voditi opstrukciju u Ustavnom Odboru, a ja to ne mogu dopustiti. Miloš Moskovljević: Mi smo dali, najboljega dokaza da se najbolje svrši posao; u amandmanima imate dovoljnog dokaza za to.

Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč g. Ljuba Jovanovič. Ljuba Jovanovič: Što se tiče same, stvari, ja vas molim, gospodo, da obratite pažnju na ovo poslednje što do sada nismo imali. Gospodo, treba da se misli i na državu. Nisu ovde u pitanju samo gradjani •i činovnici, na prvom mestu država ima da odgovara za štete koje činovnici učine. Činovnik će i umreti, pa su u pitanju njegovi naslednici, koji ne treba za to da odgovaraju, ali u svakom slučaju tu je država. Treba misliti, gospodo, da tu državu treba braniti. Ko će je braniti? Mogu je braniti oni, koji znaju kako je taj posao napravljen i zašto je nešto tako uradjeno. A da ostavimo gospodo, da se posle toliko godina pokreće pitanje o ošteti, kad nema živih činovnika, kad su može biti izgubljena i upropaštena akta i dokazna sredstva za neko pravo privatno i državno, to znači izlagati državu vrlo velikim mogućim štetama 1 zato bih vas molio da ostane na ovome kao što je g. Ministar za Konstituantu predložio a docriije da ostavimo mogućnost onima koji posle nas dodju, da oni dalje od ovoga odu što smo mi učinili. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Vojislav Lazič. Vojislav Lazič: Pošto g. Ministar za Konstituantu nije bio prisutan kad sam ja malo pre izneo gledište našega Kluba povodom našega amandmana, ja bih molio da g. Ministar da objašnjenje, dali je dovoljna redakcija trećega odeljka ovoga člana: da će i činovnici odgovarati i za nerad, jer mi smo našim amandmanom zahtevali, da se prvi stav izmeni i da glasi na kraju ovako: „da se činovnici mogu tužiti sudu za povredu i nevršenje zakonskih propisa u službenom radu." G. D-r Laza Markovič objasnio je da je dovoljna odredba trećega odeljka ovoga člana koja kaže za štete koje učine državni i samoupravni organi nepravilnim vršenjem službe odgovara država ili samoupravno telo. On iznosi i misli da je time dovoljno kazano da će činovnici odgovarati i za svoj nerad. Medjutini mi. nalazimo da to nije dovoljno i da činovnik treba lično da odgovara za svoj nerad dok treći odeljak kaže da će odgovarati za naknadu štete ako je činovnik nanese gradjaninu u nevršenju službe. Naša je želja da se taj činovnik natera da radi i da za svoj nerad odgovara. Predsednik D-r M. Ninčič: Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Gospodin traži objašnjenje kako se ima razumeti Ш odeljak čl. 18. koji kaže: „Za štete koje učine gradjanima državni ili samoupravni organi nepravilnim vršenjem službe, odgovaraju.../ i t. d. Da li se tu samo razume kad dotični .činovnik vršeći svoju službu učini kakve štete gradjanima, ili se razume i to kad on neće da vrši svoju službu? Jasna je stvar i nije potrebno naročito objašnjenje. Kao činovnička krivica razume se i .kad on vrši službu i učini kakvu štetu i kad je ne vrši onako kako to zakon naredjuje. Uzmite jedan očigledan primer da ima u nekom zatvoru izvestan broj ljudi bilo da su pritvoreni, bilo da su zatvoreni, i,da se njima ne daje hrana i voda i oni pomru od gladi. Tu je stvar čista. Činovnik ih nije übio, ali nije vršio ono što mu zakon naredjuje da im da hranu i vode, i on će onda snositi odgovornost i krivičnu i gradjansku. Ja mislim da ovde nema straha i plašnje. činovnik odgovara i kad službu vrši nepravilno i kad je ne vrši onako kako treba da je vrši. D-r M. Srškić: Dozvolite mi, gospodo, samo nekoliko reči o poslovniku da kažem. Mi moramo raspraviti opšte pitanje, koje je pokrenuo.g. Ljuba Jovanovič: da li se diskusija u Ustavnom Odboru ima kretati u