Византиске слике. Књ. 1, стр. 85

ЦАРИЦА ИРЕНА 78

„лико људи из своје близине, он склопи заверу против првога министра. То је скупо платио. Пошто је завера била откривена, Ирена осети да у исти мах и њој непосредно прети опасност: од тога дана, славољубље је у њој убило материнску љубав. Она дивљачки удари. Позатварани завереници били су мучени, прогнани или бачени у тамницу; што је озбиљније, сам је цар био осуђен на шибе, као непослушно дете, добро изгрђен од своје мајке, и задржан неколико дана у затвору, у својим собама. После тога, царица је мислила да је сигурна у своју победу. Њени ласкавци су је такође одржавали у тој обмани, тврдећи јој „да сам Бог неће да њен син влада“. Сујеверна и лаковерна као и све њене савременице, она се дала заварати тим речима и пророштвима врачара који су јој обећавали престо; и да би га себи осигурала, она све стави на коцку. Од војске се тражила нова заклетва на верност; војници су се морали заклети према овом неочекиваном и чудноватом обрасцу: „Докле год ти будеш у животу, ми нећемо признати твога сина за цара“; и у званичним поздравима народа Иренино је име било стављено пре Константиновог. И овога пута, као и 780, г., ватрена и славо„љубива царица ишла је сувише брзо. Године 790., у азиским пуковима букну незадовољство против _ владе а у корист младога цара држаног под туторством, Из јерменских армија, побуна се прошири на. друге области; ускоро су све сакупљене трупе тражиле да се Константин МГ пусти на слоболу и да се призна за правог и јединог василеуса. Ирена се уплаши; она попусти. Она пристаде да пусти сина, да се одрекне власти; немоћна и јаросна, она је морала гледати како њени најмилији пријатељи падају у немилост и удаљују се. Ставракиос, први министар, буде закалуђерен и прогнан у Јерменску; Аетиос, други њен пријатељ, делио је његову злу судбину. Она сама се морала повући у своју величанствену палату Елеутерион, а око младог владара, свечано проглашеног, она виде како се вра-