Време, 20. 06. 1925., стр. 1

шш

СУБОТА. 2 0. ЈУНА 1925

ДИРЕК10Р КОСТА М. ЛУКОВИЋ УРЕОНИИПВО И АДМИНИС1НАЦИЈА: БАЛКАНСКА 5 — КРАЉА МИЛАНА 30 ГЕЛЕФОН РЕДАКЦИЈЕ ВРОЈ 20-45 ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИ ЈЕ 20-98 ГЕЛЕГРАФС^А СТАНИЦА V РЕДАКЦИ |И

По:јЈТаоина плаћена у готово м БЕОГРА1 Л ГОДИНД V. * БРОј 1256

ПОЈЕДИНИ БРОЈ I.— ДИИАР ИНОСТРАНСТВО 2— ДИНАРА ПРЕТПЛАТА: НА1ИА сЈЕМ 'ВА 3 МНСРЦА 90 ДИНАРА ИНОСГРАНСТВО МЕСВЦА 180 ДИНАРА ОГЛАСИ СЕ ИРИМАЈУ 110 УТВРЂЕНОЈ ТАРНФИ у ЛАЗ СА ТЕРАЗИЈА КРАЉА МИЛАНА 3)

ПОЛИТИЧНИ ДНЕВНИК

ДОК Г. ПА ШИЋ БОАУЈЕ... ВерифиКациони Одбор одлоЈћио !е рал за понедетБаК Предлог Заћона о буЈдетсћим дванаестинама биће данас поднет Скупштини Г. Павле Радић вратио се у Београд

Стаае здразља г. Пашића Стаље злравља г. ПашиКа било је и јуче главно питање које је интересовало или 6рин> .х> све ттолитичке кругове. То интерес??...': е чак потисто у друш рел питаље верификације, те можда још и зато синоћне ол.тагаље седнице Верифика тдјоногз Одбора н*|је изазвало ни најма&у сензаиију. Сва пажн>а је обраКена на вилу Топчидерском Брду у којој богави г. Пашић. Почеле су већ да се шире вести о »бгзиадеж"чс>- стан>у г. Николе Пашића. Мечутим. стање болести прелседника владс иле на бс»- 0 е. Јуче по подне, око 4 сата, Пашић се одзезао у санаторијум »Врачар>, г & ;е прегледан рентгековим зрацима, г.ошто је излив жучи био велики. Али лекари приликом сжог прегледа нису ништа нзшј ^ што бл могло обеспоко^авати схг: многобро}не пријател>е г. Пашића. Сада ће се само одлуч»гш у коју бал>у председн«* владе треба што пре да отпутује. рали потребног одмора. Оагвженз сздваса Еерзфа.чациваога Вдбора Цео е Јучерашњм дан владало интереимаље за рад Вери<*:-г-:ацис;.ога Одбора и правиле :е прогнозе да ли Ке се одмах донетл предлог Одбора за Скутћптину, или ће се с _к:ше од ожити, те питање вер .'4.. ације према томе још остати отворско. Тзрлило се да нарочито самоста.лс .емолгате иду на то да се одуговлачи са вег.-.фикацијом аниетиоаЉх ман _ата X. С. С У 5 часова по подне г. др. Нинко Пе•^иН, прелселник Ве^нфикационога @цбв ра отв"рио «е седницу прочитавши извештај Анкетнога Олбора. Посте читаља извештаја устао- је г. Лраг. Леовац и образложивши своје глед»5ште краћи-м говором предложио је да се селкица олж>жи како би »-" оен могли га лета.т>но прсуче •—т Лт "таЈ Анкетног Одбора, у коме има неких нових мовеката. Олмах после тога дигао се г. др. Л. Полић и протестовао п^отив таквог предлога г Лесз"а показ>м"ћи његов>' неоснованост твплећи лч нема никаквих нових - И^вештај Анкетког Одбора било дово.ђно времена да се проучи, те је тражио да се приступи одмах дебати тога извештаја без икаквог претходког проучавања. У истоме смислу говорили су још г.г. 1р. Хохњец, Коста Тимотијевић и др. Бех мен. Председник г. др. Нинко Перић ставио је предлог г. Леовца на гласање и већином г?лсова он је усвојен. Идућа седни- ( ца Верификационог Одбора сазвана је за поне^ељак 22. ов. м-ца у 5 часова по подне. Дслазак г. Завла Радк^а Јуче изјутра допутовао је брзим возом из Загреба председниЈ; Хрватског Сељачког Клуба г. Цаале РадиН. Олмах по доласку отишао је у клуб у Скупштину. Како се за дољтк г. Радића сазнало у врем с када је радио Законодавни Одбор, и када су остали шефови блока г.г. Љуба ДааидоБип, др. Антун Корошец и др. Мехмед Спахо била на окупу, то су они одлУчијМ да се одмах одржи седница шефова блоЈ^а, на којој би се од г. Радића сазкало за политичко расположење у Хрватској и донеле одлуке за држање блока како кл скупш гинским седница.ма гако и у сдборима, јф је опозиција рсшида да покуша опструкцијом да омзете доношењс- Закона о Штаипи, Закона о Суаијама и о Устројству Судова, који су по љиховом мишљењу реакционарни. Г. др. Сиахо отишао је у Хрватски Сел>ачки Клуб да позове г. Павла РадиНа на седницу, али ј <ако је г. Радић већ био изашао из клуба, то се седница није стварно одржала. Одлуке о држању опозиције, у колико их је и било, донете су само изме!)у га. ДшаиДјОвића, Корошца и Слахе.

Дваваестнае ће давас битк аодвете Скупштвни Јуче и пре и по подне држане су седнице Министарског Савета у Председнкштву Владе на којима је распрааљано 0 буцетошм дванаест^ша.ма за месеце август—новембар. На седницама су претреса не редом потребе појединих ресора, и на синоћној седници Министарски Савет је усвојио лванаестине и овластио Министра ФинансиЈ"а г. др. М. Стојадиновића да их данас пре подне поднесе Народлој Скупштини. Миклгстар Финансија тражиће хитност. У понедељак ће Финансиски Одбор узети лванаеспте у претрес, тако да ће у одбору бити готове до среде, а већ у четвртак ^гћи ће пред плен>'м Народне Скупштине Очекује се да ће дванаестине бити дефинитивно изгласане до 27. о. м. Дванаестине август—новембар знатно су мање од претходних двакаестина април —јули. Рад 3. секције Фипавсиског ОцЗора Јуче по подне одржана је седнииа треНе секције Финансијског Одбора на 1 којој је расправљано о буџету Министар'ства Саобраћаја. | Опозиција је псжренула питање Јуж,аих Железкица и Летећих Дугова, и оштро је критиковала рад Министарства Сао браћаја, нарочито нераиионално узимање у закуп вагона. Министар Саобраћаја г. А. Радо.евић дао је експсзе о стању саојбраћаја у зем.т>и, посте чега је седница прекинута. .Шућ* •еднитш заказана је за понелел>ак по подне. , Рад Из;аоидског Одбора Јуче пре подне радио је Одбор за проучавање законског предлога о инвалидима. На овој седници цео је законски предлог у главноме завршен. Остали су рг?-

и радићеваца као и о верификацији мандата каже: Радн пречншћ^нл нзтегннт не>аг,ни1 н н<*> дреУннх односа мн хоћвуо у овоме рлду мцсјгн лз утЈРЈНУО дд пнт&њс вернфнклцнје мандата једно одвојен« длтаае којс ве стојн у узрочној веза са опоразумом рлднкалне стрвлкв н хрватске адлчке странкд Могу уаддагн битн влрнфнкованн а да ппак до тога спорас<у*п не доЈ>в ако другн раллозн буду претегнулн н споразум лнемогућчлн, отежалн ллн одложнлн. 1Г обратно. могућо је замнслнтн. иа да то нп.'г нпкако ттн вероватно ннтн у потледу, да миптатн буду ноннштвцн, па нпак да доће ДО Ј«дне парламептарпе сарадње дзмеђу оаднкадве отрснке н хрватскв оеллчке стдзнке. Лко верпфикацнја мапдатл којн су бплн пол анкетом ннјс нзвршена озахо брзо како су то жолелн нзвеснв опозицнонн пругови, тс не зпд-ш да је тиме чнњсна каква смета, однос-но се хтела правитп сметоа памераваном«: гнсралумУ измећу радпкала н хрватске селлчке стт-анке. Такву дуду поли тнку ие бн бвда у стаау да водн раликална странка. да с једпе стра.не радн на споразуму сл ПАЈвећом хрватгком групом. а г дрзте страно да онемогућУЈг тој групп ралзитак љене политнчке снаг« 4 V Парламепту.. у ^кладу тгг.м снагом у пдроду. Питахке всрпфпкапије илндата којп су бнли под анкггом посто.ш глл преостатак ирошлостн. као један проблем којп ттма дв се лпквнднра у везп са првобнтнцГ' лпжан.ем Раднћевапа в са преокретом V елхозпм редовнма. И тај ће проблем бнти лнпвплтфан гвзУмно н гтаметно како је то не само по аакоиу. него н у нтгтегесу правнлпога разитка натплх унутгрн-пх ппилтп-т. Н°^гзг 'Псно од тога птттаља налааи се шгтак.р спо разума в папламептаоне са позк>е нзмећг ратнгалне странке н Радићеве стмнк л . Прод^слови за т^ сат>алн>у д«тн е^ самнм тшг птто |в хрватскл сељачка странка оаб&ццра своје лосалап-е зохт^вс и свечвно ттрнзгала и Устав п све осгале постулдте. без којих сс не мозе ашасагп једпа пат»тнјв на ТИфава. чамље.

ПОБУНА У КИНИ Ч?м5е?ленова из 5вн. Лонлон, 19. јуна. — Британски званич,гг нзвештај: Остен Чеиберлен, британ-

зервисани једлно чл, 1, 6, 9, 44 и 105 : и министар спољннх послоеа, вратио се о шима ће се на нзућој седкици зискуто-1 јуч е у Лондон и зећ синоћ говорио је о вата, тако да ће тиме рад одбора бити ] ситуациЧ , у Кинн у д 0Љ ел1 Дому. За вредефинипЕно завршен.

Одбијен је од сгране већз*не предлог др Бех.мена да се важност Инва.тидског Закона рачуна од 1. јануара тек. године. Задржан ј "е термин утврђен у владином предлогу да злкон ступа на снагу тек од 1 јануара 1026. голине. Предлог г г АгатоновиНа и Лснчаревића да се за Закон о Инва лидском Фонду уг.м<е основа. коју је прехтожила опозиција није такође примл>ен. Предлог о Инвалидско.м Закону уз изжштај који је већ спремљен доћи ће у току идуће недел>е пред плекум. јер неће бити слат Законодавноме Одбору. Рад скупштивских сдбсра Оем Верификационога и Законодавнога Одбора олржао је јуче по подне седницу и одбор за проучавање предлога г. Давиловића о наролно.м признању војводама Путнику и Мишићу. Већина је решила да пошто већ постоји предлог г ПашиНа о народноме признању заслужнима за Отаџбину то да се питање признања војволи Путнику и Мишићу реиЈава заједно са тим предлогом, а не засебно. Министар Вера г. М. Трифуновић у име Владе је изјавио да ће лржбва учинити дужно признање породицама" војвода Путника и Мишића. Јуче ппе подне радила је и секција за проучавање законског предтога о основној настави. Г. Павле Ралић чи.м је јуче стигао заказао је за дднас у 8 часова пре подне седницу чланова Одбора за подизање споменика Крал>у П.отру Ослободиоцу. За данас у 4 часа ро подне заказана је седжша чланова Одбора за проучавање предлога о Повлашћеној Земал>скоЈ Занатлијској Банци, а за 5 часова седница чланова Одбора за проучавање прЈедлога о одвајању општине Мала Рујишка срез Сански Мост и припојењу срезу Босански Нови. „Сагвоуправа" о споразутсу Данашња Самоуприва доноси чланак г.од наслово^м Рали бољег спорезумеван ::. !грес пољопривредш1ка 1л говорећи о раду на споразуму радика-та» ——■

ситуаш*;« у ме дебате Тревелкјан, послатг: радкичке стра^е, »гаговестио је да узроци побуна у Кики леже у рђав»*м прил^кама оадеништва V боитанским и осталим страним фабрикама V Кини. Чемберлен је изјавио да ће се бгитаиска влада трудити да побољша устове разеништва Он је цитирао Ваилгкгтонски Уговор ла би доказао да је стварни ииљ великнх сила да загарантује ред и мир у Кини а не да је експлоатишу за сво'<е индустријске интересе. Велике силе су се надале, да ће када једном стране силе престану са експлоатаиијом Кине напредак у љој биттт рапидан; народ би био миран и ср^^анКинези траже да се објави рат Енглеској Рим, 19. јуна. — Јављају из Шангаја да су представниии највећих тамошњих чинеских организација затражиле од кинеске владе да објави рат Енглеској. Преговори између дипломатског кора и КЈтнеских делегата су прекинути, и стан»е је сада критично.

Болш јапавског цзпа Париз, 19. јуна — Јављају из Токија да се болест јаианског цара нешто мало погоршала. Катастрофшг олуја у ?уснји Париз, 19. јуна. — Јављају из Москве да страховита олуја бесни на Алтају. Од олује погинуло је 25 лица а срушено је око 130 кућа. Шеђуиародни конгрес пољоприерединка Варшава, 19. јуна. — У Варшави ће У недељу да се отвори 12 међународни кон-

РАЗДОР МЕЂУ МАКЕЦОНСТВУЈУШЧИМ ПОСЛЕ УБИСТВВ ПЛИЧЕ ИНХПЈЛОВД Уз Ђорђа Вандева п^истају и друге комитске „ т о,.чоде а .Војвода" Борис Тихов канцидат за шефа теренске акци } е Струмица, 19. јуна. — После неуспеха војводе Јована Брла и побуне у његовој чети, у комитету је понова дошло до већих несугласица. Комитске војводе петричког округа, се.м војволе Петрова, гтрешли су уз војводу Ђорђа Вандева. Бугарска Војна Лига постала је сасвим немоћна, дд среди унутарње размирице у Комитету. Оно мало комитских војвола, који су још уз Централни Комитат, такође су у међусобним размирицама и сви су нерасположени према војводи Јовану Брлу. Централни Комитет са Протогеровом на челу. намеравао је, ла дође у Горњу Џумају на конф;ренцију, на којој би се покушало, да се среде прилике и обуставе даља међусобна убиства. До те конференцнје није дошло, нити ће ускоро доћи, јер пријатељи убијенога Панче Михајлова, траже за главу Панчину главу Протогерова, Ивана Михајлова и ПопХристова. У комитским логориштима нагтала су сумЈћичења и апсе се свн, који се мало сумњиви покажу. Пријатељи убијенога војводе Јефтима Цекова задовољни су убиством Панче Михајлова и вољни су, да се опет поврате Комитету, сем одметнутог војводе Ђорђа Вандева, који не трпи ни војводу Јована Брла ни комитске војводе око њега. Ђорђе Ванлев лично не мрзи Протогерова и осталу лвојицу на челу Комитета. али не трпи Војну Лигу. После уклањања Панче Михајлова и одметања Ђорђа Вандева, теренска комитска акпија остала је без вође. Јован Брло, који је у опште без икакве организаторске способности, није у стан.у, да врши посао шефа комитске теренске акције и нема за тај положај ауторитета код осталих комитских војвода. Он је суров, прек у пресудама, крволок, себнчан," грамзив, зепрапедан. Што је најглавније. Централни Комитет кема ни подесног лица за таЈ* положај. Војвола Борис Тихов, који је уз Тодора Александрова и Панчу Михајлова "грао важну улогу у организацији, осоЗито у теренској акпији, као бивши бугарски сфииир, сад лолази на површину. Централни Комитет већ је Тихова по?вао к се&Ј и највероватније је, ла ће војвода Борис Тихов постати главна личност организације. Садашњи Извршни Олбор Централног Комитета остободио се скоро свих јачих протившжа у организацији и спрема се, да се на јесен о^рачуна са прнсталЈшама централиста. Сојвода Борис Тихов, као пријатељ војзоде Ђорђа Вандева, покушава и верује се да ће успети, да Вандева поново увуче у комитет и ла подели теренски реон Бугарске Македоније, као штб су то били учинили Па::ча Михајлов !1 војвода Ђорђе Вандев. Свакако у ко.мнтету влада толика збуњеност. ла нема изгледа у скори прелаз бугарских комитских чета на нашу територију сем мањих групица комитскнх оделења, коЈ'а се још увек налазе у близики наше границе. (Време). ПРЕКИ СУЈЈОВИ У БУГАРСКОЈ Пред иевш вшз&иш Пресуда плевенској конунистичкој конс п ирациј и Софија, 19. јуна. — 18. о. м. гшевенски нижи војни суд осудио је на смрт вешањем: Владимира А. Митова, Николу Нинкова и Бориса Баракова и са по 350.000 лева новчане глобе. Четири члана плевенске комушктичке конспирације, чија се имена не спомињу осуђени су по 12 и по година тешке тамнице, 17 година лишавања грађанске части и са по 350.000 лева новчане глобе. Тројица су осуђени са по 3 године строге тамнице и са по 25.000 лева новчане глобе. Један је осуђен нл 8 година и 4 месеца, један на 6 година и 8 месеци, један на 8 година, јодан на 8 месеца и двоје са по 1 годину строге тамнице. Шеснаест је Луштено испод суђења, пошто је суд нашао дд су невнни. (Време)

|Ужро 1е Гршпа Петров, рус&и Сеседнић. и КњиАевни& Париа, 13. Јуни. — Јуче у 23 сата, преминуо Је у Паризу, на клиници Алексинцког, познати руски беседник Григорије СпиридоновиН Петров, који је дошао овамо да ое оперише од рака у желудиу- | Овај кратак телеграм обавестио нас јс Iо смрти симпатичиог и познатог руског беседника. Њега )е у ово доба очекивала поноао .:аша Босна, па Далмација, па Јужна Србија. Свуда је по тим крајевима требао и овог лета, кад се сви одмарају, да говори о лепоти света, о мудрости, о ноео. м животу. све оним дивни.м и простим језиком из јсванђеља, кој« је почео да ; опчар-ава и српску публику од како је ру;ски беселник научио прилично добро српск11 језик. Прошао је он већ раниЈе сву!да. Обишао је целу нашу земљу унакрст. I Није било паланке, гле се он није појавис ла пропозеда оптимизам у животу и то Јсасвим стојички, он, коме >е тај живот I разрушио старачки мир и нанео лубоки, Јнеизлечиви бол, у вихору револуције. 'Његову упад .Ђиву главу, са седим и бујјним власима, знала је цела каша зе.мл>а, као што је наша учена младеж знала већ одавно за његове књиге: »Јевакђеље и живот«, »Школа и живот« и толике још. Од 1920 године, од како је дошао под на!ше небо, Гриша Петров је био неуморан. јВредно је зарађивао свој изгнанички ле|бец и посејао }е у срцима наше младежи, луж по.Ђа, река и планина, врло много лепих идеја и оснажио им култ лепоте. А Гриша Петров, ни онда када )е био слављен код нас на својим конферевд*ама, ни пре кратког времена док је лежао у Панчеву, као тежак болесник, није ни из далека уживао ону популарност и славу коју је у својој Русији имао. Тамо је он био знамешгги лектор. Знало се лиром Русијо за Гришу РаслуНииа и Гришу Петрсва. На.. његова предавања, по: лзачл" и неусиљена, долазила је е.-мта, 1лок је још био мјђд свештеник у Петрограду 1905 гл "ине. После му се дивила вештини говора сама Госуларствена Дума, ка^а Ј"е постао њен чјпн . Његове члаи ке у московскоу Руском Слову, г>'тала је славенска публика. Књиге су ишле у десетине издања. Превођен је био много.

Франц/ска из&араа рефорша

Фрззцуска гскадра у Италнји Рим, 19. јуна. — Француски адмирал Дименил и виши официри француске :скадре која се налази у италијакским водама, положујвши венац на гроб незнаног јунака, били с>' данас сзечано примљени од стране г. Мусолнниа, адмираљ г. Актона и краљевског комесапа ри.мске општике. После тога учествовали су на банкету који им је приређен ол стране • фракцуског амбасиора г. Бенага. Озом блнкету присуствовао је и г Мусолини Увече фршатуски помора<и официри »* лмирал г. Ди.мешгл враНају се за Напуљ. Франнуска флота одлази из Напу .Ђа за Алжир.

5ЕРИД8Н 8ТРЛвЈ2ВС8Е ПРННДИЕ Рим, 19. јуна. — Тврд;т ое да Не ускоро оНи до ' веридбе између италиј-нске принцезе Мафалде и принца Филипа Хесенског. Рим, 18. јуна. — ОбјавЈЂена је верилба прннцезе МафаЈде, друге кћери итији Ј пнског кра.1>а са принцом Ф нјнпом Хесенским, нећаком бнвшег иара Виљема. Млади је јвадесет и јпс голнне, а цлпјожењи злдесет девет. (Време)

Берлин, 19. јуна. — Фр»чнцуска скуп штина је дискутовала о изборној реформи. Одбачен је закон од 1919. године н повраћен је стари, противу же-ве соција-|ње плаНан>а ратних дуговд листа. Овај догађај значи прЈУг разлл^ јБриганији и Америци. каргтела V важни1ем гштању. (Времеј I - - -

Ж2НШЗ ОјЈЗбЗ у Е0ГЛЗСК91 Париз, 18. јуна. — Енг.>:ски Горњи Дом усвојио је са 16 против 15 гласова додатак у једном законском пројекту, по коу,е ће жене којо су растаавене <>л мужева имати право на издржавање. Влада је била против овог додатка, али »вен пораз у Горњем Дому нема никакваа политичка значаја. Вталвја ариста|г да олш ВаТНК дуи Лондон, 19 јуна. — Х1озна;е се из Рн>\а дд је Мусолинич изјавио да је Италија ггремна да поведе прегшоре з;1 регулЈса"елнкој