Време, 14. 04. 1927., стр. 1

ЧЕТВРТАК, 14. АПРИЛА 1927

динектои КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕЦлкит* и ајминишнаци !* ПОЕНКАРЕОВА 4—6 гелнфони рклАкии|к го-«, г»-34 1ЕУ1ЕФОН АДМИНИ^ТНАЦИ |Е: 70 <* гелеачЈнскА сганица > нејакцији

Поштзрииа плгченз у готовеи БЕОГРАЛ . ГОЛ. VII . БРОЈ 1911

БРОЈ 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ НАША ЗЕМЉА . 25 аипара 1ШОСГРАНСТВО . 50 мшар«

ТРЕЋИ ДАН ВИЗАНТОЛОШКОГ КОНГРЕСА

У трезору дркве Св. Петра у Риму налази се можда сЈшка Стевана Немање са браћовд

Представник Св. Столице монсењер Дербишп објављује сво*а открвћа о српскигм реликввјама у Рвму

Српски жрст у трсзору Св. Пстр! у Рипу: лево предња строна крста, цссио наЈичје крста са ЈпехЈЉОном око кога Је српски натпис

После прекјучераптљсг дапа, кала су све секиије радиле подвој<'110, прешло се јуче па заједничку содницу свпх сеппија окуЈиггепнх у великој дворапи Новога Упиверуитета. ИСКОПАВАЊА У СТО&ИМА Прекјучерашљи даи којн је био ^начајан поЈ>ед осталог због сјајпог н|»елавап>а г. Соловјева о Душано1*ои '^акинику н г. г. 0кун>»*ва, Владе. ИеткоииНа п Валша о средшевековној срнској у метности и љеннм утицајнма н а уметности суседиих на[»ода, забеле/кио је још дад по нас врло инте|»есаитиа и важна предавана о ископавап.има у Стобима. Та продапанА су одр:пали аустријски пауч»нк г. Р. Егер из Беча и др. В. Сарија. шеф експедиције која је вршила искона*ап>а. % Док је г. Егер говорпо само о о епископској цркви у СтоЛима, дотле Је г. Сарнја говорио о це лом ископавању, а нарочито о дивном грчком мраморпоу позоришту, пајш-ћем на Балкану, које је у Стобима открпвено.« Предаваље је привукло пажњу најистакиутнјих пауч»ика, и на крају је г. Стжиговски, пелики вилитолог из Г>ча. изјаппо да су открнћа у СтоГ.има иешто сасвим ново и пајинтересаитније што је у последнл време открнвепо, и да само оии дивпи пронађепи капители, рађени у мра кору као од чипке, са паунпма. представл>ају једап родакмуз^ј. Приликом приЈгоа у Двору Краљ се такође интеросовао за радове у СтоЛима и интао је г. Сарију о томе да ли су крсдити ва дал>е ископавал>е одобрепи. СЕДНИЦА ОКУПЉЕНИХ СЕКЦИЈА У велпкој дпо[«апи Паролпог Универзитета били су Јучс већ у 9 часова пре подне окунљени скојо сви чла»ови копгј ^- сд , док је одсуство наше публнке видно налало у очи. ПеннтеЈкхговЈн»е нашег света за рад овог нрвог великог међуна|»одиог научпог конг{»еса који се одржава у пашој простоницп, ката се даје прилика да се чују "ајв« Ни светски научиички ауторнт»ти, баца врло неповглну слику па паше друштпо. које чак ни аа тако инт^ресачтие теме, које су у врло блиској везн ^а иаЈиом пгкјшло тћу, са "агиом умегпошћу и нашом иегдАШН»ом моћи и велнчиаом. не показује никаквог инте?еса. Тако су се јуче пре подпе јед Ла могли вид«ти и студеити п студенткин.е. Али се зато могал видети румунски посланик г. Еиаиди са госпођом и пело ру иунско посланство које је покавало пуну пажл.у з& радове своЈи» ваучдш.

Између многобројних предава ша која се држе, велики број је интересантан и разумл>ив и за најширу нублику, ону која тако радо посећује предаван.а Народиога Упиверзитета, у толико пре што су прсдавапл праћена веома занимљивим нројекцијама. СПОМЕНИЦИ НАШЕ ПРОШЛОСТИ У РИМУ Прво предаваље одржао Је монсип^ор Де|>бдљи, нр-дпавник Св. Статице на конгресу, Један од изванродних говорннкд, чији орвто[>ски дар даје једчу нарочнту привлачност иредаваљу. Уз то је тема коју је мопсиљор Дербиљн узео, била п« обнчио нитересантна за нас. П>егово Је предаваље било: Ненолико предмзта студијз за југословзнске византолсге у Риму. У томе су нредаваљу била три раз''а иредмета: 1.) путопзпл и гтутпттпп из Впзап тијо у Риму, којп су долазнлн првко Ссограла; 2.) дота.т»н л апа нгтражппапл о двојппн пајвсћпх нзмођу визаитнскнх гостпју у Рнму; 8.) ролнквнјо н старн словопскп окс-вото сачупап у Рнму. Г. Дербиљи нратио је пело сво је предаване ванрсдно иитересантпим прој кцијама нашпх спомрника у Риму, фресака са Св. Тшрилом и Методпјем и мета за које је љихово бавл>еље у Рнму било велаио. За време свих предалапА ча катедри у п^дссдапао С1гмпатичпп г. Мпје. иагп великн пријатељ и ЧЈзепи фрапц}*скп виза^ттолог. Мопснљор Дербпп.п. после упода у кпме Је изложио предмет свога предапаља, прешао Је на љсгов први дсо. ПУТНИЦИ ИЗ ВИЗАНТИЈЕ У РИМУ «Пор<> »хонокла?та н впвазпје чуслнмзпа растег^лс -7 грпкв ка 1уђере. Онн су че:тз золазп ж зо Нгалнје н л-з 1 'има те су гу о:чива лн сооје уапаслцн), *пјн су донинјнх вскова ишчсјли нлн су измоннлн своју памсну. Од 7. до 10. века 1'на иуа читав ннз грпких мапастнра: Санта Нарија нп Космслнп. Св. Диа^тасиЈе, Сп. Ђорђе у ВолаЛру, Св. Праксода, Св. Саба, Св. Еразмо, Сапта Марија ии Камио, Мартао н лруге*. Монснљор Дербип.и потом помин.е иЈТПИке из Пи »антије који су долазилн у Рим и помиље на[Х)ЧНТО грчког кдлуђера Симеона са Синаје, који је 1025. годиие наиустио свој маиастир и иошао да куии прнлрг у Францу ској код Ричарда Другог војводе од 11о[»маидије. Он Је нрво иошао у Рим и у писменом сионенику о љеговом путу остало је заОележено да Је прешао нреко Бсограда. Ту се вели како су Франпузи могли лако да прођу кроз Београд док су Грцима ишљеле тешкоћв.

СВ. ЋИРИЛО И СВ. МЕТОДИЈЕ Други део преда1 «1Ља монсиљора Дербиљиа је о бављен.у Св. Ђирила и Св. Методија у Ри му у другоЈ половипи 9. века Ова два с.ЈОвеиска апостола стаиовала су у Риму у маиастиру Св. Пракседе. <Дошлн су у Рнм са телом Св. Клиуоита. после смртц паие Плкопе Првог <13 иопсмбра 807). Папа Адријап Други. којн јо бно пзабраи 14 дсцсмбра, нзашао је га свитом иа сусрет Св. Ђнрнлу н Мотодију*. Монсиплр Дербиљи, цитирајући латинске текстове савремеПе живиту н смрти словенских' апостола. говори о љиховом бављеп.у у Риму у коме су предаваља из фнлозофнјо и теологије, које је држао љихов учитсљ Кон стантип Фнлозоф, привлачпла велики број слушалаиа, н то не само оријенталаца већ и Римљана н западљака. «11>егоии слбвепски упепнпи Св. Тжрнло н М^тоднје посвсКоии су у Риму за своштсннке, пошто су словонске књнгр бнле олнсте у базплнку Сапта Марија Мађоре н благо слопоие оз Паио. ПоспеКсње учеиика Копстантнновнх извршепо је у цркви Св. Пстра. Сутра лап је прпа сночана миса на словснгком језику одслулгеиа у Св. Псгроинлу. крај саме старс базтнке Св. Петра. Тре ћн лан Је слуа сиа словснска м- *а у пркви Св. АилрсЈО а опла у прквп Са Папла. и ту погато су Св. Тшрп ло н Мотолијс пспатп пслу поК п глапили Пога па слопспскоме, у зору су оин поппво одслужнлн слопгпску лнтургају па свотоме гробу.

Папа је липпо поставно "Бирвла за свештеинка>. Из пстнх записа види се дал>е да је паиа Андријаи Други давао грчкпм калуђерима 20 феб[»уара &СЗ. годипе обед иа коме су били иравославпи патриЈарси из Јо[)усалиуа, Антнохије, Александри« из Ца[шг[«ада, а такође и Св. кирило и Методнје. Монсиљор Дербиљи проЈекту је на нлатпу триумфални оук у Санта МариЈа Ма1)0[»е нспод кога је Св. Т|ирило и^говорио монашки завет 20. децембра 5СЗ. Са свсчапостнма које се указуЈу само наии сахраљ«*н Је Св. Т1ирило Н феб[»уара 5С9. у Риму. Иапа је поиудио свој сонсп е ии гроб за љегово тело, алн Је ипак Св. 'Пирило сахран>ен у Св. 1Слнмеиту, вероватио ио својој жел>н. ПројекттЈе се прп\гнтпвпа слнка у дољој цркви Св. Климипта, где се иа фресци краЈ Спаситеља и дгл архаиђела виде и лпкови Св. Ђирила и МетоднЈа. Св. [глимепт држн за руку Св. Ђирила крај кога иише «Ј1прило грешннк». По/овоме се.види да Је натнис саставно сам Св. Ђирндо пре своЈе смрти, Јор нико други не бн могао напнсати за п>сга сгреншик*, кад се зна да Је одмах после смрти обожаван као светитељ По томе се да закључити да је и љегов лик ва фресци савр« мени иортрет.

Да ли се лик Стевана Немање валази у Риму?

Трскп дсо прелачап -а је о две*а с[>пским рсликиијама у треЈору Св. Пстра у 1'иму. У трезору катедрале Св. Петра паламн се п данас слнка палаана «1Сопстаптипо1а» која П|^д стаплл Св. Пстра н Павла, н внше чнјнх се ликова јасио чита иатикс српскн: Св. Петар Св. Павле Прпи пут се већ 1102. годтгпе помнпе ог:а слии са срнскнл "алшсом у 1'нму. Пспод слнке двају апостола налале се још четнри личпости: ј-дна је еппскчп са латинском митром на глави и брадом, у пози како благоспљл јвдну личпост са брадом која клечл. Ј1ево и десно су друге з :х личпости са далматнкама иски ћечим бнсером па глави. Име слике .Копстаптина. даје да се мисли па Копстаптппа Фнлсоофа в па Св Ђирила, па вптантнјску слшарску техикку из 9. вскп која је савршенија иего она у Риму. Мнстерија ове слике још ппје овнм исцрнепа. У бали.тиии Св. Пстра иаталн се п слика «Сп. Всронике., која се помнп,е 124П. годипе у мапастиру Млптреју код Лаопа, а испод које је чист стари сриски патпис: ОСраЈ Господњи иа убрусв То је лнк Христов ва убрусу Св. Всропнке. Трећа срнска релпкгтја у Риму је дрвсни крст внсок 72 мм, пшрок 19 мм, а дебео 13 мм, којн се чува у срсдинп јсдиог великог алатиог КЈхгга иј позиијих времеиа. Мопсип.ор Лербпп.п ]е спремно п|>едавап.е о овнм сриским релпквијама у Рнму баш за вилаптолотки конгрес п Да би крст могао взпадити из псликвнје, очнстити н фотогрпфнсати било је иотр'"бно панино одоб рсп.е. Папа је својеручпо написао одобрсп« којнм је монснп.ору Лербин иу одоб[«но да за ову цнљ извади кр"т из реликвије и да га фотографише. На предљој страип крста н*лази се Христово ра^п^ће око кога јч 11 личпости. Вите пих сг ста^о-срнски пшша од

јпх се може прочитатп само један: Петар. Са друге страпе је у медаллпу Вогороднца са рашн[>спим рукама, која се моли. Око мсдаљоиа је патнпс словшски кога треба дешифровати. Г1о[>ед медал.опа су симболи четнри јсвапђеласта, пзнад п.их лик, вшис кога пише: Василкје. Нспод медгллна другн лпк, са натпиоом: Григор, а исиод њега

Г. Г~бри]СЈ Мчје, који је прасс■ јдшо Јучср^им.сп ПЈСнуху Конгреса две лпчпости и папшсп: Серги... Нико... Сии су иатппси српскл. •Од кога су дошлн ови словепстси предмсти? Ко ах јо доиео? Ја стзв.1 >ам јсдну хниотозу. Жноот Св. Снмсоиа (полнког жупаиа Стопапа Помаи>о) ио спнсу којп је оставно његов сип Стоиап Првовончаин крал Србпјо оиисуЈв поклопе послатс од ц.сга оолнхнм хригпКаискнм цркпама пв само у Јерусалиму, Царнгралу и Св. Днмнтрнју у Солуну већ н западинм црквама Св. Апостола Петра и Павла у Риму ■ Са Ннколе у Барну. Олпосв ерпгко-римски су пести. Коастаптнв Јиречек об.ављујв писмо папе Иногентија ТреКег па које одгосара аоли*и шупаи цвлв Србијв Ствфан.

Ако је слика Св. Петра н Павла. позната под нменом «слпка Коистантина* која се чува у трезору цркпе Св. Петра у Рнму н код се помшие прпн пут у записима 1192 голипе од 11емаи.е, опда оне трп лнчпости којо се ва .1азе ва дну слике. н коју Једиу католнчкн епископ благосила. а лруге лве су са далматикама могу битн: Нем?ња и његова браКа Стргцимир и Мирослав јер је њима и било упраа /мно писмо папе Климеита ТроНсг од 25 новембра 1189 (а слнка се само 3 голнне сасннје већ у пвсмепнм ааписнма помнње).> Монсиљор Дербпљи завргаава предаваље жељом да млади југословепски визаптолози проуче и реше ово пнтаље на које Је он једну хипотезу поставио Г. ИВАНОВ НЕ ВЕРУЈЕ... Док анлпузи поздравл>ају краЈ говора монсиљора Дербнљија устаје г. Јордан Ивапов, пр«Јфе сор Унпкерзитета из Софије и ставља своју прнмедбу: — Иатписи па крсту које Је монсиљор Дербињи показао рестаурирапи су н могу бнтн из 10. и 17 века. На ову примедбу, која Је бнла чнтав ннцидепт, јер ниЈе никаквим парочитим проучаваљима била ба-ЈИрана, мопсиљор Дербиљп реагнра и каже да је г. др Радон.ићу и другим нашим на учиицима показао фотографпЈе и да су опи потврдили да је иат пис свапако нз 12. ити 13 века. Г. Влада Нстковић такође твр ди да крт н патписи пи у коме сдучају пе могу бши каспије од 13. века. У осталом када се зпа да Је крст помепут Јот 1192. годнпе у рнзницн Св. и>-т[»а и када Је стајао хтално-затворен, нико ниЈе имао срилике да на љсму касниЈ~е ре.ке српске наслове, и тврђеље г. Нванова могло је да цде само на то да обори тврђеље монсиљора Дербиљиа који рнмску рсликвиЈу доводн у везу са да[»ом српских владара, који ујсдио својом нзвапредном израдом показује како је високо стајала сриска уметиост још у 12. веку. ПРЕДАВАЊЕ Г. ЕРХАРДА Пошго је инцидеит са нримед бом г. Иваиова аавршеи дибИЈЈ реч ирофесор г. др. А. Ерхард из Бона, један од иа .ђгледииЈих старнјих теолога. Нзиосн своје саоппгтсње без ика квих билехш.а у об .ЈНку ваше приЈатс .деког разгооора, ии праоог аа>чш>г реХр^га, гииорсан са извосиом иитимиошпу о стиарима. којо чиие глиииу садржину њсгоиог вота н које ои савршоно зиа. Тема јо «0 рукопигима визаитијскв хаГИОГрафИјв* (Т. ј. МЈ>НЖ01ШиСТН, посвемеие свецнма). «ВеК традосет годипа бавпм се оицм проучавањем, велн г. .Ерхарл. проушо сам н вс1.им долох: личио > обишао иекоквих 2Ј бнб.1Вогека. 11и сам. иа жалост бпо иа Сииају, одакло су мн у ичн рата бнлн уиуКспн некц прспнсн, алн су онн ирошиш. Тако јо рат ииштно ие само живото, иего н екромие сиомеиике научне делатпости— Алп г. Врхард неумОЈЈПО јв радпо н ралп сала_ Сролпште, осовппе внзаитнјске хагиографске књнжсвпости, то је лелатиост чувеиог иисца Снмсоиа Мотојфата. Ге1>сроит се пајвише бавио БИ>ижсиношКу пј»о Мота[|раста: ту постојн гомнла аонстражепнх ру сописа, којн нду још од 4. вока, лок се почотци ове књиховиостн губе у миого рлпнјсм вромону. Г. Ерхард стручпо н опсежпо пзлаже исгорнју и узајампе олносв појодииих граиа хагногра 1>пје, парочнто се аллржаваЈуКн иа «мсиологијама>, нлн «миисјима», у којим су у бногра^ије свнх свстаца разграњоне по месоцнма голипа. До 0. сто дећа свсци су размоштаин по визаптијском калвидару. Па крају пре лаван.а истаче пиз захтева одпоспо организацнје колсктивиог рада иа њоговом полручју. Г. Стјепан Ившић члаи Југославевскв Академије (Загреб). нзноси врло важну стручну напомепу ла за рептење пнтања покренутнх од зпамепитог рефврвцта тре^-а се обазиоагм ва старословоисху књнжсв

ност, која је пупа најстарпјнх те» стопа из доба пре Мета [»раста. ДА ЛИ ЈЕ ВИЗАНТИЈА ИМАЛА СВОЈ СРЕДЊИ ВЕК? То Је било питаље ва коЈе Јо одговор скицирао у свом духовитом објашљен>у г. Никола Јорга иаучиик и Једаи од истакнутих иолитичких шефова из Букурешта. * IIре иего што је отпочео предаваље г. Јорга је извадио сат и ставио пред себе говорећи да треба не само захвалити претходнику већ мислити и на говорнике који иосле говоре. Сат је ставно пред себе да не би прекорачио 20 мипута одређених за једио предагап.е. Потом је прешао на своју тему.

Г. ИикоЈа Јорга Визаптија је зпала за две осно» пе власги Средњсга Века, а то су Царство н Црква. Само Је царство миого утниаЈиије н моћннје од оиог Западпог па иа више свештеинчки карактер. Црква је бнда важан орган државе, ала није се пушгала у политнчке аваптуре, пнтн Је тежнла за надмоКношћу (једап н^узетак само. погврђујо правнли). Имала Је ВнзаптнЈа н иове, иапиопа.лне» елемопте у стварању, као и Запад у току Средњег Века, а ии у тосу столеКа онн пнсу бнлн ол велнког зпачаја. ЧигајуКн само визаптнЈ кв писце н визаптнјскв исправе, вн Квте вндетн да је за Визаитију сва источио-римска а доиекле и западно-римсса тчЈриторнЈа — њепа својнна. Фактнчие одиоси пе руше гео рију; ова превласт теорнје над реалгшм чнњсшшама у лулској гвестн опет јо карактеристнчна особипа Сродњсг бека. Алн бпло је лоиекле за нсторију н иоке реалие подлогс: Млетапкн дужд. па прнмер, је увок био као иека вргта вазала Внзаогије, која јо госполарнла пад моЈН?м, мало се брниеКп о «хннтерлаплу*. Међутим у томе «хпптерлапдт* сзе је бнло у врењу; нз тог врсн-а пнклн су пови пародн, повв иаро (погпе копцспинје, нове лржаве. Кала се створнла румупска г срп-ка држава, н ввзаптијском срсд њом веку доптао је крај. А то је бало ча гранпин 6. в 9. столека. (Наставак на трећој страни)

Страшан циклон Бенгалу Парпз. 13. апрпта. — Дејли слрес јавља да Ј^ стрштн пи1Л0Н уинштко мкога сеЛ1 у Беа галу и да ј • т м крнлоком бит«? мисго људскпх жртава. Енглески краљ пристаје на промену титуле Парпз, 13. апрпа. — ЈагљаЈу пз Чондона да је еиглсски краљ дао прнстапак на иац;т закона о пром нн твтуле Сј итап кор краља и британског пар.таиента Трндссст и дза сата у вадн Берлпн, 13. апри.-'« |Радиограмј. — Нсмачкп- п.швач Ото Кемери тукао је гветсг.и р^корд, оставшн V води 32 сага. (Врбис)