Време, 28. 06. 1930., стр. 7

СубоТв, 29. јуна 1930-

©ледицинд Летње опасности

Награда Француске Академије наука књнжевннон г-ци Пајерон

Страна 7

Прке велике врућнне

У току јучерашњег дава пало је у БеоГраду, на улвдама, од сувчаваде преко трвдесег лаца

КАКО?

ЗАШТО?

Јуче је изабран за новог ректора београдског Универзитета инж. г. Владимир П. Митровић, професор техничког факултета

Јуче пре подне Уиивервитетско веће изабрало је За ректора Уииверзитега инжењера г. Владимчгра П. Митровића, редовног професора техшгчког факултега. Универвиггетоко веЉе оасгављају овн радовки професорн београдоког Ункверзитета, којих сада шма 85. Јучерашљој седилци присусгвовало је око 60. Веће се састаје ло потребн, а оазива га ректор Увиверзнтета. Пошго садашњем ректору г. др. Чеди Митровићу иотиче тро годишнл! ректорски мандат 23 септембра, јуче је прва тачка| дневиог реда Оио нзбор новог рвктора.

Г Влцнмир Митроиић Бирање је иавршено јавВим гласањем. Једноглаоно и једнодушно, без протикаидидата, изабран је инжењвр г. Владимир П. Митровић. Г. Владимир Млтровић рођеи је у Јагодини 27. јану&ра 1872. године. Реалку н техки^гкп факултет свршшо је у Београду, а затим је провео 4 и по године на стЈ 'Дијама у Циргау. Врапгвшн се у зеЈгљу, био је водећи државнн шшељер у Нишу, Крагујевпу п више места у уиутрашњостп. Најзад је био вршилац дужностп начелвлка гндротехннчког одељеа« Мииистарства поллпрпвреае и вода у Београду. Годпне 1910 изабран је за ванредног строфесора хвдротетнлке на техшггком факултету, а 1919 изабран је за редовног

Од већих прастичних радова г. Мптровпћа вреди поменутп водовод у јКрагујевцу, водовод. делимпчну Еааа.тпзаапјЈ' и каптажу »инералних игвора у Вр-

њачкој бањп, ХпдроелеЕтрпчне цеитрале у Бе-тој Па.танци, Врању, на реци Отуденвди, на западној Морави код Чачка, у Тетову п Призрезгу. Последње две израдио је са ирофесором г. Мжлапом Нешићем, садашњим прет седником Београдоке општине. Оада је г. Мнт[<онић заузет радовнма на поднзању хидроцентрале и канализацпје у Нншу. н на велвким радовима у Окопљу. Од научних радова г. МитроВЈгћ нздао је првп део Хидраулике, уннверзитетског уџбеншл за свој предмет. Г. Митровић <5ио је до сада декаи тегшгчког факултега, прет седлик Акадомског суда, н прет седаик жалезничке конференције за изградау нове железничке мјреже, у Београду. Г. Мишровнћ учествовао је у ратовима л одликован је златкнм медаљама за храброст, војничке врлине н ревносну службу. Сада је резервнн ннжењерови потпуковник. Оддикован је још орденом Св. Саве трећег и двапут друтог степвна, и Беивг орлом трећег отепена. Новн ректор прилгаће дужност почетком нове шкшске годпие, 25 септеагбра. када нстнче рок досадашњем ректору г. др. Чеди Мнтровићу. У том међувремену има Мннистар просвете да одобри пзбор и Њ. В. Краљ да потпише указ. Г. Мнтровнћ поднсће овој про грам рада на Уннвервнтету клд много заввсити од новга прппрнми дужност, а хај рад ће тика које створн нови Закон о Универвитету. Новом ректору срдачно је честнтао дооадашњи ректор г. др. Чеда Мнтјовић и сви ггоофесорн. Г. др. Чеда Мштровић је изјавио: — Овојпм досадашњим радом г. Владимир Митровнћ је показао, да ће високо држати засгаву Универзитета, и да ће одржавати њетов ннво на внсини достојној јадне гако внсоке пресветне н култЈ-рне иипштуцнје наше државе и наше престонице. Овуда где је до сада бпо, он је оставио уверење вредног, савесног и спремног раднлка. — Рад ће ми бити у многом олакшан. изјввио је 'г. Владимир Митронић. јер долазгом поале г. др. Чеде Митровића. који је водпо све послове Уннверзитета највћом савесношћу и агн.лношћу. Послеањи дзн рала у Варошком суау

Претрес Мвлаву Божавоввћу в Лукв Солдатоваћу

Лето је најздравије тхшинве јо&а Најмаље се Јав.»»ају у то< Јоба заралне болести. Изузетак чини у нашнм крајевима ма .тарија, која се гк >јав.Ђује у она годшшва доба, када пма комараца, који је преносе. У другој потоочнн лгга гојављује се у веНем ороју и срдобо.-нл. Али лето ипак има и вр.то те•пких обо .Ђ «ка. Нарочмго се преко лета јавл>ају арло честа обољен>а органа за варење, желудца и чрева. Ове болести зо.тазе поглавито услед покваоене хоане и неу•ерености у јелу и пићу. На великим вруНинама се врло лако квари храна. јер се на поВО.ТЈНОЈ Т ОПЛОП врло брзо размно жавају клиде, на роч1гго труљења и распала<на Ове кл!«це производе вр.то тешке отро ве у намионииама, који изазива ју тговање: по. враћање. проливе, велнку ватру, болове V трбуху, па се може и умрети. Веома су опасни отрови, који се пооизводе, кад се поквари месо. рчба, сир, па и млеко. Алн и велике количине кл^ша, које не стварају отрове, ттзазивају теже ппоемећаје у органи<ма за варен>е Због тогл се вото често јав.т»ају преко лета пооттви. Чак и велике количине јаке хране нису повољне у ово доба по здоав ље. Организам на воућниалта проттзводи мање топлоте за 10—15 од сто, јер је ветика топпта спољнег ваздуха. Ако \"3!тамо много хране, која служи за ппоизвођење топлоте нарочито масти, скптбо ве и шећере. лолази до пооелтећаја у варењу, јер се та хоана веН у оргашгма за варење квапи. зол»зи до врења и гасоеа Атл ако се баш и свари, преогтгереМче ооганиза<м "пгм материјама за сагооеван.е и »тзазива непотребно стварање топлоте. Летња исхрана мора бити лзка. Млеко, нарочито кисело, што више поврћа и воће то је главна летња храна. Маст, месо, варива нису за летњу исхрану те их треба што мање употребл>ават,1. Али »кто има и друге опасности. Сунце је највеће ообро за наше здравље, нарочито летње сунце, богато благотворним ултраљуб*тчастим зрацима Међути.м то с>"нце лчоже и оштетити здравл>е, ако се не поступа пажљиво Утицај сунца на кожу добро је познат. Од јаке с\-нчане светлости недовољно очврсла кожа поцрвени, гори, и боли, па се могу појавити и пликови и повећа ватра. Ово се дешава нарочито кад оних, који се непажљиво сунчају на јаком приморском или брдском Сунц? Много је тежа сунчаниц?. Сунчани зраци могу продрети кроз лобању до самог мозга и нзазвати вр.то тешко стање. Болесник добије главобољу, тешко и неравномерно дише, испочетка срие брзо бије, пулс је убрзан, а затим се успори д»»сање и било. Ботесник повраћа, гог\би свест, добије грчеве, па може и у\фети. Овз је болест врло честа, код људи који су неподесно одељени, а |>аде тешке лослове или се крећу по оел:тким врућина.ма. Ситчна је болест омарииа. Она постаје услед застоја телесне топлоте. Кад је топло и в.тажно, па ако и не.ма суниа, тело не може да »тздаје ођишну топлоту зрачен>ем и 1тспарава1нем, услед чега до.тази до нагомилава»4>а тотлоте у телу, која не може ла се излучује нз тела Ово се дешава при напорном рад%' илм маршештма, али се може догодити и у затворешгм загушљивим просторијама. Најлре се осети велша врућина, у лицу се заЈапури. за1 им ге осеНа клонулогт пршиоак на глави и у срчаном пределу. Болегник поираНа. добије неовггтицу. пробије га зној. поблвди- изгуби с.вест. добије грчевг Може доИи и Д° тепгких душевних поремећлја. хал\иииашгје. [»аадражљивости. буни т д Бгмеп' у лакшнм случпјевн\« траје 2—3 дала. али у те ' шким слд-члјевимл мол.е трајати 1Г 8—1Л дана. Оллрапл>ен.е је чесго пута в|ло полл1:о. па може

оставитн п дуже неповољне последиде као главобољу, телесну слабост, замореноог. Ако се десн сунчаншца нлн омарнца потребно је што пре аплсаштш болесннка, јер -може умрепи. На гервом месту треба га преметн у хлвдовнну. где има поветарца. Тело, а нарочито вјмт , арса н трбух треба ослободитн од стега. Горљн део тела потпуно оСчТободитЈг од одепа. На главу треба -метатн кесу с ледом или хладне облоге, тело увши у хладне облоге. Добро је и поливаги па хладном водом. Трл>ање хладном водом лтгца н грудн, пљескање пешкнром замоченнм у хлвдну воду, такође треба продузетн. Ако болеснвдк може да пиЈе треба му даватн х ладна иића, кориона је и хладна црна кафа. У тежим случајевнма мора н левдр пружити номоћ; пуотнти крв, датн јгнјекцнје за окрепљење и ојатање срца. Алтсохолна пића не треба даватн за ојачање, јер могу штетно дејствоватн. Заштша се саогоји у избегавању напора н тешктах радова на л епшм врућинама. Маршемње мора битн лагано и са чеС7(»ш одморима у хладу. Нарочн то је опаоно сунце између 12 до 15 часова. Али кад се мора и по врућинама кретати, треба обратити нарочиту пажњу на одевање. Одело мора бити лако најбоље платнено. отворене боје, глава се покрдаа шептром са великнм ободом. Врат мора' бити пОЈпуно слободан. Не смеју се ни остали органи стезатн. него све одело мор* бнти пространо. Треба узнмати што внше течности. НарОчито су добри освежавајући воћтги саковн, ЗкТи л хладни чај н кафа са шећером. Алкохолна шгћа нотпомажу сунчан ицу и омарнцу, те се не смеју угклребллватн. 0пасЈсн су н затвори, те ое у летње доба мора старати о уредној стодици. Лето је врло корноно ло адравл^. Оно нам даје погоднооти За сшронућв и јачање п!ла. Сунце. ва.з^уч и воду тдеба преко лета што внше искорнсаити за >ачање вдравља. Алш у исто доба треба избегавати и штетне пос.тедице. од којих смо неке важније навели. Умо]1еност у јелу и шАу, н$бегавање напора и теигких радова на врућнлама подесно одевање, купање. бављ^ње на члстом ваадуху, одмерено суичање — то доноои здравље и ја•нгну. Д-Р СТ. 3. ИВАНИЂ

АутоиитоксикагшЗа Тровал>а услед отрова, којн се обрззују у цревмма, врло су честа појава, много чешћа него што се млслн. Нарочнто је %во често код .•кудн, који једу много месл, а нмају норедовне сто.тнце. У цреви.ма не сваг»епа беланчевнна тру.тн, те ее ствараЈ "у отровни гасовтт, које упнјају прева. Услвд тога долазл до гађења, главобоље, иорвове, р !>авог ома, а.ти молге доћн и до гртевв, па н несвестнце. Лечење се састоји у диотн н чнш Н<чтл' црева. Треба изоставити храну обнлну беланчевннама н машћу. па у:игмати што внгпе угљенпх ^идра га (скроб и шеНер), За ово је №Јбол>а млечпо-би.т.на днјета са додатком грожђаног шећера. Ако је тровање теске, мора се испнратн желудап и узимпп! лекови зл двзинФекпнју црева по прогшсу лекара. П^то тако мора се узет« и иоко сретство аа чншћење. Они, који немлју редовну сто.тнцу, морају је на сваки «ачнн \-реаити. А јш а утоп нтокс јгкашт ј 1 долаан н услед јаче кнселости крвн код шеј.ерне болеспт н запал>ен,а бубрега. Отровие кисвлнне се м^нвју с крвл.у, те нзаздтвају врло теппса несвсона стања болеонкка. Овд* треба ^пречпти дал>е образовањо кнсе.тнт1о. а с друге страпе што тфе неутра-ЛЈтспти врћ створене кнселнне у грви са угл>вцнчннм аткашјама. Помаад и пл*штан>е веће колртимс крв?т. сл убрн и-аван.ем соног раствора. Ш 1 •вј з^нс. 1&и ■ |рл/. Јаразе..

/ -

Француска Акалемија наука награхнЈа је г-цу Марију Лујзу Пајерон са 10.000 франака за њена књижевна дела

Јуче је у Веопраду владала неоапамКена 'ВруКипа. Вал врућине почео је још од девот часова изјутт)а. Свет је гледао да се хладн ка^ко зпа, а у подне, један адЈВОкат иавестно је кварт Варошки, да му је чаша бозе наплаћона мег^го Једаат, два днлара. Молио је да се боааџ!/ја. воји држп радн>у у центру Престошше, најстрожатје казнн. Алн, тачјтост ове оптужбе ннје се могла утврдпти. Ла Оави н Дунаву, исто татао врило >е од овета, којн ср меото расхлаКујуким наЈгитшгма, расхлађивао водом. 1\од *Шост топола> купатнла оу била утонула под теретом купача н купачзша. Запаженн су, поред огалних вупача, мнопн соколи. ЈСолпгка је вру1игна владала јуче у Београлу вндл со најбол>е по томе, пгго су многи иролазтгиш!, погођепн сунчаиипом, пали на улицн. Свмо до подне, Ошпптнокој амбулаптн пријав .Ђено је преко двадесет

Пита нас један студеит, ноји ускоро треба да иде на одслужење кадровсног рока: — Постојн ли каква уредба ојлн 4наре1>в1ве по коме командант ппголе за резервне офтги|ре у СароЈвву пушта ђа.ке-<војнпке на од-уство о нс.гаггном року, 1шт то он ра.дш по овоме /шчноат нахођењу? Одговор: — У томе омнслу ве поотоји лнкаива утредба ннтн какво наређмве, воћ напротнв, постојн нареј*5а по којој се нзгједаи ®ојннк не може путстнти на одо>стао зв време служења прштх шеет месешт, 1гз>-зев стмртног случаја агли случаја да војника суд позове. Лнчна је ствар команданта Школе хоКе ли војлнка-ђака пуститн нв одоуство о атсггитпом року ради полагања. Један читалац нас пита: — Којп је сада оветсжи рекорд з<1 внимвпу, а којн за бранну лета авноном? Сдговор: — Светсми рскорд за виклину лета а-вионом је 13.21в метара, а :$а брзину 5<>5 иилометра на сат. Један гимназиста нас пита: — Како \л>пу да се упишем за члапа <1х*риЈалног савеоа, и колш:о се плаћа чланарпма? Одговор: — Овакв шмназпза и овави фану.ггет шта своју подружтшу Фориј^ишог савеза, н те подружште прше уттис у члааство, а право на чланство 101а евалн рел«»влн ђак- ПлаКа се прилЈпоом ушгса 35 дштара; толнко »кпо се пла1»а и 34 опаку иародпу годнпу. Уштс се вриш за врсме т]>ајања иеи1е школске поднне, шузов форпја. Опај члан ко)и паж-рава да проведо пзвесно време иа - цореним летоввлиштима ФгрпЈалпог савоза, плаИа 8<Х) дннпра мосечно, упгпа му се у« рачунава стал, х.ранв п пут. Централн Фернјалпог сЛвезв се валааи у Веогрвду, у Поен» кареовој у.пивн б[гој 29. Један соколац нас пита; — 1Сода је п гдо основапо прно Југослове1тско соколоко друОдговор: — Прво ЈуГОСЛС1ШЦС1ц0 оокол-.

ПОСЛЕ НЕХЗРЕЂЕ У МООТАРУ I Фаталан сан наредника | Нвнадића Мостар, 27. јуна. — Време је јуче јавило о језивој смрти штлота наредиика Ненада Ненадића који је са својкм авионом изгороо на овдашњем аеродрому. Његови <ф-ијател,и причају да је Не«ад већ два дана иаслуКивао своју омрт и причају како је фаталног данв ујутру причао како је сањао овог ттокојног Лрата ко)н га је звао к себи. Ово јутро био је необично нервозан, па се леореКа зби.га и догодила. (Врвмв). Нова управа Удружења југословенских драмских аутора После реорганлзације Друштва и присгЈпа у чеђународит конфедервп")у, упЈ*ва сл констигуисала овако: врегс«:хчик Бранпсаав НушнК. потаретседиипн Душдн Николајевнћ н Отеван Хрисгећ, геверални секретар Вл. Вел. мар-Јанковић, благајник Урош Дојчиновпћ. Чланови упрааног одбора: Митв ДимлтријевиК. Велимнр Живојиловић. Петар Крстнћ, Јооип Кулунџић, Тодор Манојловић, Оветислав Стефановпћ. Имела чланова управног одЛора пз Загреба, Љубљвио и Сарајева бнћо накиадно објављена.

сл>~чајввв. На прввооу радили оу пет аутомобила Стаинце за спасавање в хичиу помоК. Било је и тежи-х елучајева од сунчадние. Из Амбуланте пооређени су упуКивалн у Огапту држовну батапцу, јер су се жалилн да им је мпого тшзлпло. ПомоК је пружала и слечхжа болшша. Према тнрђењу органа Оппгпинске а.ч6>ладае, после рата не памти се вв1ш број ЛЈртвва оЈичамиие од >уче. Алн, сроКом, омрта<их случајева штје било. — Бисмо могли да данемо душом. Таман пренесамо једног, јаве за други, трећи случај. Вер>-јте, госпоД1тне, замало и ми тгиомо билн лфтве жртава сунчашше, — квже један батничар, бришући с чела, нрупне прапгев заоја. Међутим, до јуче иије за;6елвжвн Го! јвдан случај супчашше, ма да је последњнх даиа. вруКина бала при.тично велика.

ош хфл штво основано је у б.1»ави 1854 подште. Други читалац иас пита: — Ко.тшсо се рачуна да човек треба да оогогје просечно дновно воде, ћ ако потшје ©ише, као па прнмер сада У овнм топлим леггњњм даидата, да ли му пгвоДИ? ОДГОВОР; — Као просечна количпша воде, коју чове« дневно треба да ооштје, уз»имв ое за зшгу лнта-р с по, в за лето трн лнтЈв. Ако се летн пошцје витпе од те количане, то органиому ие шкоди. Један регрут нас пита: — Постоји .ти какво шиређ«ће кбје одређује шта регр\т собом треба да поиесе «ад <шлааи па оделужење кадровсжог рока? Одговор: — У томе о>вислу ве поспо/и кикокво на|>е()(-п>е, а.ти се иреноручује да свави ионесе од иуКе чар&пе нлп к<|>пе ав ноге и прибор аа бр»1јање. Једа« студеит иас питв: — Постхуи лн на пвшом јез*«ку историја јевреј -асог нарози неторнја ЈоеЈ^еЈсде кл.-ажввпоота? Одгоеср: — На нашем јелшу постоји ИсгориЈа јев}>ејс«ог тгарода, од дро-Ј>е<-ора г. д р М. Б јх^но, ко/у је превео г. д-р II. Алкалај, београдсчаи ррбннер. Та исторнја је <идата 191в годиие, а може се добити у овмма веКим бгорридсЈадм књижа.раА1а. Гкк-ш>.ч и историја старе )оиро>1-ке кнуижееноотп. (Апо-толски мужеам), коју је «ал»сао г. д-р Мнвачел., професор, н она се црсдаје по беопрадсшгм кн.нжлрадга, али исторнја поно јеврејсле књнженпостн не посто)и на пашем јези*у. Један чиновнии нас пита: — Пмају лн државш! чинов нншт 1»риво на попусг у иоловнну ивие летењем у авиону па постојеКтт ваздунигим лннптјама у нашој землш? Одговор; — РаЈшје оу ш«1лн. а;ш свд су те поВластице уквшуте, не •'а.мо ч1Шовштш?ма, него н овима о-лилим воји оу «х уживали.

Јуче је бно последњи дан рада у Варошком суду. Поред другнх мање шггересантннх претреса био је заказан и претрес познатим београд ск*им трговцима Мплатту БожиКу <п Лукц СолдатовиКу; али су скоро сви претреси нз различнтих разлога одложенн и одржаКе се тек после фернја. Хапшеи>е Мнлана БожнКа и Луке СолдатовиКа члансла поанате трговине штофова БожиК н СолдатовиК (у палати Академије наука), побудило је у своје време жнво интересовање у београдским трговачкнм круговпма. Њттхово ставл>ање поа оуд због лажног бапкротства нзазвало је веКу сеизашцу иего пад њ«хоое Фн»*ме над отечај. И јуче на нретресу у првом одел>ењу Варошког суда обнчно празне влупе бнле су пуне грађана нз београдске чаршнје. За адвокатстатм столом је кеколико познатнх беопрадекпх адвоката г. г. Д. СимтК, Ј. ТодоровиК, Р. НикодијевиК и Степанов1гК као браниопп и г Р. ЈантсовиК као тужилац. Сузио је поротои суд Мн.тан БожиК и Лука СолдатовнК ставл>ени оу под суд: што своје књнге ннсу воднлн нли су кх водпли немор.гиво непрегледно н с грепвсама, тако да се нз њих тгцје могао видети преглед њнховог нмовног етања. Ниоу воднли кн>игу попнса; менипе ттрнмл>вне од мутптерија као супергарашгаја (за робу ва отнлату) ннсу књижнлн кроз дневннк; књиг>' меннчннх пријема нисуводнлн тачно; цсто тако ни књпгу рачуна комнсчоне робо. Најтежа њиховз крннипа је; птто оу непосредно прет пат под стечај робу повучену на креднт заложнлп кот Цонтра.тне банко но »Кактурној вродности од ?.,055.007 тинара за 2 200.000 динара; л код Индустрнјско-кредитно банке по »Јчктурној вредностн од 1,27Т.в47 за 8Р0.000 — па оу тнм новцем нсплатнлн дуговања својнм иаЈбтнтЈгм рођаинма тт жеиама за 1.011.953 зинара: н што у 1920. ш 1927. дубц-

озна потроживања нпсу отппснвали, веК су преносили па идуће године, а појав .Ђену добит делнли као добет; и вајзад пгго су фнрми БожиК и компанија отпнсалн. 1,078.6«7 дннара ва*о та Фнр.ма ннје бњпа под стечаје. Попгто су прочнтанн тужба и нрет ставка узео је реч заст>пннк прнватног тужноца Мнлутнна СтатКа (некадашњег ортака СолдатовиКевог) г. Рпста ЈапковиК. Он тражц да се претрес одложн из нсколнко разлога: птто није позван тунаилац г. Паја ТодоровиК, адвоКат. што најглавннјн оведок Петар ДрагојешИ. нпје прнмно познв, ппо нису лобавл>гна сва акта ттз стешшне \1асе, и гато постојн ново крнкнчно дело, јер је опт> ? жени СопдатовнК нред пад под стечај свој ауто пренео аа своју ташгу. Браннопл су били пр(1тни1н одлагању нретреса « г.г. Сш*иК н Нпко дијештК ^гу истаклн разлоге за то. Поптто је нзиет прехтог о одлагању поротни суд ее повукао н после кратког вромена саопштена је одлука суда: да се претрес одлаже, јер један од бранппна ннје на вр^ме примио стшсак доказа н списа!: поротЈгика. Подвзаље бунага у Врбаској бановиви Бања Лука, 27 јупа. — Пишто у вншо срезова Брбас-ке баиовшш не* ма добро впдо за пнКе бапска управа народнла је да се саграде хигијенскц бунарн н да се на гај начин прнбавн добра вода чн.ме би ое нзбегле болести које се увек услед нездраве воде појавл>ују. До сада је у ноколнко срезова по« дигн>то внше оваквнх Лунара. (Време).

Л-р Иваннћ