Време, 28. 06. 1930., стр. 9

Субота, 28. јуна 1930.

Страна 9

Један лстаи пробле м Како се борити против комараца и мува? Овакога лета, кад освоје топ.та опаргаи данл, код иао се ноставља једаи неизбежнд проблем: како да се ослобадимо комараца и мува; како да се заштптмо од напасти која загорчава сваку забаВ.У у прпродн и тако потребан одмор у ноћи; како да пзбегнемо страшну н досадну болест маларије којој сваке године подленгу стотние и хнл>а.де? На то шпаље одговара, овде, г. др. Чедомтгр ■Михајлови1», бнвшц Мпнпспар народног гдравл>а:

—Не бих имао ништа ново да на»нем о борби против малг.рије. То ©у већ давно познзте стаари. Пзтанио св зна проузроновач маларије једна нарочита врста комараца. Зва. ног анофела. 0 томе се и код нас већ поприличнз давно почело говорит*1. Ја се још сеНам предавања, нашег поштованог ста»рине, професора г. др. Батута, када је предлагао оснивање лиге против маларије. Од тога доба, све се више утврђивала узрочна веза тих комараца и наступне или барске грознице, маларије. Мада су утврђени и други важни фантори при ширењу ове 6опвсти. ипак је важно знати Да без уједа комараца, нема маларије, наравно ако је тзј комарац усисао клицу из крви иаквог маларичног болесника. Нако се комарц^ легу у барама, устајалим водама чак и најмање површине (у малим локвицама које остају после коњских копита, запушених олука и т.д.), то је јасно да је од првенствене важности за борбу против малгрије, уништити све баре и стајаће Еоде и тано не дати срилике да се комарци множе. У томе се правцу радило код нас врло интензивно, нарочито ако се

Г. Уедолшр МихајЈОник узму у обзир мала новчана сретства, која су се имала на расположењу. Та борба, а«о се хоНе да води како треба, тражи великих сума новаца, и за то су се морала употребл»авати и палијативна сретства, као давање кинина, и нао предохрана и као лечење, стављање мреже на прозоре и т.д. Али, темељна борба проти*в маларије тражи, на првом месту, дренирање баровитих земљишта, регулисање ре«а и речица. Где се то не може одмах извести у целости и како треба, потребно је посипати баре нафтсм. Многе од тих радова извршилз је наше Министарство народног здравља, чији се благотвсрни рад не познаје довољно у ширим слојевима. али који ипак има своју лепу истоР^ЈУ. Најбољи пример како треба организовати ту борбу, и какве благотворне резултате можемо од ње добити, даје нам оно што су учинили Американци, после освајања Нубе. То веома плодно острво било је, пре американске окупације, поприште жуте грознице и маларије. Осим урођенина. који су и сами сзе више патили и згкржљааали, нико се од Европљана иије могго тамо дуже настанити_ Зато је то благословено острво, које има по 2—3 жетве годишње најприноснијих биљака, ^дуван, шеНерну трску, и т.д.) стално назадовало и економски слабило. Увидевши то, Американци су настали да га очисте тз гамади инсзкгтз, па су лослали једну стручну мисију, у којој су били хигијеничари. инжењери и предузимани. Дзли су му неограничвну власт де одмах без велиних гдминистративних процсдурз могу на. ређивати и извршивзти све потребне радове. Ргзуме се дали су Јој и потребна мгтеријална сретства. И дссило се невиђено чудо: онде гд - : са није могло опстати збсг разних инсеката, чији су ујели давали страшну жуту грозницу и смртоносну маларију — од рдном су дошли вредни и прсдузимљиви рчдници. Цепа је земљз процветала. и саЛа је продунција земаљских производа нсколико пута већа но пређе. То је 'едан сд многобројних примера шт а су наума и научари учинипи свсјим дезентсресованим оадовима и истраживзњ^ма, за напредак иивилизацијо и бољи жиеот човечтнствл. Истори1а борбе прстив в линих непријатеља љуг.^ког рода нао што су туберкулоза. сифилис ран. разни тифуси. вссма је инстпуктивна и много за. иимкшиа ол мисгих исторми у ов«ч. ном смкслу тс рочи. Али о томз сада ни' , » овое р'ч... Кго и н а Куби. сличко би се десило и ксд нгс. кз"* бисмо успели оа потпуио уииштимо бгре и ста^а^р в?дз Копико се могпо. треба признати ра окло с^ и код нас. апи је то свз гапе■о оп оногм што Ке двКи јодног дана.

То ношта огромних напитала. Апи, кано ће ти послови ослободити безброј радних људи, оД боловања и беспоспице и оспособити непрегпедне површине најплодниЈе и од памтивека нађубраване земље — то ке сз сав тај утрошени капитал врпо корисно рентирати и у невероватним сразмерама унапр днти народно благостањо. Као за многе друге велике послове, тзно и за ове нисмо у стању дати срестава ни из обичних прихода и буџета То је могуће извршити само помоћу нгрочитих зајмова, који би, као р )ТКо ноји зајмови, имали ретко сигурну и здрзву основу. —То би се имало уопште и унратко. рећи о тсм важном послу, алн ви ме питате шта би се могло сад одмах учинити за многе наше вароши, а нарочито за нашу прсстоницу, јер заиста. имате право кад кажете да ]е веома незгодно да Београђани не могу дз иснористе тано диену своју околину, само за то што их уједају комарци и то н» само по виноградима. него и у -з'*гм Београду. То је питање много ланше решити, но што се обичмо мисли. Зато што се до сада нисмо могли ослобсдкти тих штетних комараца, мнсли се да је то и немогуИе учкмити. Јер свет зна и види да поједина нздлештва по нешто раде и гтредузкмају. Али, они то раде свани на своју руку, и не знајуНи шта други раде на том истом послу, а мкслећи да је то довољно за уништење комграца, Још је среКа кад тај посао предузме на иовесном простору каква чврста воља, која зна и уме да организује, као што се то догодило са Топчидером и његовсм речицом. Но зна како је тај предео изгледао пре но што га је почела уређиаати Краљеаа гарда, тај ће схБаткти да је свде глазно. нарочито за Београд, да се све добре воље и компетенци|е сједине и зачеднички раде под јдног спремном и чврстом руком. За то би било добро да тај посао узме у руне, као Амернканци на Нуби, једно нгрочито тело, у коме би били претстгзници Мннистарства социјалне политике и нгродног здразља, војске, Министарства сасбраћаја, -рађевича, Општине и Нола јахача. Такгв екзенутивни и номпетентни сдбср. са шиооном компвтамцидод и брзом адмкиистрацнјоиг, кч »гтЈ би за згдатан да т^мел^но отпита. тај у оснози прости проблем и предложити, и још боље, одмах предузме сва сна сретства и радове ноја су потребна. Ако би се тако сложно и брзо започело што треба, уверен сам да би се за врло кратко време Београд и његова онолина ослободили те напгсти, нсја нас срамоти прец странцкма и толико шкоди к угледу и наосдном ЗДОсЗЉу. У коордкчацији свих веЦ постоЈеИих добрих воља и напора, леж и решење овог. нао многих других важиих питањз. Већ ј® у томе поавцу -учињен «ечаи еегики но^ан исушивњем пиачевччмог рита, а пи остају још земуисч бзоуштине острва и ис ^мЈивање бзрч између Топчиоеоа и Сзве, у колико то до сзгз ни : е век учињено. Д-р ЧЕД0МИР МИХАЛОВИТ.

Нови савез занатлија у Загребу Загреб, 27 јуна. — С1Шо1» је одржана у сали Обртиог збора ковстнтупрајућа скувштина Савеза заиатлнјских оргалшзаннја. У овом савезу удружнло се 0 занатлнјскнх ор1шшзацнја па јо снноћнц збор отворн6 г. Јакша Хннтермајер којн је послв поздрава нзнео укратко прогр&м новог Савеза који ћ(Г у првом рату штнтнти интереса занатлија. Посло тога иослат је иоздравип то лопрам Миџистру тргови-но и иидустрнјо 11 нлабран је иови одбор чнји је претседшгк г. Оскар Хајпп прет <ч дш1Ка Обртног збора. ^Време).

Последње спортске вести ТЕНИС У ЗАГРЕБУ Загроб, 27. јупа. — Данас јо треНн дац теннс т.урџира. II ако јо надала киша по полне. нравнлан ток утакмн ца није .ометаи. Одришно је неколнко нојелиначинх и д>*бл партија. О јгнг оартије госполв лале ОЈ ове ро гултат^: Малепчец—Ристнћ 0:2. 6:2, Иатовпћ —Бабнћ о:1, 6;и. Најннторесаитпнја партнј је бнлла Фрилрнх—Т. Кукул.евић која се аавршмла побелом ФрнЛриха са 6:8, «;:3. 0:3. Куку.говмћ јо шо меочекнвано леп отпор Фрндрвху којн јо био нешто сдабијн него обично. Сингл нартије лама; дрвш)е су нобеде г-ђама Блнс, Максимоннћ и Гостиша кој« су лошле џ нолу фннале. Дубл госполе: Кукул>евић. Полвин^ц —Брнгнћ, Јелигавчсвнћ 6:3. 6:4 Шефер, Раловнћ—Бабић. Микулнчић 6:1. 0;0. Онлгл партиЈа Шефвр—Члрнојарон мпфншла со нобело}! црнава ^О. о:3. У првом сету Чернојаров био Јо. исрво1лн н иал доста неонгурал удвр. У ДРУгом 'Ч-ту се иоправио алн пнјв м.- г а» да издржн г(\нИШв јак к ми.. НћчЈнча. (Враме)

Смрт Драгољуба Крстића чиновника нашег посланства у Паризу У Парнзу, 10. јуна, преминуо је Драгољуб Ж. Крстнћ, ддпломатски '1ИИ0ВШ1К н доктор права. Поч. Крстјгћ рођои је у Ваљеву 18У9. године. Онн

}о поч. ЗКиво^ша Крстнћа, генералштабног потпуков шшса. Гшмназлју %>- ( је сврпгно у Инцн за враме окупанн је, а првлин фа40Г > тгег у Паризу, • са одличпјгм уо 1н?хом. Нвлисао је тезу «0 ман>инаПоч. Крстић ма у иовим државама после ]жта», јх » Х1 је једиа од вЈајбо .Ђих на иариском правиом (|>акултету. Подлегао Је тешкој болесги рака, која се појавила услед јодиог пада о аутомобила. Опело јо одржано 14. јуна У руској црквн у Паризу, у присуству наше колоннјо, иашег пос-чаннка г. др. М. Спалајковића, особља носланства н миогобројшк његових познаиика. Покојншс је сахрањен у Внјерсону, код Поотјеа, где је провео две годЈше п где се ожеиио са једном ФранцусмшБом, нз добре и угледне иороднце.

Самоубиство једног инжењера који је уобразио да је ту'еркулозан Велес, 26- јуна. — Данас после подне у з сата пзврпшо је саиоубисгво у своме стаау ип/кењер агроном Андрија Јекинченко. чдаиовник Стовлрннгта не прерађеног ду-вана у Белесу. После ручка отишао је он кућц сео на кревет н испалио један метак нз рево.чвера себн у срце. За собом ннје оставно никакво опроштајно пиомо. Јекинненко је сгар 28 година н 1вегова смрт нзазва.ча је узбуђеље н жа-чоот, пошто је био познат као вредан 'ишовпик и добар човек. Уви15ај је нзвршио локар г. др. Сас. Узрок смрти није се могао тачно утврдитн, а.пи према мишљељу лекара ичгледа да је извршио сачоубиство саио зато што је уобразио да је туберкулозан и да Не у најкраћем времену умретн. (Време)

Г. Поенкаре се повлачи из политичког живота, за време од три године Парнз, 27 јуна. — «Еио д Пари» вели да у париској адвоиаггској комори неНе бити промена у идуНој години и да Ие за претседника коморе бити изабргн г. Поенкаре, ко-

ји Ие због тога морати бити ван политичког живота за време од три године. Лист додаје да је г Поенкаре рекао да ће он оао удаљење од политичког живота моНи поднети у толико лакше што верује у сввстрану способност г. Тардјеа. (Л.А.)

16 конгрес комунистичке -партије у Москви Москва, 27. јуна. — Јуче у подне почео је 16. конгрес комунистич ке парт»је. У претседништво конгресд ушлц су комесари: Стаљин, КалЈПђин, Ворошилов и Р јгкоп . Поред тога изабрано је почасно претседништво, у које су ушлл претставници страних ко.мунистичких организацнја. Одмах после тога прешло се на рад. Стаљин је дао опширан извештај о раоу централног комитета у прошлој години. (Врспе)

Лечнлиште за женске и срчане болесгн у Вигееп1апс1и. Лечење по узору Фрањиних Лазни и лечнлншта №иће1т! Уређено ио најновкјим принципнма — мннералне, б^тне и к.ђумајуће, у 1 .' бнчно киселе купке. Лечење пијсњем лечења водом! Нарочити успесн лечења. За женске болестн свих врста, срчане болести. нероткиње, слабокивност, бледобољу, болести^мокраћннх органа, камсица, цревиих канала, овзпњење жнла, костоббљу, оболења ВазесЈои' нт д. Повољне цене н V по сезонн. Мутује се нреко 5/ошђа1ће1у или Огаг — УУЈепег ^еиз(ас!1! Лечнлишна глазба. Вечки концертни оркестар дневно пре и пос^е поане п на вечер. — Информаннје н проспекте тражнте од лечилишног повереннштва Н.М1 КигћаЈ А. 0. ВА0-ТАТ2МА^М500КР. Кро> чвтаву годвну отворено! Летн>а сезова 1. апрвл до ковца октобра! — У ПОСЛЕДН ј Е 4 I ОДИНЕ ПРОДУЖЕНА ЈЕ СЕ30НА 0Д 2'/ 2 МЕСЕЦА НА 12 МЕС. 10354. 1-4

У нашој најлековитијој блатној бањи

„Русанда"

у М е ленцим а Бават

стоје ове године гостима, који желе сами кувати летње кујне бесплатно на расположењу. 2275, 1-3

Управа Бање.

Ледењаче Великн нзбор у свим велнчинама, најусавршенија нзрада, цене без конкуренције, Продаје Ан1 ро Детаљ Столарска Ивдустрвја „д А н и ц А" Делвградска 31. Тел.: 13-20. 7/70 Београд. 1-2

ЖУЉЕВЕ БРЛДАПИЦВ ^можетс најбрже и најлакше без икаквих бо лона скннути леком „Т р и у м Ф' Дејство брзо, за неко лико дана скннете иот нуио са корена жуље вс да се вншс ннкад не поврате. Нена флашишса четкицом 12 днн. Ако не нађете у најблнжој апотецн нли дрогеријн оОратнтс се на адресу: Дворска апотека Богојевића Скопље

ЗНОЈЕЊЕ НОГУ и руку као и непријаган смрад ногу уклониНсте једино употрсбом мрашка Боролан којн јс I лекарски опробан и гарантнраио нешкодљив ЈБоролан" 1с нрава благопат за свакога коме се ноге вноје н наударају. Исти спрсчава код дама неирнјатно знојење испод мишииа Нена орпгпнално| кутнјн са упутством динара 12.2007 9-17

У Београду могу се добити у дрогерв/е Т риф олиум на Славији, и у апогецп г. Трајковика, Киежев Споменик.

Конферендија Мале антанте За/едничка акција у питањима Хашких и париских споразума Дискусија о мерама цротив економске кризе

ЗАВРШЕТАН ДИСНУСИЈЕ Штрпи^ Плесо, 27. јуна. — Последња свдница на иојој су нонферисали миннстри иностраних послова Мале Антанте одржана је чзнас пре подне. У почетку седнице министри иностраних послова Румуније и Чехословачне г.г, Миронесно и Бенеш саопштили су да ^е јутрос потписан трговински уговор између Чехословачне и Румуније. После тога настављена је и завршена дискусија 0 примењивању Хашких и Парисних споразума и донетв су потребне одлуие о заједничиој акцији држава Мале Антанте у свим питањима иоја се односе на организацију и рад оних установа које су предвиђене поменутим уговорима. Затим се прешло на претресање опште привредне ситуације и положај сваке од трију држава Мале Ан. танте у вези са том ситуацијом. Том прилином установл>ено је да постоји општа тенденција нарочито у Европи. за што бољом организацијом и сарадњом у погледу привредних односа између разних држава. Министри иностраних послова г. г. Миронесио, Бенеш и МаринковиН

саопштили су један другом своја гледишта односно начина на који би се најбрже могла оствари-ги та сарадња Најзад су министри Мале Антанте, пошто су се споразумели о пи-

Штрпско ПЈесо тањима ноја Не се решавати на прет стојеНој скупштини Друштва нгрода, приступили расправљању допунских споразума који се тичу статута Мале Антанте. Министри су се тако исто сложили односно теиста који се има потписати данас после подне. (А.А.)

Нереди у Инди ји Чудна поворка кроз улице Симле Лондои, 27. јуна. — Јављају из Симле. у северној Индији ,да је тамо јуче била формирана једна огромна поворка од Индијанаца и Сика, која је прошла кроз главне улице вароши и прек 0 индијског трга. На челу поворке вођен је један магаргц обучен у стране тканине, а на глави је има 0 енглеску капу и примерак извештаја Симоно8е комисије Та манифестација завршена је једном великом скупштином, на ко}ој су одржали ватрене говоре прваци Индуса и Сика. Том прилииом спаљен је примерак Симоновог извештаја. (А.А.) Секција Врховног законодавног савета На ссдшган Врховиог законодавпог са>вета од 26 јуна ове годггно изаЛрано су сеашнје за претрес закопа, .мродаба н прави.шика «з ресо■ра МЈптстарс/гв« соцнјалив полјггнке и на!роднс**-«Г *р«*ља чг захада рехл»ра Министлрства тргошше и нндустрнје. У С0];ц1гју за предмете пз ресора Мнп>И!<7га.рства соцнјалпе полнтакв н нлр<х!ног здрав .Ђа >тпла су ова госгкда: Коспи Тнмотијевић, днр Олав ко МилетнЈј, д-р Хамднја Каралгех.медмаф, дчр Андрнја Госа^р н д-р Алберг Крадгер; а у секшгју за пред мепе МшшстаЈј ^ства трговане и јшлуслтрнјо г. г. д-ф Ђуро д-р Др.11-ољуб АрапђеловгИ), д-р С.тавко ШоНеров, д-р Мнлапг Шкерл. ■п Внлко Крпап. Секшгје гсмају да претресу поднете Врхоаном заководанном слвету предлоге н пшнеоу своје новештаје пленуму Врховног законодовног савета. (А.А.)

НЕРБДН У БОЈПЈВИЈП Бивши претседник републике склонио се у америчко посланство Буелос Анрес, 27. јуна. — У престоници Боливије Ла Пазу дошло је до озбиљних сукоба између побуњенина и впасти Бивши претседник републике г. Силес скпонио се у зграду поспанства Сједињених америчних држава. Неколико хиљада манифестаната бацало се каменицама на зграду полиције, јако оштетивши зграду. (А. А.) БЕГСТЗО Г. СИЛЕСА Буелос Алрес, 27. јуна. — Из Ла Па-

за стиму вести да је, после огорченв

Судар аутобуса итрамваја у Загребу Загреб, 27 јуна. — Пред самом нселозшгчком станнцом Ва утлу Зурнњевпа догодно се данас око 12 « по часова судар аутобЈха којн је бно препун путннка н трамваја. 0\ШР је бно врло јак е један оа нутника, Апдрагја Краус, књиговођа, којн је сггајао на стопвшшал1а аутобуса, услад оудафа, пао јо под тралгвај. Тралшиј \»у је захва/гно ногу. Пренет је одмах у болннцу где му је нога хворала бнтн алш>тгапрана.

Конгрес Југословенског професорског друштва Југословенско професорско другатво одржаће свој једаагаестп редов1П1 конпрес 3 н 4 јула ове псшшо у 1>еопри.ду, у просторнјама Д1>уго мушке шк\гаазнјв.

Г. СиЈес борбе, војска оборила владу. Претседник републк>ке г. Силсс напусти« ј« земп.у. (А. А.) ВОЈСКА ЈЕ УЗЕЛА ВЛАСТ У СВОЈЕ РУКЕ Буенос__Анрес, 27. јупа. — Лпстовп објављују вест да револуипја у Волнвнјп узима све шше маха. Побун>ен1шн су заузелн Санта Кру«, Потози п Орур> Пошто је полнпнја изврншла масаирнрање становннштва у Ла Пазу, трупе су натерале у бегство полнцнју н присталице претседлнг^ч Оллеса. Војска јо одлутнла да образује прнвремену владу која бн припремнла пове нзборе. Мнр је новраКеи. Генврал Кунт је ншчезао. (А.А.) Огорчена борба између загребачких гостионичара и Аутор центра те Загреб, 27. јуна. — Бор»*>н плм !>у гостионнчара н Аутор цсптрало достнгла је врх.шац. А(утор ш-нтрала шгје хтела да очуотане од својшправа и она се сала обраћа ги свакп случај протнвл.ења од странс гостпопичаЈа ла п '"те тлкоу од пола дннар апо госту". Тако је на захтев Аутор централ^ оуд бранно свпрање у бч«шти Ноие Ппв«»нс. (Време)

Немачка тражи колоније

Берлин, 27. јуна. — У току јуче[>ашњ де6:»те у парламенту, о бу џету .министарства иностраних посдова, мииистар ннотраних послова г. Курииус рекао је ла немачка в.х!да одавно веК заст>па.г1 своје основно становиште да Немачка, с обзиро.м на успехе које је показала у својим колонија.ма, може по ново истаНи своје захтене у погледу клонија, у толико пре што је њој њен ко.тонијални посед одузет био раније с позивом на понижавајуКе раз.тоге, а у чнју оправданост ретко ко верује чак и ван не.мачкнх граница. Са'мо се по себи разу.ме да се данас не може реКи ништа сигурно о томе кад Не се моКа спровести ти захтеви. Изг.теда да не.ма нп

мадо сумље да се п.тан британске в.таде, да раније немачке ко.тоннје V источној Африии стопи са суседним бриганским колонијама у погледу устава, >л»раве и финансија, не слаже са мандаторским системом прогшсаним у чл. 22. пакта Друштва наЈрода, царочнто с обзиром на осноено начело нез<шисности пгх територија. Пок Штреземан протинно се у више- махова таквим намерамд и наласпо је да 1>е немачха в.тада упот|>ебитн све што јој стоји на расположењу да спречи свдки покушај повреде ман.-циорског снстема. Такво миш.Ђење и ту намеру »кма.м н ја у име садашње владе. Кад до!>е времс V то. ја Иу учн« нити што треба. (.4. А.)