Време, 21. 03. 1937., стр. 15

Парнз, марта. 1една велика пространа одаја налик на салу. Паркетиран под покрнвен је меким ћилимом. Зидови су у веселим бојама. Из многобројних рафова вире дечје играчке. Иза витрина ређају се механички предмети. У једном углу на земл»и читав железнички комплекс: мали електрични воз јл>и на прузи преко мостова и скретница, кроз тунеле, поред станица. У другом углу: две непријатељске армије од оловних војника постављене у стрел>ачком строју. Испод широког прозора целокупна Нојева менажерија. На столу велике илустроване дечије књиге: „Робинсон", Жил Вернова дела, доживл>аји Мики Мауса... То је идеална дечја соба какву само може да замисли дечја мапгга. Али, у тој соби нема ниједног детета. Прнступ овом царству играчака дозвољен је само одраслима. Ово је школа разоноде — стварни облик генијалне идеје гђе Жане Варло, то је једна фантастична стварност данашњице ,коју је могла да замисли само једна Францускиња.

Гђа Жана Варло била је управитељица делјег забавишта у Паризу. Стално у додиру с децом, она је стекла ванпедно психолошко знање. Из дана у дан посматрала је децу. Али, посматрала је и одрасле о-

I собе, родитеље деце кад би долазили по децу- И тако је открила да се у души сваког одраслог човека крије једна искрена I и невина дечја душа, Уверила | се да људе можемо учинити са| свим срећнима простим буђењем ове заспале дечје душе. Одлучила се да то учини. Као психолог, гђа Валро проучавала је тежње и жеље родител»а који су посећивали децу у забавипгту. У стотине махова имала је прилике да се увери како се родитељи понашају као права деца ако се са децом поиграју само четврт часа. Зрели људи би сјали од среће кад би им дозволили да се забавл>ају са малим електричним возом. Старије даме, које су у борби са свакидашњим бригама изгубиле свој осмејак, изненада би се претвориле у веселе и ведре жене кад су смеле да праве мехуриће од сапуна. Сва та опажања дала су гђи Валро потстрска да, поред дечјег одељења овог забавипгга, отвори и једно одељење за одрасле за децу изнад тридесет година, која су ту могла да доживе поново све дражи свога детињства. Путем пггампе и рекламе она је пропагирала ову по изгледу луду идеју. Њени напори крунисани су успехом. Гђа Валро је даI нас управитељица забавишта за одрасле, у једној тихој улици у близини Луксембуршког парка. 1Ту је остварила најоригинални-

Испод музеја Лувра пронађени су ходници и бедеми «•? тричаестог еека

Париз, марта. — Пре неколико дана, када су радници копали испод једног павиљона да напра ве сутеренски пролаз, какав је већ направљен у сали Сфинге у Уметничком павиљону у Паризу. пронашли су изненада један део одбранбеног зида старог утврђен>а Филипа Аугуста. Овај зид. за који се верује да траје преко 700 година, пробушен је једним узаним ходником дугим пет и по метара. а ходник се налази на нивоу Шанчева. Интересантно је да је овај пронађени зид направљен од блокова, као бедем. Претпоставља се да је он ишао до једних малих степеница, одакле су наоружаии

људи пролазили у Салу чувара, и на тај начин нису морали да пролазе кроз двор. Сала чувара у Лувру направљена је још у 13 веку и данас се у њој налазе каријатиде. Али испод те сале налази се још једна ниска а дугачка соба, чија је засвођена таваница још добро очувана. Камење, које је ту пронађено, први је доказ о постојању ове тврђаве у којој је Филип Аугуст 1200 године затварао своје непријатеље.

Резултати Шопеновог конкурса у Варшави Варшава, марта. — Завршен јо међународии Шопенов конкурс, којн се сваке године приређује у Варшавн. На овом конкурсу могу узитн учешћа претставннци свију народа, а награде се додељују за најбоље извођаче музнчких дела од Шопена. Претпрошле годнне прву награду добио Је један Рус, а ове годипе Руси су однелн п прву и другу награду. Прву Је добно пнаниста Јаков Зак, а другу млада пианисткиња Роза Тамаркнна. Тек трећу награду добно је Пољак. У даљем низу награђених налазе се један Енглез, Један Мађар, Један Немац, Један Француз и два Пољака. Роза Тамаркнпа Јв сасвнм млада девоЈка; она Је тек навршила 18 година. Почела Је студирати музику Још као дете. На многим музнчким конкурсима добила Је досада награде.

ју и најчаробнију сензацију вечито младог Париза. Свакога дана по један чаразоноде! — тако гласи начело гђе Валро. На тај начин хтела је истаћи да је сваком одраслом питомцу овог забавипгга слободно да бира играчку или игру која га ннтересује. Сваки је могао да се занима са играчком за којом чезне његово срце. Ово правило имало је врло занимљиве последице. Један познати париски адво. кат, којн у суду ужива глас речитог човека, изабрао је већ код прве своје посете забавипггу велики сандук механичких справа. Јер му је сан младости био да постане велики инжењер. Са овим благом повукао се у један угао сале и концентришући мисли почео да остварује чудо висећег моста. Један његов колега са филозофског факултета посматрао га је извесно време са очигледном завишћу. Затим му се обратно са молбом да „сарађује" са њим. Адвокат није одбио понуду, и оба човека са амбицијом стваралаца градила су једну сасвим оригиналну вариЈанту нмпозантног модела моста који им је стајао на расположењу. У тој грајн одрасле деце гђа Валро надзирава. Њена је улога да омогући варијације у игри. По њеном мишљењу нарочито мушкарцн показују ванредан таленат за забаву са» играчкама. Чим савладају прву срамежљивост која их обузме у том новом и непознатом оквиру, они своје мисли на ту нову делатност много лакше умеју сконцентрисати него жене. Сви ти стариЈи људи не претпостављају механичке играчке. Напротив... У једном углу одаје на поду ј седи група старије господе. Њи. хова је страст да дечнјим топовским зрнима, избаченим из малих топова, погоде мехуриће од сапуна које један од њих пушта у ваздух. Овај посао сви ти људи обављају сасвим озбиљно и са великим трудом. Истовремено се нзмеђу њих развиЈа дискусиЈа о тешким проблемима балнстике, док се у Једном ходнику друга лица одушевљено труде да реше тајну латерне магике. Поред стола на земљи седе два господина. Сваки од њих прсд собом има низ оловних војннка којима маневрише. Они одушевљено изводе разне операциЈе, а истовремено расправљају о проблемима тактике и ратне стратегнЈе. Друга група људи организуЈе аутомобилску трку са чаробним малим дечјим аутомобилима... Могло би се помислити да се овде забављаЈу лудаци. хистерични људи. маниЈаци... Али то ниЈе тачно! Сва та господа су угледни пословни људи, људи који преко целог дана напорно раде, коЈи скоро ни тренутка немаЈу слободе. Сва та господа по неколико пута недељно долазе у забавиште гђе Валро и цело вече проводе у том забавном салону. Они ту траже разоноде. Ту црпе нове снаге, лече своје нерве. Ту су срећни и ведри, бар неколико тренутака. Можда је то код њих само уображење. У сваком случаЈу они су убеђсни у лековнто дејство забавишта гђе Валро. А то значи много. Није данас редак случај да се у париским домовима чује оригиналан диалог између старијег господина н његове не мање старе супруге: — Куда ћеш вечсрас? — Ићи ћу код гђе Валро у аабавншт«,

Париз, марта. — Докторка Физаликс, једна од најпознатијих жена у свету научника, има Једну необичну фарму у Жарден де Плант у Парнзу, где чува и гаји наЈпознатије змнје-отровннце. Већ неколитоо година ова ннтелигентна жена проучава отрове разних гуја. Према њеном ноказу змиЈе су најпитомије н најгкорисније животнње. Свакога месеца докторка Физаликс добиЈа необичне пакете из удаљених тросгских предела, и без икаквог страха отвара их сама н са интересом посматра своје нове љубимице. Сваке године ова неустрашива научница путује кроз разне џунгле, н у обичним торбама од кретона, које носи преко руке, доноси нове неиспитане примерке отровница. — То су дивне животиње и поред страховитог отрова који носе у себи. Једнога дана одлучила сам се да будем начисто да ме ујегодину дана. Али, да сам неким случаЈем била у Мексику то ми се не би деоило. Тамо Инднјанци натрл>ају кожу змијским крљупггима н на таЈ начнн врше неку врсту пелцовања против уједа. Свет гретпн што се толико боји змиЈа. Оне су лепе и чисте животиње. А сем тога и врло корисне. И као писци, занесени својом идејом, писци коЈи се труде да

Нерона прикажу у леетпој боји. и ова жена наставлл дугачке похвале о својим питомнцама. | Захваљујући њима модерна ме' диципа почела је да тријумфује над грозним сагртним болестнма које већ вековима тамане човечанство. Употреба змијског отрова није нова ствар. Стари Грци, Египћани, Римлани па н Французи у 17 веку често су употребљавали змијскн отров као лек. Не само то, него су се змије, нарочито спремане и куване, сматрале као деликатес. Зар руски мужици нису лечили оболеле реуматичне удове пупггајући мраве на та места? Само данашње лечење змијским отровима много Је сигурније, а дозе су много тачннје. Ови благотворни змијски отрови не само да исцељују змијске уједе, већ се исто тако употребллвају противу грчева, тетануса и реуматичних болова Велике фарме змија у Бразилији скупл>ају врло велике количине овог отрова, од којих се спремају серуми за лечење Једне нарочнте врсте губе, исто као што уједн пчела лече епилептичаре, губавце, па чак и цросте реуматичаре. Шкорстијин отров показао се као врло успешан лек противу колере. Чак н хемофнлија, тајанствена болест краљева, у последње време лечи се змијскнм отровом.

Прва брачна ноћ

— Ко је Боб?...

то? Фред? Џон? С„Е$чшге' — Чикаго). Љубав

Иако врпо богат страстаи скупљач пепељара крађом је етнорио

Њујорк, марта. — У Њујорку Је преминуо мнлионар Ралф Флиндерс, човек коЈи се хвалио да располаже наЈлегтшом збир ком пепељара у свету. Та збнрка се у ствари састоЈала од пепељара великих међународних хотела. Ралф Флиндерс Је иначе био сасвнм реалан послован човек. пре неколико година, кад се повукао са посла. одлучио да учи ни нешто оригинално што бн га разликовало од осталог незапосленог света. Замислио да је ће бити врло занимљиво да сакупи једну збирку хотелских пепеллра, пошто тако нешто нико још није учинио. Одмах се дао на посао. Читав низ година путовао је по Сједињеним Америчким Државама и по иностранству, и за то време Је збиља поставио Један завидан рекорд, не само у погледу разноврсности сакупљених предмета, већ и по јевтиноћи. Г. Флиндерс би обЈекте своЈе страсти из »заборавности*: упаковао у своЈ пртљаг, кад се задржао у неком хотелу. Он их Је без тешкоћа могао платити, пошто Је био богат, али Је сматрао да хотелима неће учннити никак ву штету жрађом« пепељара, пошто је увек отседавао у скупоценим апартманима и плаћао високе рачуне. Он је пепељаре по хотелима крао из начела. Сваку помисао да нх плати одбијао је са одл^чношћу. Тако Је успсо да сабере једну заиста лепу збирку од преко две хиљаде пепсљара, коЈе Је врло радо показивао својим при Јатељима и причао са уживањем

\У ,1Г»НРКУ

какве Је све маневре изводно да би их »украо«.

Ромео: — Јулија, то сам ја, Ромео! Јулија: — Добро. али који? („Магс АигсПо'' — Рим)

Сваке ноЋи робијаш калаузом отоарао тамницц. .мбав.ђао се по ноћни.п .гоча.шлш и иред зору <■«' мраћаи У « - нојV ћрлију

Лондон, марта. — Један заточеник затвора на острву Гернсеј већ дуже времена напуштао Је сваке ноћи, благодарећи калаузу, свају ћелију, и ишао у град да се забавлл. Тек прошле ноћи нзненађен Је . Приликом обилажења казненог завода у Гернсеју дежурнн жандарм је са запрепашћењем приметио да Је капија затвора широм отворена. Убеђен да су се кажњеници побунилн и одбегли, жандарм је дао знак за узбуну. Чувари завода одмах су се сакупили и обишли све одаје. Том приликом установилн су да је Један робијаш успео да напусти своЈу ћелију, док су сви остали на броју. Али, пре него пгго Је потера за одбеглим робијашем могла да се органнзује, вратио се тај човек.

Он је био пијан али је упгао право у казнени завод. Кад су га узели на саслушање, заточеник је, уместо да трошн речи, нз џепа нзвадио један калауз. Између осталог изјавио је да је тнм калаузом могао да отвори сва врата у казненом заводу, почев од своЈе ћелије па до канцеларије директорове. Робијаш није хтео да каже откуд му тај калауз, али Је признао да већ дуже времена сваке ноћи напупгга затвор н одлазн у град да се забавља Он је постао сталан гост у разним крчмама и другим ноћним локалима. У његовом џепу нађена је и улазннца за један бал, коЈн Је заказан за идућу недељу.

Дечко убио оца ЗАТО ШТО ЈЕ МАЈКУ ВАРАО са другом женом

Њујорк, мартл. — Док Је денверска полиција трагала за гангстерском бандом коЈу Је сма трала као виновника злочина над богатим сопствеником неколико петролеумских станица, Били Мигер, стар 15 година, приЈавио се полицији и признао да је он убио свога оца. Затим Је отгапао право кући и саопштио мајци да Је он убио оца због тога пгго Је њу варао са Једном женом. X полицијн је дечко још нзја-

вно да Је отишао на Једну од петролеумскнх станнца, где Је ј знао да његов отац чека неку ј жену. Прншавши прозору наперно Је пушку и убио оца на лицу места. Гђа Вилијам Мигел дотрчала је у полнцнЈу н нзјавила: „Можда је моЈ син убно оца, \ али он ниЈе крнв. Мој муж већ 15 ' дана нијо био кући, и Били Је I дознао да Је он волео неку дру- ј гу жену, коЈа је нзвлачила велнке суме новаца од њега."

ОДЛУКЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА од 1933—35 сродили БОЖИДАР ПРОТИЋ, члан државног савета и ВЈ1АСТНМНР ЛУЧИЋ секретар Ова збнрка садржн 4 ј4 до сад необјављених одлука Државног савета као Врховног управног суда, н 62 решења Оппгге седнице Државног савета донетнх радн једнообразности у саветскоЈ јуднкатури или укупно 506 одлука. Цена динара 150.повезано 180.ФРАНЦУСКОСРПСКА КП.ИЖАРА А. М. ПОПОВИТ, Београд, Коларчспа 10 24925

СТРАНА ,

ВРЕМЕ

од свегд по мапо ЗД С6ДК0Г 00 НЕШТО ј }: Реклаинн и други леци пнше се не смеју делнти по главннм п&рискцм булеварнма. Ту је одлуку донела парнска Ј-права града зато што се већина лстака баца на земљу н претвара најлепше улице у прави вашар. * Два леша без главе избаДнло је море на француску обалу код Ноармутие. Попгго се у околинн Ноармутиеа у последње време није догодио никакав злочин, претпоставл»а се да се нека страховита драма одиграла на неком броду на пучини, н да су погннула ова два лица. $ Једног крокоднла у песку на обалп Дунава код Донауверта ис.копали су радницн који су ту вршнли багеркЈКе радове. Животињу су убили ашовима. Доцннје је утврђено да Је то Један миснснпскн алнгатор. коЈи Је побегао нз зоолошког врта и, због зиме. укопао се у песак. Једна експорнментална по. зорннца оенована је у Мнлану. То Је Једно мало позорнште где се експериментише са глумом и гласом оннх коЈнма Је амбициЈа да постану глумци или оперски певачи. На тој позорници младн н непознатн уметници имаЈу црилике да покалсу своЈ таленат. Осам кнлометара ирелази свако вечв прилпком нгранл свака герл у америчкнм вариетеима. То Је установио директор Једног њузоршког варнетеа. Иа то време играчи на обнчннм игранкама, ако три часа играЈу непрекндно, пређу свега три километра. * За 200.000 динара продапа Ј р једпа фршшуска марка од 40 оантпма прилнком Једне Јавне лнцнтације у Паризу. Ту цену је марка достигла зато пгго се њена боја знатно разликује од боје серије, и што печат на марки носн Један немогућ датум: 61 марта 1965 године. * Зато што га ннје пустила да оде у Амернку међу гангстере убио мајку шеснаестогодишњи Владпмир Линтин из Мо. скве. Он је био прочитао толико ганпстерских романа да је по сваку цену хтео такође постати славан гангстер. Кад га је маЈка хтела задржати, он Је убио. ^ Десет мн.тиона муслимана у Кењн ускоро ће носитн европско одело. На последњем конгресу муслимана у НаЈробн одлучено је да ће муслнмани убудуће носнти модерно европско одело и да муслиманкама треба дати много већу слободу. :Јс Само недељом и празннком смеју посећивати бноскопе, позорншта н забаве иладв људи у Налкингу. Ту одлуку донео Је претседннк ошхггине Ма Чао-Чун под утицаЈем гђе Чијанг-КаЈШек, коЈа жели да заведе нов поредак у Кнни. С друте стране забрањен је нзвестан броЈ европских окретних игара у Кинн, међу њнма и танго. ф Енглескиње више не учсствују у изборнма лепотнца, нз мора .И1их обзнра. Зато пгго су се кандидаткиње морале појавити полу наге на заказаном избору лепотица у Бариу, само су се пријавиле три девојке, и оне су ставиле услов да се не скидају. Због тога избор лепотица претворен Је у избор лепоте лица. * Истн права као и жене стекли су сада н муппгарци у америч кој држави Алабамн. На основу Једног закона изгласаног у парламенту мушкарци могу тражити развод брака у случају физичког малтретирања од стране жене, пгго досад ниЈе било могућно. Пре>иш5'о је приликом прославе 107 рођеидана најстарији човек у Дансгсој. То Је неки Олаф Скау из Копенхагена. Он Је све до пре кратког времена био савршено здрав, ментално потпуно бистар. Он је био нарочнто популаран зато пгго Је био одличан козер н умео лепо да прича узбудљиве догађаје. * Десет ризних кола сударнло се у исти мах у Олд-стриту у Лондону. При томе лакше Је повређен само један дечак. ТаЈ дечак неопрезно је прелазио преко улице и проузроковао судар два трамваЈа, два такси-аутомобила, три мотоЦихла, бицикла, камиона и пшедитерских кола. Први релнки биоскоп отво. рен је у Аднс Абеби. Сала биоскопа има места за 1.200 особа. Прва претстава Је била бесплатна. ^ Чувени руски балетски мајстор Сергеј Лнфар (у средини) приредио је у сали Плејел у Паризу велику изложбу разних успомена на песника Пушзсииа. Изложба је необично посећена.

Забавиште за одрасле најновија сензација Париза

После напорног дневног рада пословни л=>уди тваже разоноде у салону г--ђе Зарло - забавишту за одрасле

„Нема питомије и корисније животиње од змије" каше чувена гђа Физаликс познати одгајивач змија

|Пје Мабел и Шенла Глае, које су са успехом нлвргггнле I рскорднн женски лет од Енглеске до Јужпе Африке биле су по повратку триумфално дочекане у Гросвепор - дому у Лондону. Младе пилоткиње које су на пријем дошле у пилотским костнмима изјавиле су да ће ускоро покушати лет преко Атлантика.

СТРАНИ ХУМОР