Време, 05. 02. 1940., стр. 10

СТРАНА

ПИТАЊЕ ЕТАТИЗАЦИЈЕ БЕОГРАДСКЕ РАДИО-СТАИИЦЕ

Друштво је отказало целокупном соом особљу Да ли је оттравдан поступак Радиа а. д.

Друштееее скукшткне у Београду

ВРЕМЕ

ПонеДељак, 5 фебруар 1940

На оснсву овпашћвња из Финансијсхог закона, Миннстар пошта, телеграфа и тепефона донео је 14 августа прошпе годнне једну уредбу, по којој се друштву Радио а. д. одузнма концесија за експлоатацнју Београдске радно - станнце, која се етатнзнра. Спорна пнтања између Радна а. д. и државе Познато је, међутнм, да је Друштво нмало са државом уговор о концесији до 1944 године. После истека уговором предгшћеног рока све ннсталациЈв Београдске радио - станице требало је аутоматскн и без икакве оштете да пређу у државне руке. Како је држава одузела друштву ову концесију пре истека ' в ла ДР*ава преузима радиорока, појовипа еу се измвђу дру "аницу Јато ш»о жвпи да убуштва н држвве извасна спорна " м » П У»У интер в ен а и|у V питан -а. Пре сввга, пр.временкм погпеду »енога рада. То опет одузнмањем кониеснје држава «» "оннца, предаже)е себе дишила права да инста- њвм V државне ру«е, наставитн лацнје преузме без оштете. Она, Никоме нже непознато да данле, може да преузме станицу ' е Радиофоннја једна од најмпасвмо уз обештећоња друштву. | г Р° на 'ехнине и да у тој оДа бн се одреднла виснна обе- , 6па " к Р.лативно »ало штећења одржано је једно ро-. стручног особља чиште, на коме је друштво поста I Оно што је у погледу органнвило своје услове. До споразума, зације рада у радио-станици умеђутим, није дошло, па је та права друштва постигла за врествар још у току. Једна мешови- ме од 11 годнна, држава неће и та комнсија, састављена од прет- нема интереса да уништи. Она, ставннка друштва н стручн>ака дакле, нема интереса да отпусти Миннстарства п.т.т., нзвршнће стручно техничко особље, инолроцену реапних иввестиција, као и висину штете, коју друштво трпи превременом експропрнјацијом од стране државе.

дозволи да управа откаже персоналу и зар иије требало да преу зме обавезе из уговора предузећа са особљем? Пре свега, држава није имала шта да дозволи или не дозво ли да управа откаже особљу, с којим је једино она у уговорном радном односу. С друге стране, нико није могао очекиватн да ће држава преузети обавезе нз једног уговора, којн она није правила. Држава не мисли отпуштати запослено особље у радио-станици Једно је, међутим, јасно, а

Бурна скупштина Потпорног фонда Београдске трговачке омладине На скупштини ;е решаваио да ли ће Потпорни фонд да ликвидара ипи не

страно и домаће, које је већ стекло искуство у радио - служби и радио - техници и самим тим се квапификовапо да ту и остане. Још мање ће држава хтети да отпусти чланове радио - оркестра, народног радио - оркестра или радио - хора, који су створени дугогодишњим одабитан>е особља Београдске радих>- Р ан >ем и селекционнсањем из станице, које броји преко сто мо Р а рефлектаната. Стручњчци лица и одржања устаиове, без Министарства пошта, т.леграфа ноје с. у данашње време једна и телефона исто тако добро зна-

Питан.е особља Радио Београда У међувремену појавипо се пи

културна земља не може ни замнспнти. Како су се у јавностн усворо после доношења уредбе о експро пријацији појавили гласови, да држава неће преузети обавезе према особљу радио - станице, које проистичу из уговора између друштва Радио а. д. и персонала станице, у Београдској радио - станици настапа је мала психоза. Стрепећи да у најгоре време не остану без запослења, људи су се забринули, они, који су ималн могућности, почели су да траже "ово намештење, а којн те могу^Лости нису имапи — било што странци или из других разлога — почелн су да очајавају. Разуме се да је у так вој атмосфери сваким даном постајало све теже радити. Формалним отказом од стране друштва, атмосфера је постала још тежа. Гласови о одбијању државе да прими обавезе друштва према персоналу, у интерпретацијн извесних, више или мање заинтересованнх, лнца претварали су се у директно оптуживање државе, наравно, у корист друштва, које је оштампало један елаборат и у виду циркулара почело да га растура. У том елаборату покушало се да се уверк јавно мњење, да је друштво реализирало миннмалну дивнденду с обзиром на преузети ризик приликом инвестирања капитала у инсталације радио - станице. О ризику, који је проузело друштво инвестицијом у станицу, могло би да се дискутујв (Какав ризик преузима капитал осннвањем радио - станице у данашње време и у једној земљи, у којој је до оснивања станице Београд 2, имао потпуно монополни положрј?) Две алтериативе „Друштва" за решење проблема За нас је много интересантнија алтернатива, коју је поставнло друштво за »најбоље« решење проблема: 1) Да држава усвоји поиуду Радио а. д. и да добије бесплатно стокиловатну станицу у Београду, с тим наравно, да друштво продужи рад до 1944 године, и 2) да са акционарима поведе преговоре о откупу акција на основу предлога, поднетих од стоане друштва. У коментару ове друге могућности каже се да би држава у другом случају морала да уложи замашну своту новаца и да би се изгубило много драгоцеиог времена и одложио сваки рад на појачању станице. Овако постављена алтернатива говори сама за себе и ми се на њој нећемо задржати. Ми се само питамо откуд толика брига и социјапност од стране акционара Радна а. д. у погледу персонапа радио - станице? Да ли би се друштво руководило хума ношћу и у случају да држава пре времена није одузела концесију? Да ли би друштво и у том случају водило бригу о особљу? Ако би водило, зашто уговором са државом није предвидело и питање особља за рок истека кои цесије? Уместо свега тога, друштво се благовремено _ осигурало најједноставнијнм отказом, за који сада покушава да баци кри вицу на државу. Овај покушај је садржан у пицњу; Да ли је држава смела да

као и управа Друштва, колнко је висока спецнјализација код радио особља и колико би бипо штетно по саму ннституцију као такву мењати то особље на пречац и од данас до сутра. Али од државе се не може тражити да она преузима на себе, формплз, било какве обавезе Радиа д. Ми смо се обратили извесннм одговорним лицима и од њих смо добили потврду овог мншље ња. Радио - станнца неће престати са радом нн за један једини дан; држава преузима станицу да би она продужила са емиснја никако зато да престаие са функционисањем. Држава самим тим нма и интереса и потребе да већ запослено особље у станици^и даље наставн рад. Није искључено да ће у току рада у државној режији нзвесне личности, нарочито из администрације, бнти замењене другнм личностима, али до те промене могло би да дрће и да друштво остане концесионар станице.

У свечаној с али Београдске трговачке омладине одржана је јуче пре подне годишња скупштина Потпорног фонда Б- Т- О- На скушитини је расправљано о даљем опстанку Потпорног фонда. јер је Београдска трговачка омла дина на основу правилника Ми нистарства социјалне политике и народног здравља о законском допунском осигурању. тражила дефинитивну ликвидацију Пот. порног фондаСкугпитину је отворио претседник Управног одбора Потпорног фонда Б Т- О- и поздрввИо присутне- Затим се прешло на читање извепггајаУправни одбор у своме раду у току прошле године настојао је да појача чланство у Фонду- Сем тога. сва нвстојања управе била су упућена омогућавању ефикасније болесничке службе члановима Потпорног фонда- Захва љујући доброј организацији и са. весно.м радУ, осетило се велико побољшањеУ извепггвју се затим нарочито истиче да је пре извесног времена министар социјалне политике донео Правнлник за оба везно допунско осигурање- Овај прввилник. међутам. тешко је по. годио чланство Потпорног фонда а нарочито чланове досадашњег допунског осигурања Увођењем правилника V живот, онемогућено је Потпорном фонду скупљање припадајуће чланерине- Сем тога. сви чланови Боле сничке благајне Б- Т- О-. који су морали дћ постану чланови оба. везног допунског осигурања. морали су уплвћивати 3. односно 6 месеца. да стекну права на лекарску и болесничку негуУправа Фонда ступилв је одмах у преговоре са претседништвом Ргвнатељства у жељи да се донети Правилник измени и допуни. Звтра^ен је прнјем код Министра социјалне политике и миннстар је обећао да ће ту стввр лично проучитн и донети дефинитивну одлуку. После зввршеног читања извепггаја, у сали су се чули з-звици: Ми хоћемо сами да р>тсујемо нашим новцем! Нећемо ликвидацнју! итд. Са свих стрвна дизали су ее говорници и протествоввли. Сви су се сложили да је неопходно потребно укинути Правилник. Слажући се у томе да обавезно допунско осигус>вн.е чланова Болесничке благгјне Б. Т. О. штети права и интересе чланова Потпорног фонда, донесенв 1е следећа резол^тЈија: 1) дв се >тсине Правилник о обавезном дооунском осигурању чланова Бол. благвјне Б. Т. О., који је донет без консултоввња и прнстанка осигураних члановв Благајае; 2) да допунско осигурање члвнова Бол. благвјне Б. Т. О. остане и даље у р>-кама самих осигурвника и да се спроводи као и до доношења овог Правилника

кроз Потпорни фонд Б. Т. О., који је својим рвдом удовол>авао потребамв чланова у погледу допунског осигурања и испуњавао у целости све примљене обавезе према својим члановимв; 3) да се однос између Бол. благајне Б. 'Г. О. и Потпорног фонда Б. Т. О. регулише новим Пра-

скушгггина чланова Потпорног фонда Б. Т. О. налвже управи Потпорног фонда: 1) да настави акцију коју је повео Акциони одбор чланова Потпорног фонда у заједници св Акционим одбором чланова Бол. благвјне БТО у ком циљу скупшфтина даје Управном одбору Потпорног фонда најпгира о влашћењв да може ступати у споразум са друтим установвма болесничког и допунског осигурањв и намвштеничким организацијама као и да закључује друге аранжмане, а у грвницама захтева члановв Потпорног фонда израженим у овој резолуцији. 2) Да напред донесене захтеве чланова Потпорног фонда достави свим меродавним факторима и звлштересованнм уствновама, и то у првом реду: Претседнику Министарског савета, Министру соцнјалне политике и народног

који ће донети Мини- I здравља, Средишњем уреду за о.

вилником, стврство социјалне политике и народног здравља у споразуму са управом Потпорног фонда и новим, од стране члвнства слободно изабраним Равнатељством Бол. благајне Б. Т. О.

сигурање радника, Равнвтељству болесничке благајне БТО, Беогрвдској трговачкој омлвдини, Друштву „Меркур", Љубл>анском болном ин потпорном друпггву кво и свим нвмештени-

Ради постизвња овнх захтевв чким организацијама. Насеље „Нови Београд" тражи школу

послединј мпс

Срдачан испраћај

г. г.

и

Метаксаса, Гафенка Сараџогла

Друштво за улешпавање леве обале Саве. »Нови Беогрвд« одржало је јуче по подне у просторијама хотела »Стари Балкан«. своју редовну скупштину. У присуству великог броја чланова становника овог «асеља, скупштину је отворио претседник гЈБубомир Ђурић. трговвцУ своме излагању г- Ђурић се дотакао свих важних питања. која непосредно интересују становннке овог краја. и категорички тражио да се код надлежних по ради нв отварању нове школе у насељу »Нови Београд«. Остали говорници изложити су тешко стање насеља- Г- Тодор Перић, гвожђарски трговац. инсистирао је да скУпштина донесе једно-

гласно одлуку да се спор са Упрввом београдског сајма и даље води- Он је истакао да се у односима према Београдском сајму не сме попустнти у толико пре. пгго становници овог насељв морају да обилазе огроман простор. јер је Београдски сајам приграбио краћи пут за своје потребеНасеље »Нови Беогрвдс има око 3000 становника са преко 200 домова- Иако су они у ствари пионири нстинског новог Београда. простор тога насеља уопште не улази у регулациони плвн Оппгтине града БеоградаНа крају је изабрана нова управа нв челу са старим претседником г- ЈБубомиром ћем-

Мнннстри иностраних дела Румуније, Турске и Грчке напустили с у Београд ноћас специјалним возовнма, испраћени свим почастима и срдачно од својих домаћина. Још много пре њиховог поласка, на перону железничке ствнице свкупнлн су се претставницн балканске дипломатије. Попгго је први отп>товао министар иностраних дела 'Румуније, присутни су били, поред румунског амбасадора г. Виктора Кадеов и особлл амбасвде, југословенски министар иностраних послова г. Цинцар-Марковић, ромоћник министра иностранах послова г. Милоје Смиљанић, наш амбасадор у Букурешту г. Дучић и већи број претстввника Министарствв инострвних послова. Почасна чета са музиком и затавом на челу, одала је почаст. Чнм се појавио министар иностраних пословв г. Гафенку. у друштву г. Цинцвр-Мврковића, музиИа је засвирала поздравни марш. Министрн су обишлн почасну чету. У 23 часа, после врло срдачног опроштаја, румунски миннстар ннострвних послова са својом

Скупштика Веоградске секције Југослобенске ^није за заштиту деце

ХОЛАНДСКИБРОД НАИШАО НА МИНУ Амстердам, 4 фебруара. Агенција Авас јавља: Сиаоћ је ваишао на мнну холандски брод »Лаертеса од 5822 тоне. Холандски брод није потонуо, те је посада могла остати Ђури- ј на броду. Како машнне нису могле да раде, то су »Лаертесу< пошли у помоћ реморкери. Овај холандскн брод пловио је из Батавија за Амстердам, а наишао је на мину источно од светионика Ројал Соверењ.

У дому друштва Црвеног крста, у Симиној улици, одржана јв јуче пре подне четврта годишња скупштина Београдске секције Југословенске унијо- за заштиту деце. Скупштину ј»*отворно . пр»тседџик _ Садција,.^. Васа Лазарерић, који_ јв поздравио присутне чланозе и прочитао поздравни телеграм Њеном Величанству Коаљици Марији. Према извештају управког од бора који је г. Пазаревић после тога прочитао, управа Секције прошпе годнне одржала је 14 седница, две конференције са претставницима друштва за заштиту деце и једну са школским надзорницима, док се Надзорнн одбор састајао редовно и прегледао књиге рачуна и благајне. Бал Кола српских сестара у Новом Саду

Дворана Спомен-дома за Ереме прекснноћног бала

Новн Сад, 4 фебруара. — Синоћ је у свечаној дворанн Народног Спомен дома Коло српскнх сестара приредипо свој традиционапни свесловенски бал, који је ванредно успео. Управа Кола сестара са својом претседницом гђом Цицом др. Стеве Суботина, банског инспектора, већ данима радила је на организацији бала, нарочито у погледу народних костима, тако да је велики број новосадскнх дама у народним ношњама давао са укусно декорисаном двораном лепу слику. Бина је била украшена великом српском заставом са сликом Њ. В. Краља Петра Другог у зеленилу, а напред биле су постављене фотеље за угледне званице пред којима је изведена ревија учесника у костимима. Нешто пре десет ча-

сова увече стигао је и бан г. др. Јован Радивојевић са госпођом, командант Армије генерал г. Милорад Петровнћ са госпођом, помоћник команданта Армнје генерал г. Милан Плесничар са госпођом, командант дивизије генерал г. Чеда Станојловић, помоћннк команданта дивизије генерал г. Ђорђе Дединац, начелник штаба Армије генерап г. Тодор Милнћевић са госпођом, потпретседник општине г. др. Обрад Милутиновић са госпођом, начепник Банске управе г. Драг. Бошковић, управник полиције г. Теодор Војновић, помоћник управника полнције г. др. Ђура Шпилер, (Јгарешина Сокола г. Јован Тотовкћ, као и велики број угледних пичности из новосадског друштва Такође је прнмећена и делегација Кола

српскнх сестара из Београда, као и леп број посетипаца из Београда. Бал је почео са химном, коју је интонирала музика Седмог пешадиског пука. После успеле ревије народних ношњи, соколи су изводили југословенска кола и ческу Беседу уз пратњу соколског оркестра. Игранка је отворена Краљевим Колом. Претседница Кола српских сестара гђа Суботин увела је на паркет гђу Јованку, бана г. др. Јована Радивојевића, која је повела коло са командантом Армије генералом г. Мипорадом Петровићем, гђом Команданта Армије, баном г. др. Јованом Радивојевнћем и осталим угледним лнчностнма, па се формнрало живопнсно ксло.

ШТРАЈК СЛАГАЧА У САНТИАГУ Сантнаго де Чнле, 4 фебруара. — Агенција Авас јавља: Сннднкат радннка у днев-

поатњом ушао је у специјалнн воз, који је напустио станицу уз звуке румунске химне. Четврт сата доцније појавили су се на перону поетседник вла. де и министар иностраних послова Грчке г. Метаксвс, турскн министар иностраних пословв р. Сараџоглу, са госпођом, праћени од нашег претседника владе г. Драгише Цветковића. Високи гости обишли су почасну чету зеједно са поетседкико* влвде г. Драгишом Цветковнће* и министром иностраних дела г. Цинцар-Марковићем, док јв музика свирала поздравни марш. У 11.15 часова претседннк грчке владе г. Метаксас. претсед. ник југословенске владе г. Дрвгиша Цветковић, г. Сврвџоглу, минитар иностраннх дела Тур. ске, са госпођом и свитом, послв врло брдачног опропггаја попел* су се у воз, који је уз звутсе грчке и турсме химне пошао за Ниш, где ће г. г. Метаксас и Сараџоглу двнас бити гости г. Дрвгишв Цветковића. Фауду Саби дозвољен је повратак у Палестину Јерусалим, 4 фебруара. Агенција Авас јавља: Високи комесар дао је дозволу за повратак у Палестину Фауда Сабе и Алфреда Рока, респективног секретара н члана врховног арапског коми тета. СОВЈЕТИ јЈОШ НЕ ОДГ ВДРАЈУ I ЕСТОНИЈИ

Година 1929 у секцији је било I учлањено 60 друштава према 54 | друштва из 1928 године. Подвучено је дв је Секција продужила у смислу својих циљева рад на заштнтн деце, пропагнрајући систематску рЈшију на пољу дечје заштите^и радећн на решавању актуепних проблема заштите децв. Секција је преко саојих претставника вршнла надзор над радом београдских обданишта и иастојала је да се побољшају хигијенске и здравствене прилике у њима. Секција је, према нзвештају, посветила нарочиту пажњу збрињавању уличне деце. Више седница Секције било је посвећено уређењу дома Град ског поглаварства за напуштену децу, који је требало ове године да буде отворен, као и питању сарадње са дечјом полицијом. Скупштини су присуствовапи као званичнн делегати: од стране друштва Црвеног крста г. др. Лазар Генчић, од стране министра просветв г. Ан*он Скала, ' империјалистичког ©бележја. од стране Градског поглаварства Само на тај начин моћи ћемо Слободвн Вндаковнћ и од стра | да захтевамо од светн да се оргаиизује према демжратским наче.шма."

Рнга, 4 фебруара. — Агенцн|ја Стефани јавља: Сазнаје се из Талина да, н ннм листовима прогласио |е штрајк од 24 час а . П ° рвД ^/ског протеста поУ овом снндикату учлањено ; ВОДОМ бомбардовања естонског је 6000 радника. Власници лн- авиона °Д стране совјетских стова су едговорплн лопау-1 Р ат «ирс бродова усидреиих у том, о чијем ће трајан»у доне- пуцн Талинг^ совјетско прет-

ти одлуку. Г. АТЛИ ПЛЕДИРА ЗА ДЕМОКРАТСКА НАЧЕЛА Лондон. 4 фебруара. — Агенција Рајтер јавља: Вођ лабуристичке опозиције г. Атли одржао је синоћ преко радиа говор, у коме је рекао: „Ми морамо настојатн да пропшримо политику аутономије где год је то практичкп изводл>иво, да се одрекнемо сваког захтева на специјална права н да се клоннмо сваког

не Главног одбора Уннје профе сор г. Александвр Костић.

Скукшткка Јеврејске читаонице уБеограду

У Јвврејском дому, у Краља Петра улици, јуче је Јеврејска читаоница одржалв редовну годишњу скупштину, којв је имвлв кврвктер мале свечаности, јер је чнтаоница навршила десет гсдина преданог рада на просвећивању јеврејске омладине. Скуп штини су присуствовали, поред чланова читаоннце, н делегатк свих јеврејскнх друштавв у Београду, који су топлим речима одали признање плодном раду чнтвонице. Претседник чнтаонице г. Арон Алкалв) у подужем го вору нзложио је рад чктаоннце, нагласивши да је циљ ове установе, поред просвећиввњв )евреј ске омладине н делвња на зпштем културном пољу, бно и у томе да успоставн што присниЈу ввзу између Јеврејв и српске интелектувлнв средине у Беогрвду. Чињеницв да су у Јеврејској читаоннци одржале низ пре давања н личности из тв среднне и да је на предавањимв у читаоници увек било и слушвлаца Срба, доказ је да је тај циљ постигнут и истовремено сведочк о широкогрудости околине, у којој Јевреји живе. После говорв г. Алквлвјв, свкретвр читаонице г. др. Квлдврон прочитво је извештај о раду управе у прошлој годнни Из нзвештајв се видн дв читаоница располаже са 4000 одабраних књига, којима се највише користк омладнна. У току прошпе го дине одржанв су много предавања општег јеврејског значвја. У извештај јв нарочито констатовано дв су предвввчи мвхом билн Србн, пв је у вези с тим одато признвње к звхввпност поконом Апексвндру Видвковићу, новинару м књижввннку, којм Јв

бао један од најчвшћих и највиђенијнх првдавача у Јеврејско) читаоници. Пошто је извештај примљен уз малу днскусију, изабрана је наново стара управа на чепу са г. Алкалајем. СКУПШТИНА УДРУЖЕН>А ТРГОВАЦА НАМЕПГГАЈА У сали Трговачког клуба у Београду одржана јв јучв годишња скупштина Удружења трговаца намештаја за град Београд. Скупштину јв отворио у 10 часова пре поднв претседник г. Мвринко Груичић и поздравио присутне. Из извештаја управе види се да је стање код трговаца намештаја веома тешко, јер се због међународних заплвта у $уседним земљама тешко који од купаца одлучује на куповину иамештаја. Поред овога ово стање св погоршава и због новнх пореских оптесгвћења на течевину те је управи стављено у дужност д- о овомв настане код надлежних пореских власти да се трговци намештаја приликом разрезв порезв на течевину за 1940 годину опорежу минималном основицом пошто су у Последње време послови толико опали да се не може пазарнти ни за најнужније потребе за живот. Избор нове управе није вршен пошто садашњој управи тра-е мандс. до истека трн године од даи« кзбор*.

ставзиштво у Естонији није до сада дало никакав одговор. Велики пожар у Вуковару Вуковар. 4 фебругра. — Ју. трос у 5.30 часова нзбио је пожар у згради, која је власништво Миннстарства фннансија у Новом Вуковару. У овој згради налазнлн су сз: пореска управа, катастарска управа, комасационо поверенство и главнн олељак фннансиске контроле. Пожар је нзбно у одељењу за комасацнЈУ- Пожар је пови приметио служитељ г. Сава Максић, који је одмах алармирао пожарну чету. До доласка ватрогасаца, пожар је узео велике оазмере и уништио поосторије комасационог одељења заједно са намештајем и извесним актима. Гпавчн део аохиве. као н скупоцени планови комасационих радова. на време су ссасенн. Пожар је уииштио канцелари]е пом°чутог уреда као и велики део крова зграде. Штета се цени на 60.000 дннара. Узрок пожара досада није потпуно 'утврђен.

БАНСКО ВЕТгЕ ЗЕТСКЕ БАНОВИНЕ САЗВАНО ЈЕ ЗА 8 ФЕБРУАР ЦетшБе, 4 фебруара. — Бан Зетске бановине г. Божидар Крстнћ сазвао је седницу Баз ског већа од 8 до 10 фебруара ове године. Како се сазнаје» пројект новог баноззнског буџета за 1940 и 41 годину у главном је као и ралнји годишњи б>т?ет, изузев извеснззс повишења, која су морала бити учињена због посебннх потреба бановине.

РАЦИЈА НА СКИТНИЦЕ И СУМЊИВЕ ЉУДЕ У НОВОМ САДУ Новн Сад, 4 фебруара. _ Прошле ноћи новосадск« полиција приоедила је општу потеру на скнтнице и сумњиве елементе, који сУ се у последње време у Н<*вом Сад>- толико намножили да је јавна безбедност изискнвала да се протнв њих поведз- енергичне мере. У Управу полиције органи су прнвели већн број лица. која се нису моглв вал>вно легитимисатн. а исто тако и приличан број лнца. која тгаже оазм« властн ^оог криаичацх дела.