Време, 05. 02. 1940., стр. 2

СТРАНА 2

ВРЕМЕ

ВОЈИА ХРОНИХД

Пређашњн и данашњн Наше место, кз;в нма близу 20.000 ст&ноаника би;е гласина ка ;в Вераен српства у Војводини. То је оно у својој славној поошпости и доказапо- Наронито 1848 година. Али оно што се десило на овогодиипкој прослави св. Саве, нмјв ни мало лепу слику дало за потомке оних велииих Срба нашега места. За домаћина у основној школи за овогодишњу сввтосавску проспаву, прнмио се један угледни богаташ из нашега места, који је своје велико српство истииао сваком прнпиком. Али на сам дан прославе он је отпутовао. Пред полазак замолио је свога брата да га на прославн замени. Мећутим на прослави се није појавио ни н>егов брат. Кзда је управнтељ школе послао по њега. н>егова госпођа је одговорила да она о томе не зна ништа и залупила врата за собом. Тако је св. Сава у нашем месту остао, не само без домаћина већ и без колача н кољива. Ако и ти, драги мој Одјече, ниси од срамоте поцраенео коц си ово чуо, а ја верујем, иако си већ огуглао, да ипак још на ово мораш поарвенети, онда јекни па одјекни, е да би ли те чули они, нојн треба да те чују.

Више кошта премер имања него само имање Земљорадник сам и то ми је једино занимање. Становник сам једног села у Ваљевској Подгорини. Пре нзвесног времена купио сам од једног мог комшије три ара зиратне земље за цену од 120 динара. После куповине отишео сам у Срески суд у Ваљево, да ме оскгура и увласти у пом. парцелу. Срескн суд ме је осигурао и упутио у Катастарску секцију у Ваљево, да секција нзврши пренос парцепе и порезе. Секција је изишла у сусрет и на терен упутила једног геометра да изврши премер поменуте парцеле. Међутим, изненадило ме је то, јер је господин геометар за пола сата рада на терену тражио 140 динара диурке, коју сам му суму одмах п> тио. Кад сам затражио признан^у, господин геометар се нзговорио да ће ми је доцније дати, јер нема бланкета. Али је ни до данас нисам добио. Тако је нспало да сам за три ара земље платио скупље само за премер, без судске таксе, него колнко износи вредност поменутог земљишта. Молим те чнко, одјекни до шефа Катастарске секције у Ваљеву, да лн је и љему познато колнке диурне наплаћују н>егови чиновници.

Незгаде грађана у Босавској Градишки Пошто јв лед порушио општински понтонски мост на Сави којн спаја Босанску Градишку са лрвом железничком станицом Окучанима, то се превоз путника врши чамцима. Још за време док мост ннја био порушен, морао сам хнтно отпутовати нз Босанске Градишке. Пошто сви возови због врвменских непогода не долазв редовно, то сам на

ПРИЈЕМ РЕЗЕРВНИХ ОФИЦИРА У АКТИВНУ СЛУЖБУ Министарство војске и морпаф рнце расписало јв конкурс за место где се вршн превоз пут- ^ при ј в м резервних пешадиских и ника прн повратку дошао у 10 ^ аотнлврисћих обнцира у акткзчасова увече не зна1ућм да је ј ну службу. У обзир долазв резвр мсст порушен. ^нн официри чина поручннка и Један возач ми је об)вснно да ^ потпоручника. с. «ор»- ПР...СТИ ч. ии . и , по- # »•«»««• с. С.ИМ« по4 трвбним докумвнтима треба ушго . »ост поруш.н « овго ..р. јуЛ ој инспе«с.о у чиц. К.Д. сао бипн и. #аији рЈД1 1вјсил полоаини Саве, возач ми је ста- л вио до знања да му платим -С 4 _ , _ (трндесет) динара иначе ће ме 4 САСТАНАК НОСИЈТАЦА вратнтн на обвлу. ' МЕДАЉЕ ЗА ХРАБРОСТ Шта сам могао него да платим Ј у КРУТТТГ.КТТУ јер бих нначе био приморан да '

проведем целу ноћ под ввдрим небом. Напомин>ем да сам овде домаћи, па се питам шта ћв бнтч са странцима V овеквнм случајевима? ★ Муке путника у Прије пољу Када дођете у Пријепоље аутомобилом, нанћи ћете на јбдно ретко разочареље. Око вашег аутомобила сакупиће се маса дв чурлијв, па и одраслих. ће вас поздравити разки: пријатним изразима, а ако св почнете бунити, нећете бити поштеђвни ни најгорих израза. Мо*в вам се десити да вас гађају тоулим јабукама, а ако се бра

Круш*вац, 4 фебруара. — Иннцнјативом г. др. Душана Лазаревића, лекара, данас је у Крушевцу одржан другарски састанак носилаца Златне и Сребрие медаље за храброст. На овом састанку извршена је органнзација Удружења носилаца ових медаља и примљвна еу пра^ вила. Послв тога изабрана јв управа којој јв на челу као претседник г. Владислав Јовановил,

Наш шутизам у служби војске

а потпретседник чић.

г. Драгутин Ву-

Одмах ј м не- 1 I { \ 15 - Јпр ните, добићетв можда и неку ка- Јмену на дан рођења велнког Јуменицу у главу. Јгословена бискупа Јураја Штрос & гтАп^Јви иа и Пт,1о. .МВЈврв.

СЛАВА 15 АРТИЛЕРИСКОГ ПУКА У ОСИЈЕКУ Осјек, 4 фебруара — Ланас }е артнлериски лук у Оснјеку прославио своју славу као успомену на дан рођења великог *Ју-

Апвлујем на учитеље у Пријв пољу и околинн

§ Послв свчвн»а колача којв је од. строго ПОВ.. ; 6>1Љ , ио у иругу

артилериске ду рачуна о деци коју васпита- л квсарнв( .ојницима је одржао вају н да их упуте на то: да ^ врло лвп говор домаћин славв, путнике треба сачвкивати уве* ф командант 15 артилериског пулепо н са поздравом, јвр је При- ^ ка, артилвриски пуковник г. Дра јвпоље лепо туристичко место и г гутин Прохаска Затим је војнистранци радо навраћају и обила- #"има чвститао славу командант 3. обпижњу задужбииу с.. Са.е, { Осј .чк« ди.иЈискв обд.сти, диМнлвшево \ визиски ђенерал г. Миливоје А... г лимпић. Домаћин славе прочцШто с« тич. одр.слих, пр.пс , 11в „ 10јкиц „ м , твлвграмв № ручив бих властима д. „.»ипо- , ји „, су им , есх „„„ и сл „ у Њ срдно кажњавају првступнике. I Кр. Внс. Кнез Намесннк Павле, * Врховни ннспвктор војне силе, ▼ Мнннстар војскв и морнарице, тармискн ђвнврал г. Милан Не▼ дић, бискуп ђаковачкн г. Антон !' Акшамовић н др. Послв обављеног славског обреда, гостима и војннцима прн ВОЈНО.САНИТЕТСКИ ГЛАСНИК Ј "•"•»•!« »*УС»« и руч.и, ■ .. \ попне бипо 1 е вожичко 1

НОВЕ КЊИГЕ и чдсоииси

вр. 4. за четврто тромесечје 1939.. год. X.. Беогр&д. Чланци: др. Р. Данића. др. Жарка Миловановића. Тодора Жнвановића. др. Не. дел>ка Ђукића и др. Куловеца, др. Гетнја и В. Снмнћа. др. Јована Дилића и Милана Јоцковнћа: прилозн: др. Внтомира Павловнћа. др. Бор. Хрњнчека. др. Владете Симића, др. Жарка Миловановића: лнчне вестн; нове књиге; преглвд меднцинских листова; саопштења.

РАЗВИТАК, часопнс. бр. 2 ф 1. фебруара о. г., VII год., Бања Лука.

Др. АНТУН РАДИЋ. његове ми. слн и његово значење. преда.вање ( др. Нине Матанића. издање Се.1

АНТЕ РАДИЋ, његоа живот. рад н мнсли. написао Стјепан Кр&њчевић. издање Хрватске накладе. Загрев, 1940, 22 стране, 8о.

подне било са нарочнто програмом.

во]ничко весеље добро спрвмљеним

СПЕЦИЈАЛНИ ДИВИЗИОНИ ЗА НАПАД НА МАЖИНО ЛИНИЈУ Из француских нзвора се сазнајв да Немци ужурбано формирају извесне мото-механизоване дивизиОне специјапног састава, са којима мисле да нападну Мажино линију.

На редовној годишњој скупштини Савеза скаута Краљевине Југославијв а на првдлог Законодавног одбора донвта јв слвдепа одлука: »На основу поднвтих првдлога и процвнв ситуацијв у нашем покре.у у погледу првлаза Са-веза скаута Краљввинв Југославнјв под Министарство војске и морнарнце, овлашћуЈв св Главна управа да у везн поднетих првдлога испита могућности прелаза Савеза скаута под Минисгарство војске и морнарице. 1 код чога не сме)у св мењати битнв основе и идвологија скаутског покрвта«. Ова одлука врло важна по на—, ~.,ску ул',.1 в нас да се упитамо: »Шта јв скаутизам и шта знамо о њему?« Да би то сазнали, у колико нам нијв познато, послужимо се на)новијим бро ј е м »Скаутског гласника«, који )е посаепен Земаљској одбрани, нашој војсци и омладини, чијн огроман број у нвшој држави нв ради ни у каквој организацијн — што је за жаљење. Шта је скаутизам, његови задаци и систем васлитања Скаутизам твжи да у најтвшњој сарадњи са породицом н школом начини .од својих чланова кориснв грвђанв и јавне раднике и да их заштити од штетних утицаја рђаве околине. Он упућујв омладину добрим правцем и упознаје јв са свнма тежњама и напретцима савршеног друштва. Скаутски снстем васпитања оснива се на радној а^тивности и саморадњи васпитаника. У овом систему сваки васпитаник има да ради на своме усавршавању. моралном, духовном н физичком, активно сам. Вођа му само указује на примере и на циљеве које као скаут мора постићи и упућује га у начине како се то може постићи. Скаут се мора научнти самосталном раду Скаут мора бити у цвлом свом животу скаут, он се мора свугде и увек држати скаутских закона и бити спреман на свако добро дело, на сваки исправан рад. У Љизичком васпитању омладнне скаутнзам тежи да на основу науке о чувању здравља, физиологцје, развије здраво и крвпко тело издржљиво за напор и очврсло за климске и природне утицаје. Скаутизам не ствара рвкордере и втлете, њдму су физичка вежбања и спорјгови средствсГда ства~^а~ савршеме људеГ и здрава покоЛења. Он пазвнја и усавршава т^лесна својства и снагу, да би спречио расно биолошко опадање народа. Скаутизам ради на васпитању карактерв, чврсте воље, самосталности у раду и мишљењу,

I ке чланове. Основнв јединицв св делв на водове. Сваки вод има 8—12 чланова. Најмлађи чланоI ви у воду (7—II год.) образују водове вучића (мушки)

часности у поступцима. Он твжи да развије складност измеV д шевних, моралних, духовних и телесних особина човека. Због тога скаутизам тражи ведрину духа, радосно схватањв ' ца (женски). Сваки вод има своживота, љубав према ближњем га водника, којн мора да полои природи. ј жи нарочите испите и да се одДа би се постигли овн задаци, ЛИ *УЈ® " ко сво 1 им практичним којима је циљ савршенство чо века, скаутизам се служи нврочитим средствима и методама Он се служи очигледним при- " ама ' да можв самостално радимерима и начелима радне шко- , упућујући своје члаиовв у | рад, који одговара

знањем и вештарствима тако и ј својим високим моралним и ду! шевним способностима и одли-

водити свој вод. На чвлу стега је старешина стега са стеговођом и Управом, а на челу жупе старешина жупе и жупска управа. Све јединице од стега до главне управе имају своје саввте, састављене од виђенијих културних, просветннх и јавних радннка, који помажу и саветуУ упрвве у раду. Наш скаутизам и национално васпитање Наш скаутизам је систем васпитања, који се привагођава наутакми- | цноналним особинама, јер се цво њвгов рад оснива само на природи омладине, на народном ду*У» У правцу националне културе и психолошких особина нашвг народа. Он је изван сваке политнке и свих племенСких и телвсно васпитање. Њему нијв | верских утицаја, а од постанка Цнљ да поједине чланове усавр- I Југославије чврсто стоји к идејши за такмичаре и рекордвре у но и организационо на јединизвесном правцу, него да свв ству народном и државном. својв члановв очврсн« и начинн ; здравим, крепким и снажннм. I Због тог. св.утиз.м употр.бљу- ; Позн.в.јућн и. нзпож.нн и.поред простит В .жбн, ОСНОВ- ^ , ВЖН ост си.утиз«. ПО 3.ннх во,ннчиих >.«6». и л.ио одбр.ну, . „»рочито и.тл.тсви* в.жби, ,ол и вориси. и ,ј огромнв и З..ИДспортове (пливање, веслањв, кли

самосталан њиховом узрасту. Физичко васпитање скаута Обуке за физичко васпитање изводе се у слободној природи. У сва годишња доба, лвти и зиекаутн иду у понооду. изван загушљивих насеља н зграда, на чист ваздух. И ту према узрасту и сполу изводе св разне вежбе, игре, спортови, це, обука из корисних знања вештарства. Скаутизам није везан за један снстем телесног васпитања, он нв негује једну врсту спортв. У томе се разликује од свих осталих организација за

зање, смучање, санкањв, туризам, лоптање, рвање, боксовање итд ). Нарочито је важно у овом погледу логоровање скаута. У логору скаутн жнве као војннцн. Све своје потребе (исхрана, чистоћа, снабдевање, подизање ло- < гора итд.) задовољавају сопстве- | иим радом. Поред тога имају , свакодневне обуке, спремају се у скаутским знањима и вештарствима. Погори се изводв обич- | но а "и мањи логори или | пус нма у своив саставу 1 митра

нв резултате ггостигнуте радом нашнх скаута од ослобођења до данас, треба искрено поздравнти жељу Савеза да се стави у службу нашој војсци, којој у основи својим радом највише доприноси и користи. НЕМАЧКИ МИТРАЉЕСКИ БАТАЉОНИ немачкој војсци сваки кор-

излети нзводе се и у друго вре мв, па н зими.

Органнзација Савеза скаута Цео овај значајни васпитни систем скаутизам спроводк првко својих организација. Врховна организација јв Савез скаута Краљевине Југославије с Главном управом у Београду. зом управља годишња скупштнна, војаие« оаотајв овм«- и»дт<в. Савез је подељен у двсет жупа. Жупе су са седиштем у Београду и дввет бановинских седишта. Жупама припадају стегови, који се организују у местима, где се оснују скаутске основнв јединице. Основне јединице су одбрану кола зв женске и чете за муш- вима.

љески батаљон с&става: штаб са секцијом за везу, 3 митраљеске четв од по 12 оруђа и 1 чета про тивоклопних топова од 12 оруђа. Поред корпуса и армије имају у своме саставу т. зв. армиспи тешки митраљески батаљон састава: штаб са секцијом за везу, 3 митраљеске чете тешких митраљеза 13 и 20 мм од по 8 оруСаве- и 1 ч ®та протнвоклопних топова 47 мм од 6 оруђа. Овн самостални митраљески батаљонн погпуно су моторизовани Велика ватрена снага коју имају дозвољава им да замењују увелико јаче јединице. Они су нарочито погоднн и способни брзо појачају противколску угроженим дело-

ИЗГРАДЊА ИТАЛИЈАНСКИХ ПОДМОРНИЦА Програмом нз 1938 године Италија је одлучила да нзградн 16 океанских подморннца, којв су у главном готовв н делом поринуте или првд поринућвм. Подацн о овнм подморницаца су следећи: 4 су велике од по 1461 тона, брзине 18 чворова, с* по 14 лансирннх цевн од 450 ми н 2 топа 100 мм, 10 су од по 1030 тона, брзине 18 чворова, дужине 77 м., ширине 7м., са 2 топ« 100 мм, 4 протЈСвавионска мнтраљеза и 8 лансирних цеви од 533 мм/ 2 су од по 951 тона, брзине 17 чворова, са 4 топа 100 мм и I лансирних цеви од 533 мм. 7 НОВИ ФРАНЦУСКИ АВИОНИ — „ВАЗДУШНЕ ЗМИ.ЈЕ" Њујорк, 4 фебруара. — Агенција Рајтер јавља: Из упућених кругова сазна|« се да француска војна мнсија у Њујорку води преговорв о куповини нових нарочитих тилова авиона који се зову „ваздушва змије''. Ови аероплаин могу га развију брзину од 400 миља на сат а сиабдевени су митраљезима и малим топовима чије св цеви налазв у средини осовинв пропелвра. „Њујорк Хералд Трибјун" тврди д- ће америчка влада дозволити продају тих новнх авиона, иако се ради о сасвим новим типовима. ЋЕНЕРАЛ ФУЛЕР О ПОУКАМА ИЗ СВЕТСКОГ РАТА Немачки ђвнерал Фулвр, којн је познат војни писац, недавнз јв у немачкој воној литератури путем једног чланка опомвнуо војно воћство да се не заборави на поуке из прошлог сввтског рата. По његовом писању те поукв су слвдећв: 1) Прека потреба да се у пред ратно и ратно доба респолаже личношћу од ауторитета. То јв најважнија поука. Он сматра да јв у области стратегијв рат завршно један једнни чозек: маршал Фош, врховнн заповеднил савезничких војсака. 2) Одржавање националне ди: цмплинв у земљн за сво времв трајања рата од пресудне јв важности. За негативан пример узима Немачку првд крај и послв рата. 3) Организовање планске прнвреде насушна је потребз Рат јв више претстављао борбу з* снабдевање камирннцамв ијм«ђу централних скла и савез^ц* ка, него бнтку њихових војсака и флота. Ђенерал Фулер износи ове поуке и на њих упућује каво ввлике тако и мале народе.

ИАЈНЕУ1 ХЕР0У1Л": « ЗА,! гаор*нки ГЛЛЛ.ЛЈ>-\ МАРИБОР -162

6519, 4-5

ПОРОДИЦА ТАРАНА

УЗБУЋЕЊА ЗБОГ ПРИНОВЕ У ФАМИЛИЈИ (Текст V Обрадовом превоз]/) ти пошдлјеги1_ ,езеп&* ДВ9Ет ГДХГТмијелаи I УЧЉ4ААРУЕ'гр&Ге «ЛО ЛОЈ I

РПМИН „ВРШЕНА"

Дороти Л. Са/ерс

Свадбени пут лорда ђимсеја

55 [ — У изтересу наше фирме .. рече мистер Соломон. — У иитересу свију нас, рече Питер, ја вас молим да седнете са Нама за сто и да поделимо печену пловку са грашком. Ви господнне Соломон имате за собом дуг и запоран пут, и морате се мало прихватити. Ви сте господине Мак Брид јуче ујутру тако лепо са миом разговарали о домаћнм стварима. Хоћете ли породични жизот да видите у најлепшем облику? Један комад печења и чаша доброг вина у сваком су послу добро дошли. — Тако је рече Хариета Седите с нама за сто. Бузтер ће умрети од жалости ако се пловка сасуши. Мистер Мак Брзд се још помало устезао. — То је врло л>убазно од вас, поче господин Соломон облизујући се. Ако миледи... — Не, не, Соломоне- рече Мак Брид, то је искључено. — Али ви знате драгз мој, рече Питер, клањајући се учтиво, ми Езглези имамо ту рђаву навику да све своје пословне пријатеље прво позоШемо за сто па тек онда о по-

слозима разговарамо. Ми дру кчије посао не можемо ни да замислимо. Дакле, изволите господо. — Бунтер, рече Харзета господа вечерају с нама. — На служби миледи. Једним вештим покретом Бузтер скиде капут са леђа господина Соломона: — Дозволите, господине. Мак Брид скзде сам свој капут и поможе Питру да при несе још две столице. При чему примети: — Ја не знам колико сте, Соломоне, позајмилз за овај намештај, али вас уверавам да ои не вреди много. — Што се нас тиче рече Питер. ми ћемо вам сутра ујутру са задовољстзом усту. пити сав намештај. Тако... Седимо ли сад свз угодно? Господизе Соломоне мало удесно, а ви мистер Брид, мало улево. Бунтер доиесите Бордо. После вечере прилично при плтомљени добрим вином и цигарама господин Соломон и мистер Брид, после кратке изспекције по целој кући, опростише се у четврт до десет са домаћннзма. Питер, који је ишао за н>има, да би им показао које ствари њему припадају, врати се иосећи у рука-

ма оплетену сламу коју Је ски нуо са једне вннске флаше. — Шта ће ти то Питер? — То је за мене рече н>егово лордство. Он је извлачио једзу по Једну сламку и ..аспоређизао их је по Хариетиној коси. После кратког вре мена направио јој је читаво птичије гнездо на глааи... Господин Керк уђе на врата: — Добро вече, господине Керк, рече Хариета са толико л»>оаЈ.»ости колико је то било уопште могуће да својим гласом изрази. — Добро вече, рече инспектор. Ја вас узнемиравам и погледа у Питра који направи страшну гримасу. Прилично је касно за посете. — Ево и вама једне сламке, господизе инспекторе, тре баће вам. — Баците је господине инспекторе. Ви сте уморни. Не обраћајте пажњу на мога мужа. хоћеТе лз чашу пиза, ви скиа или што год друго? Н>ему долазе често такве лутке. Инспектор јој се захвали расејано. Неке су га мисли мучиле. Оз заустз нешто да каже и погледа у Питра. — Седзте, седите рече му овај гостољубиво. — Дошли сте у право време, господизе инспемторе, рече Хариета. Ми смо се већ бој&ли да нећемо моћи преноћити у овој кућз. Видите Питер је већ припремио сламу Инспектор са чуђењем запита шта се хо десило.

— Па ево шта, рече Хариета* показујући му једну столицу. Неки господин Соломон од фзрме Мос и Исак има извршну пресуду да носи замештаЈ. А ваш стари познаник Мак Брид такође је дошао да покупи ствари за рачун својих клијената. Хтели су још ноћас сзе да носе. Ми смо их позвали за вечеру и они су отишли умирени. — Ви се сигурно сад пита:е зашто су они радије приалз на парче печења него на свој плен. И ја то не раали неруЈте да је тако ЈИЛО. Господиз Керк је ћутао тако дуго да су Хариета и Питер веровали да је онемео. — Али Питер, понуди штогод господану инспектору, ја мислнм да је заслужио — Много вам хвала рече инспектор. Молим вас, милор.е, никакво јако пиће. Морамо да размишљамо непомућезе свести... — Алз једна вишњевача... лредложи Питер. — Можда грешим, али свеједно. У заше здравл»е, милорде. — А шта сте радили цело после подне. запита Питер се дајући на једну нзску столи цу између инспектора и Ха риете. — Био сам у Лондозу, милорде, рече инспектор. — У Лондону? запита Ха••"та. Добро 1'е тако, Пзтер 1 кни се мр.-т ближе мени 1 ј & дозволи да аовадим ове

сламке зз косе. Он ме воли... мало... много... — Можете мислити да зисам ишао у Лондон да видим крал>ицу, продужи инспектор. Био сам код Франкове љубазнице у Клеркинвилу. — Зар и тамо има једну? — Од срца,... до лудила... — Да, има је, рече Керк. — Ни мало. Он ме воли... — Озај Вилијам из Ханкокове гараже дао ми је адресу. То је лепа девојка... — Мало... много... — Да ли има пара? — Од свег срца... — Живи код свог оца, изгледа да је била до ушију заљубљена у Франка. — До лудила... — Али ви већ знате какве су данашње девојке. Појавио се други и... Хариета је држала дванаесту сламку у руци и престаде са својим врачањем. — Једном речју, пре три месеца удала се за тога другог. — Ни мало, узвикну Хариета и баци сламке у ватру. — До ђавола, рече Вимсеј и погледа Хариету. — Мене је интересовало шта је њен отац по занимању. — Неки разбојнички јатак — Ни говора. Он је... погодите шта је он? — Исувише тешка загонетка. — Од свих позива који вам се чине да би му пристајали шта мислите, шта је по занимању ? , — Пошто се на вама види

такав израз, као да сте нашли кл>уч.... — Не то не можемо погодити, рече Хариета живо, предајемо се, кажите. — Ех, кад је тако, рече мистер Керк, гледајући Питра сумњивим очима, ја ћу вам рећи. Њен је отац трговац гвожђарије и бравар. По потреби прави и кључеве. — Та ннје могуће? Керк отпи мало из чаше 1 и потврди главом. — И још нешто више, рече мистер Керк старљајући чашицу на сто, он је недавно отприлике пре пола године начинио један кључ за Франка. — Пре кола године? Хм, хм! — Да, пре пола године. Али сад ћу да вам испричам нешто што ће вас Ј'ако зачудити, рече Керк. Признајем да је и мене то изненадило... — Јрш једну чашицу? — Молим. Хвала... Дакле, бравар ми без устезања исприча све. Изгледа да је дошло до неспоразума, или свађе, међу вереницима, пре ношто су се сасвим разишли. Јасно је да није имао никаквих разлога да се нарочито заузима за Франка. Када сам га питао за кључ без увијања, он ме одведе у радионицу. То вам је један од оних старих педантних мајстора. Кад за некога направи клуч он сачува за себе отисак у оловј '. Каже да то чшш због

тога што људи врло често губе и оне кључеве који су им резерва. Тако он има од сваког кл>уча који је код њега начињен још по један отисак. Не знам да ли је то прави разлог или је он већ имао додира због тога са полицмјом, па се човек чува, никад се не зна зашто неко тражн још један кључ. Али то сад није тако важно, главно је да ми је показас отисак кључа који је направио за Франка. Ех.шта мислите какав је то кључ био? Питер је и овога пута мудро ћутао. Хариета је осећала да се. ипак мора дати неки одговор, и она узвикну: — Ваљда нећете тврднти да је тражио да му се направн кључ за, ову кућу? — Аха! узвикну мистер Керк, зар нисам рекао? Знао сам да ћете упасти у клопку! Не, ни, ни најмање, а шта на то кажете? Пнтер узе остатак сламе и поче од њега да плете нов венчић. Хариета примети д* ј *е он врло вешт у томе послу. — Доиста чудновато?! . — Ни трага о ономе што сте ви мислили, миледи. То је био неки огроман кључ, као од какве цркве. — Да ли Ј'е он био начињен према правом кључу или према отиску у воску, запита Пн тер док су му прсти брзо про* мицали кроз сламу. (Наст&внће