Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
зику 1 ). Данас не смем баш исто онако бранити ову мисао како сам раније чинио. Ширина погледа средњевековних људи била је редовно јако уска и упућена у правду њихових драгих мисли, па тешко да је св. Сави допирала до Хрватске, а дубина традиција била је скоро увек мала, па тешко да је помагала св. Сави да тачно зна шта је пре више од једнога века било с црквом у Хрватској, у доба владара из народних династија. У његово време су се приморски Романи добро слагалн с маџарском световном и црквеном roсподом у Хрватској. Главно им је било да то нису мрски им Хрвати. Уосталом, у још ближем суседству, у Босни и у Бугарској, и у још ближим временима, за његових дана, могао је св. Сава гледати шта значи сасвим страна црквена власт у земљи, а у српским земљама имао је сам довољно прилике да то на себи и око себе осети. Може бити да је и њему, као и толикима другима, особито тешко падао надмени начин општења Грка и Романа са Словенима. Он је био владарски син. Хришћанско братољубље није постојало за страни високи клир међу мрским Словенима. Не смем са сигурношћу тврдити, али не смем сасвим ни прећутати, да је та надменост сранаца међу Хрватима, а исто тако и међу Бугарима, заводила славољубиве и частољубиве чланове вишега друштва и одводила их из свога народа међу Романе и међу Грке. Туђа црква је вршила романизацију и грецизацију не само у цркви, међу црквеним служитељима, него и у друштву, па је на тај начин слабила отпорну силу наших народних држава, које су имале баш у Романима и Грцима своје најопасније непријатеље. Да ли се св. Сава и тога бојао? Јамачно јесте г ). И теоретска разматрања и примери у Србији и ван ње, особито у њену суседству, упућивали су св. Саву да се постара о самосталности српске цркве. Где и на који начин? Он је из својих мисли морао одмах издвојити западну цркву, јео није био у њој и није био за њу. Остајала је само источна
') Радојчић Н., Савремене идеје у жнвоту и раду светога Саве, 1921, 17—18. 2 ) И за историчаре је веома занимљиво да се упознају с разлознма св. •Саве за самосталност српске цркве, како их замишља лптерарнп историчар: ПоПовић П., Свети Сава, Годишњица, X L VII, 1938, 262 и д.
18
НИКОЛА РАДОЈЧИЋ