Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

He улазећи у прва времена развитка хришћанства, када су све цркве биле автокефалне, ја морам ради српскога случаја истаћи да је позније, са црквене стране, автокефалност признавана без замерке само онима црквама за које се веровало да су их основали апостоли или њихови непосредни пријемници. На тој вери почива велики углед патријараха у Риму, Антиохији, Александрији и Јерусалиму. С цариградским патријархом је тежи случај. Његов углед је формиран аналогно положају епископа у старом Риму када он може уживати изниман положај, мада је римска световна власт у његову граду пропала и он ступио у везе с варварима, онда га мора имати и епископ Новога Рима, уз колено ромејскога цара. Овај начин доказивања појачан је касније легендом о апостолском пореклу цркве и у Цариграду. И за њу се, по тој легенди, тврдило да води своје порекло од апостола св. Андрије, па су тако цариградска и потоња руска црква сводиле своје право на автокефалност на истога светитеља.‘) Пошто Новоме Риму припада ранг одмах после Старога Рима. то је и цариградском патријарху већ трећим каноном другога васељенскога сабо.ра признатсЊда он по части долази одмах за папом. римскњм-:

„Tov pevTOt. Ktava'uav'CLVOuтхоХеш; Ž7u'axo7LOV s/siv xd тиреа§eTa 'итјс 'uqj7?)(: рзта tov хтјс Тшртјс ŽTu'av.oTuov, oid то stvaL auTTjv vsav Twp7]v.“

„Constantinopolitanus episcopus habeat prioris honoris partes post Romanum episcopum, eo quod sit ipsa nova Roma.“ 2 )

Истина је__да_ј£- то једно време остала „бледа теорија“, али ‘ипаксебаш на тој подлози ширила~ТГ7шздлз власт ЦгГ

ранији радови, које je веома корисно погледати; Гранић Ф., Црквеноправне глосе на прнвилегије цара Василија II охридској архиепископији, Гласник Скопског научног друштва, XIII, 1934, I—lo,1 —10, Исто то немачки; Byzantion, XII, 1937, 395—415. ■) У сукобу ради првенства цркава истпцао је особито папа Леон Велики принцип да виши ранг може имати само црква основана од апостола. То је право прибавила Цариграду легенда о брату св. Петра Андрији: Gelzer Н., а. с., 200. 2) Migne, S. G., 137, 321—322.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ