Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

бг v.oC'. zo'jr ev ~.01~ sixppo.piy.oZz ETZiav.oTtouz oG> у TrpoetpTjptevcov ototy.Tj(jß(i)V угсротоугТад-а: br.o тоО тгроесрт) [levou аукотатои •9-povo'j ттј s •/. ата KcovcnavTivour.oAi'/ a~( , .mza.zr l z ’E y.v.\r t a : .xz' orjХхогј iy.xazou тту izpos'.pr^ [levcov oiot"/.rjaeo)v yetpotovouvtoc zo'jz ттјс enapy_ta; Гтг’.gv.ot.o'jz, 7.a9-(j)- ~.01-_ 9-ćtot; у.хvdat бст/уореитаг уегрогоуеТаЗ-ас бе, -/.ail'O)- etpT;Tat, тоО,- ргтјтроTtoAtTac тшу TLpoetpTjiJtevmv Sćot■/.Tjaetuv тгара тоО KtovaTaVTtvouTtoAeo)- арууг-сау.бттои, фтј'р:ар,аTtuv aujitptovtov •/. ата то erlo; ytvojiivtov, v.at етп’ аитбу dva-ргpoptevtov. “')

sium, quae sunt inter Barbaros, a praedicto throno sanctissimae Constantinop. Ecclesiae ordinentur; unoquoque scilicet praedictarum đioecesium metropolitano provinciae episcopos ordinante, quemadmodum divinis canonibus est traditum; ordinari autem, sicut dictum est, ргаеdictarum dioecesium metropolitanos a Constantinop. archiepiscopo, convenientibus de more factis electionibus et ad ipsum relatis." ‘)

Нема никакве сумње да се на цариградскога патријарха преносе овде права само на оне млзде, варварске, народе где су их досад вршили митрополити Понта, Азије и Тракије, стављени под његову власт. Па ипак је цариградска патријаршија тако тумачила двадесетосми канон Халкидонскога сабора да она има права вршити власт над свима православнима, куда год доспе православна црква ван граница осталих православних патријаршија. Таква схватања могу се нобијати, прекоравати, називати православним папизмом, али она су живела, и још живе 2 ). По њима је цариградска патријаршија

') Migne, S. G., 137, 483—484. Овај двадесетосми канон Халкидонскога сабора потврђен је тридесетшестим каноном Трз’лскога сабора. (Ibidem r 636 —638). Сва висока права цариградскога патријарха зајамчена су, да све остало пустим на страну, н другом главом новеле цара Јустинијана од 18 марта 544. (Ed. cit. 655). Западна црква признала је овај канон тек 1215: Gelzer Н., а. с., 200. О традицнјн овога канона: Schwartz Е., Die Kanonessammiungen der alten Reichsldrche, Zeitschrift der Savignj’— Stiftung fur Rechtsgeschichte 56, Kanon. Abt. XXV, 1936, 104 и д. 2 ) Архив за правне и друштвене науке. LI, 1937, 20-38.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ