Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

Теодосијево разлагање о автокефалности српске архипочиње с нејаснихМ местом, необичним за њега. 1 ) Даље се, опет сасвим нетачно, наставља, како се св. Сава упутио дару Теодору Ласкару у Цариград, своме пријатељу, пошто је царева кћерка била удата за Радослава, синовца св. Саве. Толико је привлачио српску машту Цариград и толико су се Срби поносили византинским царским сродством да су овде весело измењене чињенице већ код Теодосија, блиска тима временима;. или су то, ипак, учинили његови преписивачи? После оваквога почетка, који заиста не ужива много поверења, даље разлагање одудара својом јасноћом и бар већом тачношћу. Ијцо Теодосију је св, Сава свршио прво манастирске послове, као неки учтив увод у крупније напоре. Већ је, тобоже, хтео поћи од цара, када му се јавно божији савет у срцу, како је сада време да испуни својој земљи за чиме је тежио, јер: „коудбтк ли по сел\к сиково вр-кли, нлн плккј скл\о npiHTH, кто B'kcTK, дште живкј во\*дел\к“ (126). Заиста тачно и живо речено. С надом у Бога, наставља Теодосије, приступио је св, Сава цару и рекао му: Отад мој и ми истребили смо из нашег отачаства јерес, православље расте и множи се, но архиепископа немамо да би у нашој земљи освећивао и учио. Зато те молим да царство твоје заповеди патријарху, нека једнога од моје братије освети за архиепископа нашој земљилЦар је радо пристао, и пожелео је видети тога кога св. Сава предлаже. Но он заповеди да сви изиђу пред цара, па на кога му Бог укаже, онај нека буде. Такве сцене љуби

') Код Теодосија стоји, наиме, овако на почетку овога одељка: »По сну cd noTp ksa\'K л\онастк!рсккl\к нзколи се плче же нзколн се Нlел\к. н тлкокок* вннок> u.apcTKoij'K'UJTaro Констлнтнна грлда донтн...« Теодосије, Живот светога Саве, написао Доментијан, ed. Ђ. Даничић, 1860, 126. Beh је прнмећено да је ово место нејасно: Глас, CLXI, 1934, 204. Г. Ђ. С. Радојичић љубазно ми га је препнсао из два рукописа Теодосија у Народној библиотеци у Београду. Рук. бр. 26, л. 190 б.: »По сиј жг со потр-кка ,м»н«стУрсккlх'к изводн cs ст.мо мЈче же кбу Дзколн се б шелек. fl тлкокок' вннок) кклсу|[loи. црткоук>l(Јлго Констднтнил грл'лд доитнс; по њему је ДаничиНево издање. Рук. бр. 264, л. 137 б. 11о- cfl же ev потр’ккд леондстнртккЈ еезколн се стлеб. пдче kS изволн се u’ шелек, н тдkokoio вннок> кедбшоу н. цртвоу!ol(Уго Кон s стдн s тинд грд донти.” Ово бн ,место требало пажљиво погледати у свима рукописи.ма Теодосија.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ