Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

епископ сам са својим сабором епископа или епископи сами посвете српског архиепископа. Руком и устима благословили су патријарх, архиепископи, митрополити и епископи св. Саву и све по њему српске архиепископе и потписавши благословне заповести сваки својом руком предали су их св. Сави. С тим чином је добила српска црква своју самосталност. Патријарх је, наставља Теодосије, св. Саву, као новопосвећенога, много дана упућивао у дрквена правила, што год би га запитао. Обдарио ra је жезлом и патријарашким свештеним одеждама. Написао му је и другу заповест; прва није, како се мислило, грамата о архиепископству, него малочас од Теодосија споменута „повгл-кнТа влагословенд." (131) 1 ). У_овој другој повељи опет као од патријарха Германа изданој стојало би да је онЈтосветио св. Саву за архиепископа свој српскоЈ~земљи и да му је дао власт по свој црквеној области посвећивати епископе, попове и ђаконе, дрешити 1Т везати грехе~људске д ИјГсве~у^ЈтГТГlфститаДТребаДДДљДнДти као и шатријарха; разлика између текста повељекод Доментијана и код Теобдбсија није тако~llала~тшгсг~се--држоло7 2 ) — -r То није повеља о автокефалности српске цркве, него је она у првој „заповести благословној“, потписаној од патријарха и целога сабора око њега, n f| [auvoooc еуотц).оОаа“. Друга заповест је само лична грамата за св. Саву. Тако, мислим, треба разумети разлагање Теодосијево. Оно се наставља описом опроштаја св. Саве с патријархом и царем и са занимљивим царевим позивом, да му св. Сава по повратку јави, како је са здрављем. На растанку му је цар дао све што му је требало за пут, осим тога још злата, да га подели онима који га просе, као од свих новопостављених [црквених достојанственика. Завршетак Теодосијева разлагања, не довољно јасан, истиче да св. Сзва није доспео до високе части безакоњем, митом, гоњен славољубљем, и да није примио човечанску, него божанску благодат; то значи да је на српску цркву пренесено апостолско право постављања врховнога црквенога поглавице. На крају још стоји, као на концу некога нарочитога извеш-

9 Глас, CLXI, 1934, 218-219. 2 ) Ibidem, 219.

33

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ