Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
ни историчари ни правници не смеју избегавати, али још мање му неспремни приступати. Наши се читаоци могу сада, за невољу, ипак с довољно 1 сигурности обавестити о_битности пркврнр автокефалности. С. Троицки је, истина, морао истаћи, како још нико никада није исцрпно утврдио, које су особине црквене самосталности али да ипак нема никакве сумње, како је њена језгра v тпмедомаћи епископи посвећују свпг архиепискппа 1 '). Све др\то је споредно. Ако једна црква узме на себе обавезу да спој миње у богослужењу поглавицу друге цркве, ако пристане да прима од друге цркве свето миро итд., она ипак остаје автокефална 2 ). Њен поглавица је уврштен међу оне цркве које воде своје порекло од апостола и апостолских пријемника. Није, дакле, св. Сава мало тражио ни мало добиоПотпуно верујем Доментијану да је он обећао спомињање цариградског патријарха при богослужењу, али то је празна форма, љубазна утеха. Теодосију се тај услов није учинио ни толико важан да би га уопште требало споменути. Јединство православља, заступано у свима патријархатима, а нарочито било је православном свету тако знаменито и драго да је свако његово символично истицање лако падало. Теодосије је мислио да је прече описати сам начин признања српске црквене автокефалности, и по ономе што се зна о односу византинске државе и цркве према овоме питању, он га је сасвим тачно описао, док га је овако приказао; „©кпгкш ж* патрУаркук оул\олгенпл\к цара написоубтк клагослокжи, гако к тол\оу НЕ Приуоднтн ОТК СрКККСККЈЕ ЗЕЛ\ЛЕ€ ККНЕбГДа ОСКЕТИТН ClK'k apx"lЕпнскопа кк Константинк градк, нк тол\оу сал\ол\оу арх'l£Пнскопоу ск сккорол\к скои\'к епископк или пакк! сал\"кл\к епископол\к сккракшњи ci н оскЕШтатн ciK"k архтЕпнскопа, роукоЈО же и оусткЈ патриТаркук ск кгкл\и аруТЕПнскопкЈ, л\нтрополнтн же Т епископк!
') Архив за правне и друштвене науке, XLIII, 1933, 194. 2 ) Знаменити црквени полемичар, Јован Апокаук, био је мишљења, да спомињање поглавице друге цркве ипак смањује степен црквене автокефалности. То је разумљиво, што је он тако веровао у временима претеране осетљивости своје цркве и државе за време њихова нагла успона. Упор. ВасилвевскШ В., а. с., 275.
38
НИКОЛА РАДОЈЧИЋ