Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

скетагс* клагослскише, н по Нlел\к Благослокише, и псвелТши клагослокена ккждо poyKoio cKoeio подксписакше ккдаloтк светол\оу.“ (131). Тако је призната автокефалност српске цркве. Цариградска патријаршија се несумњиво тешко одлучила на овај корак. Теодосије је можда мало увеличао византинске невоље када је описивао како се цар изменио у лицу пред великом молбом св. Саве и како је с муком умирио нерасположење цркве и дворана пред његовом жељом, али мука је доиста била велика постићи у Византији црквену самосталност. Теодосије је знао и зашто. Ја сам већ истакао да је, ваљда, и приликом давања автокефалности српској цркви било уобичајених ограда и замки, које су омогућавале цариградској патријаршији да признату самосталност касније напада. Kora она није нападала? Да останем, опет, само близу нас; Архиепископија Прве Јустинијане брзо јој се скинула с врата. Била је краткога века. Прву бугарску патријаршију можда је признала само под притиском политичких мотива. И ње је, уосталом, брзо нестало. С охридском архиепископијом била је у јавној или у потајној борби за читава њена трајања, док је није прогутала. Српску архиепископију, што ми знамо, није нападала она, али ју је нападао њен цар, а српску патријаршију је страсно нападала, док је није сатрла. Другу бугарску патријаршију, коју је несумњиво и свечано признала, нападала је и сумњичила њезину легитимност, како hy у другом чланку опширније разложити. Зато треба бити јако опрезан према свима уступцима цариградске патријаршије, која је, притиснута невољама или намамљена високим редовно политичким надама, давала, истина, црквену автокефалност, али је увек вребала да је тргне и да ослобођену цркву опет себи потчини. Она збиља није без папистичких тежњж Нема ни трунка сумње да је С. Троицки имао потпуно право када је тврдио, да у цариградској патријаршији постоји склоност на „неканонски проширену компетенцију". 1 ) На овоме месту није прилика разјашњавати ове тежње царириградске цркве. Не може се овде опширно говорити ни о њиховим последицама за српске односе с цариградском па-

’) Архив за иравне и друшшвене науке, LI, 1937, 38.

39

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ