Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

las Diocesis de la Seruia, у de la tierra Zagora, que sin autoridad de summo Pontifice despues que Constantinopla fue tomada, auiendo gran confusion еп aquel imperio, у estando muy turbađas lašTosas del, concurriendo los Bulgaros у Seruianos juntamente con los Griegos, para echar у drestruyr los Latinos, por esta causa se mezclaron aqellas naciones entre si: у siendo entre ellos comunes los matrimonios, у casi vna misma gente, erigieron la Seruia en metropoli, у la tierra Zagora en Patriarcado, contra los Canones у costumbre dela Iglesia, como sin voluntad de la Sede Apostolica, ni pudiesse ser creado Patriarcha, ni conferida dignidad Ecclesiastica alguna: у era notorio que el Emperador lustiniano por ennoblecer у honrar la ciudad de Achulayn, que era su patria, у se llamo de su nombre lustiniana, muy famosa у principal рог esta causa entre todas las ciudades del Illvrico, tuuo del Papa Vigilio, que constituyesse la Iglesia della en primado; у le fueron entonces sennaladas у atribuydas por Diocesis la Seruia у tierra Zagora, que en lo antiquo eran las prouincias de la Dacia mediterranea, у Ripense, Darđania, Mysia superior, у Pannonia, cuyos Obispos eran suffraganeos suyos: у еп esto mostro Paleologo dessear reformacion у remedio de la sede Apostolica; por que aquello boluiesse al primer estado, como en tiempo de lustiniano estuuo.“ I_ \ Ово, прво, није никакав званичан спис, ни део бар збирке, него компилација несумњиво важнога обавештења о Лионском сабору с познатом повељом цара Јустинијана, проткана__још хипотезама пишчевим о Првој ЈустинијаниЈ__Одрид.у. То се нипошто не сме сметати с ума. Исто тако се не сме заборављати у каквом је положају био тада цар Михаило VIII Палеолог, колико се морао умиљавати Римској курији и како је морао приказивати своје успехе око црквене уније што већима. У томе би му могао у Лиону много сметати непристанак бугарске патријаршије и српске архиепископије на његове намере, па би по разлагању Зурнгину могло изгледати да је византински цар ниподаштавао

') Los cinco libros primeros de la primera parte đe los anales de la corona de Aragon, compuestos per Оегопуто Qurita, 1585, I, л. 208, a (погрешно штампано 108). Преппс, нажалост не из првога издања, љубазио ми је послао г. Ciro Giannelli, скриптор Ватиканске библиотеке.

49

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ