Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

бугарску и српску црквену автокефалносг због тога што Бугари и Срби нису пристали на потчињавање западној цркви. По једном извору, о коме сам рекао да је код нас досад превиђан, могло би се, међутим, чинити довољно су иЈзугарска и српска црква дале твој писмени пристанак на склапање црквене уније у Лиону. На овај састав, давно већ издан, упозорио је поодавно В. Норден, но он је из њега несумњиво више ишчитао него што критички историчар сме чинити; несумњиву везу између овога списа и Зуритина разлагања он није истакао.') Да би омогућио српским читаоцима, како би што дубље продрли у замршено питање, ја hy саопштити и овај превиђени извор из збирке Берарда из Напуља, у коме је реч о изјави византинскога цара Михаила VIII Палеолога на Лионском сабору 1274 о бугарској и српској црквеној автокефалности и о ставу нитањудфедињењацркава. Заиста се мора жалити што он српским историчарима досад није био познат. У месецу јулију или авгусгу 1274 упутио је цар Михаило VIII Палеолог папи Гргуру Хмемоар супутама за поступање у пословима који су се тицали Истока. При крају тога састава стоји ово: „De terra Cagora et Servia, quia, sicut omnes sciunt quod sine voluntate et conscientia apostolice sedis nec patriarcha potest fieri nec ecclesiasticus honor alicui, lustinianus vero imperator, cum rogasset sanctissimum papam Vigilium, honoravit suam patriam, videlicet Achrilam civitatem, ad primatum, dans ei in sua dyocesi Serviam et terram Cagoram; post captionem autem Constantinopolitane civitatis, et facta fuit magna confusio rerum, concurrerunt Bulgari et Servii, et uniti sunt cum Grecis ad expugnationem Latinorum; propter justum modum contraxerunt matrimonia invicem, et honoraverunt Cagoram terram ad patriarchatum et Serviam in archiepiscopatum. Hec autem omnia facta sunt contra canones et consuetudinem ecclesiasticam. Et petimus correptionem fieri detalibus. Quomodo autem dispositi sunt predicti Servii et alii de Cagora ad presentem unionem ec-

i) Norden W., o. c., 528.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ