Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

clesiasticorum, littere eorum quas miserunt ad Constantinum patriarcham loseph manifestant. ul ) Ово није сасвим сигуран званичан докуменат, мада се налази у збирци која је достојна научне пажње и поверења. В. Норден је, види се, из њега ишчитао несумњиво одвише када је тако писао о Србији и о Бугарској као да нема сумње, како су њихове црквене поглавице дале свој писмени пристанак за склапање уније у Лиону у руке цариградског патријарха Јосифа. Цар, истина, вели да се из писама поглавица српске и бугарске цркве патријарху Јосифу види како су они расположени према унији, али не само да је сумњиво што се каже да су та писма упућена цариградском патријарху, а не папи, него постоји занимљиво мишљење да цар нијечакуспео ни свога патријарха сигурно придобити за унију; важни спис из кога се изводи овакво занимљиво мишљење објављен је у великој збирци докумената за историју Фрањеваца. 2 ) Више светлости у ову таму извора не уноси доиста ни писмо папе Николе IV бугарском архиепиг-копу из године 1291, у ком је реч о пристанку бугарског-латријарха 1274 на црквену. Римом. Јер. не може се, с пуном извесношћу, рећи ни да ли је баш потоњи папа био тадашњи изасланик Римске курије, пред којом би изјава пала, ни да ли се доиста ради о бугарском патријарху. Све је мутно и у слутњама, како и сам папа истиче. 3 ) А за неки пристанак Србије на унију 1274 нема ни оваква друга потврда као ова за Бугарску. За њу постоји само царски мутан и недовољно поуздан наговештај у мемоару папи 1274 године. Из разлагања Зуритина ишчитали су сви досадашњи

’) Delisle L., Notice sur cinq manuscrits de la Bibliothfeque Nationale et sur un manuscrit de la Bibliotheque de Bordeaux, contenant des recueils epistolaires de Bćrard đe Naples, Notices et extraits des manuscrits de la Bibliotheque Nationale et autres bibliotheques, XXVII, 1879—1885; Appendice: VIII Memoire sur la ligne de conduite que Michel Paleologue aurait voulu voir adopter par le pape dans les affaires de l'empire d’Orient, 163—165; горње место: 164—165. 2 ) Wadding L., Annales Minorum, IV, 1732, 392—394. 3 ) Писмо je, мислим, најприступачније нашим читаоцима; Farlati D. Coleti J., lllyricura sacrum, VIII, 1819, 239—240.

51

СВЕТИ САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ