Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
историчари, којима је оно било познато, да су српска и бугарска црква биле противне унији, а спомињана хипотеза почива на претпоставци да је српска црква постала противник цариградске патријаршије после склопљене уније. Само она. Све је то, међутим, сасвим несигурно, и оваква симплификација сложеног проблема научно је сасвим немогућа. Мора се бити веома опрезан. Замршено питање не сме се сматрати решеним, и још изводити из њега закључке као основе нових хипотеза, које тешко могу довести до истине. У хипотези, о којој је реч, узима се као сасвим сигурно да су~Срби биди~~толики противници цркве~не”~уније, да су због пристанка цариградских патријараха најединствос Римбм престали спомињати цариградске патријархе при богослужењу, Теодосије ништа не говори о томе помену. Ни свеје то, заиста, јако несигурно, и сасвим непотребно. Поуздане историје Лионске уније, како је речено, уопште нема. Зато се не смеју изводити смели закључци из једнога конфесионално страсно задахнутога дела, као што је Зуритино, у коме је још на ономе месту где је реч о Србији и Бугарској на Лионском сабору разлагање на најважнијем месгу пресечено; то се види из мемоара цара Михаила VIII Палеолога, сасвим нетачнога, уосталом, где разлаже папи о времену када су Срби и Бугари добили црквену самосталност; по њему би изгледало да је то било истовремено. Како су Срби и Бугари примили пристанак Грка у Лиону на папински примат и на папинску комеморацију и апелацију, то је нама, нажалост, непознато. Смемо само слутити да су били према свима тима попуштањима исто онако рђаво расположени као и Грци, које је у црквену унију гурала политичка невоља, блиска очајању. Може биги да је због тога долазило и до неспомињања оних патријараха при богослужењу у Србији и у Бугарској који су званично пристајали на унију, мада се знало с каквим срцем. Али све је то мутно и несигурно. Тачно је да се код Доментијана вели, како је св. Сава узео обавезу да ће се цариградски патријарх спомињати у Србији, и после постигнуте самосталности, „кк прккмн,\'к“. (221). Тачно је и да код Теодосија (131) о томе нема помена. Одатле је извучен закључак да је између постанка Доментијанова и Теодосијева
52
НИКОЛА РАДОЈЧИЋ