Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
досије сасвим тачно исписује садржину повеље којом је српској архиепископији призната самосталносг. Све је то одбачено, да би се потражило то исто сведочанство код тих истих писаца тамо где о њему нема ни спомена. Узгред је речено, како Доментијан и Теодосије овом приликом Ннкеју и не спомињу, а ја сам истакао да не кажу ни речи ни о патријарху Герману 11. То је, мислим, сасвим разумљиво, када се држи на уму да су цареви мењали резиденције, и у таквој једној, усамљеној и красној, престолници примљен је и св. Сава. Патријарха тамо тада није било, па га српски извори и не спомињу. А по постављеној хипотези цар и патријарх би тада били заједно и признали би самосталност српској цркви пред неком претпостављеном опасношћу од краља Радослава, док је опасност од Латина 1219 била доиста већа. Хипотеза је постављена против српских извора, против тадашњих прилика у српској цркви и држави и проткв начина рада и државнога и црквенога реда у Висамосталност 1219 године по вољи пизантинскога цара и с пристанком његова патријарха са сабором, то нам је довољно тачно познато из Доментијана и Теодосија. Њихово разлагање, особито Теодосијево, потпуно сс слаже с византинским државним и црквеним теоријама, с црквеним законима и с познатима нам случајевима признања црквене самосталности у овим временима. А овде се, у хипотези о којој је реч. чак претпоставља да је пристанак на српску црквену самосталност био можда само усмеи, пошто се прсвидело да ТеоДрсиЈе истиче његов свечани писмени облик. На усмени_ пристанак је у цариградској патријаршији и Византији немогуће И--ПОМИСЛИТИ. Сасвим немогуће. У уређерој цркви и држави обављали су се и ситнији послови писмено, а како свечано је обављено признање автокефалности српске архиепископије, то је сасвим тачно приказао Теодосије, када је записаО да је св. Сави предан саборски закључак с потписима свих чланова сабора (-q аи voooq У корист претресене хихотезе наведена је, осим читавога низа претпоставки, и чињеница што се у већини рукописа Доментијана и Теодосија, где је реч о српској црквеној автоке-
59
свети сава и автокефалност српске и вугарске цркве