Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

године, сведочило би за то, ма да је оно, и поред напорних и оштроумних студија В. Васиљевскога, ипак недовољно разјашњено. 1 ) Заврнут начин изражавања и оскудица осталих извора сметају нам да би га разумели онако како желимо. С пуном сигурношћу сме се само рећи да се већ тада јављају јасни знаци православног, протулатинског, савеза око Бугарске као средине, у коме су, поред ње, никејско царство, солунски деспотат и, наравно, Србијгг Коалиција је скопчана сродством: Српски краљ и солунски деспот зетови су бугарскога цара, а малолетна кћерка Јована Асена 11, још недавно намењена будућем латинском цару Балдуину 11, требала је својом удајом за сина никејског цара Јована Ватаца, Теодора, да скопча пријатељским везама два досад непријатељска царства. Радило се о веома крупноме плану да се уништи латинскб царство у Цариграду. За ту сврху биле су вољне и Бугарска и Византија много жртвовати, особито последња. Никејско царство је веровало да је тешка криза слабе латинске државе сигуран знак њене блиске - пропасти, па је било вољно чинити све уступке с којима је располагало, наравно, највише на црквеном пољу, где су осетљивости и страсти биле тако велике. Римска курија, која је под жестоким папом Гргуром IX (1227—1241) покушавала остварити своју светску власт у једном моћном налегу, могла је опет једанпут веровати да Грци озбиљно мисле на црквену унију, а Бугарској, вековима жељној признате патријарашке части, примакнут је давни сан скором остварењу. Грци су сами улили Бугарима схватање о немогућности царства, мислим законитога,' бсз патријарха. Цар Калојан је писао сасвнм отворено на РимскзГкури]у7-како му поручују Грци: „Veni ad nos, соronabimus te in Imperatorem, et fademus tibi Patriarcham, quia Imperium sine Patriarcha non staret.“ 2 ) Јакву част, ОЈгаквој jy они сањали, папа им, међутим, уопште није могао дати, а Грци су били у положају да се сада могла од њих дббити, јасније и сигурније неголи 927 године. Цар ЈоЈкш__Асе_нЦЈ_могао је _достићи оно за чим је и Калојан само узал}'д тежио.

!) BacuAbeecidu B„ a. c., 1 и д. Снрку П„ о. с., 292 и д. 2 ) Theiner А„ Monumenta vetera Slavorum merid. histor. illustr., I. 1863,21.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ