Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

-1 АкрополитГГбаца оснивање бугарског патријархата у овакву ситуацију: Када су обадва цара, Јован Дука Ватац и Јован Асен 11, склопили савез, освојио је византински лар од Млечана Калипољ. Ту је дошао и бугарски цар са женом и кћерком, па је Ј’тврђено међусобно пријатељство. Он у Лампсак није прелазио, него је остао у околини Калипоља. 1 ) А цар Јован узео је бугарску царицу и њезину кћерку Јелену, па је препловио у Лампсак, где је била царица Ирина. Ту је извршена брачна веза измећУ дешћ_Теодора и Јелене, пошто је свети обред обавио патријарх Герман. 2 ) Тада је и архијереј Трнова, подвластан цариградском патр ијарху, ШчаствовагДзвтсшојишјОжшглшшшјо је царским и синодским закључком да се назове патријархом, све у знаку љубави да се учини част бугарском владару Асену ради брака и пријатељства: xod 6 TpivoPou аручереис итго tov хгјс KtovCTTavTtvouitoleloc tsacov auTovopća хехсртјхас %od тсахрсаругтјс avayoреиестИа: xey,ptxai растсЛс/.ш 7-at auvootr.a) хф тЈесттгсстрахс, yapixa£ xwv 7tpouyovx(i)v a7toxtvuvxd)V хш BouXyaptov žpy v ovxi ’Aaav хои r.'Tjoouc eve/.a xat x?)c cptXtac.“ 3 ) To јесве. Због брака царске деце и због пријатељства држава цар и синод почаствовали су бугарску пркву самосталношћу, а њеног архијереја патријарапЈком титуДлом. Акрополита је тачно знао однос сила када је писао да се је све догодило царском и синодском одлуком, царском на првом месту. Он не вели да су свечаном проглашењу претходили дуги разговори, али по писму митрополита анкирскога Христифора изгледа да су преговори вођени већ од 1232 године и да су се завршили овим свечаном чином године 1235. Не вели Акрополита ни где је обављено свепроглашење бугарске патријаршије, да ли у Калипољу или у Лампсаку; ред причања не значи да се је то морало дбгодити баш у Лампсаку; „хохв“ је слабо оправдање за то;

Р Нетачно је разлагање: Макуше†В., Болгарјн вђ конц-ћ XII и вт> первоИ половинФ ХШ Варшав. унив. изв., 1872, 3, 61. 2 ) Лекијен је, по познатом хроничару Јефрему, чачинио од Германа трновскога архиепископа: Le Quien М., о. с., 1, 1740, 1233. 5 ) Georgii Acropolitae Annales. Recognovit Immanuel Bekkerus, Воппае, 1836, 55.

67

СВЕТН САВА И АВТОКЕФАЛНОСТ СРПСКЕ И БУГАРСКЕ ЦРКВЕ