Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

оно је само примитивна веза у разлагању. 1 ) За Акрополиту је у његову приказивању догађаја признање бугарске патријаршије само епизода, очевидно сасвим политичке природе, у великом сукобу између Грка и Латина. После Ттризнања патријаршије заиста долази одмах до заједничке борбе Грка и Бугара против Латина, која није остварила наде полагане у ову сарадњу. 2 ) Неуспех је, наравно, унео неспоразум између савезника и изазвао нове оријентације, али Бугари су већ имали своју признату патријаршију. f~OnHC у Синодику цара Борила)~много је опширнији, и пластичнији. ионова оугарске патријаршије, вели се тамо, догодила се на много наваљивање цара Асена. Васељенски патријарх Герман и остали патријарси, Атанасије Симеон антиохијски и Николај александријски, примили су оваква писма од грчког цара КалојанаДуке: Наше самодржавно царство моли и жури вас, оци, да би испунили нашу молбу и ваш пристанак писмено саопштили мојему царству, да би освећење било по нашем заједничком саветовању, како бн се нарекао патријархом, са степеном равним вашему, архијереј. града Трнова, цркве Спасова, матере цркава бугарскога царства. Јер христољубиви бугарски цар Јован Асен, брат и пријатељ царства ми, жели од нашега царсгва и од вас, оци свети, да се то дарује његову царству. Патријарси су пристали на тај савет и послали своја писма цару и патријарху Герману, коме су овако писали: Герману, васељенскоме патријарху, брату нашему, нека се радује. Добили смо што си нам послао (дакле, и царска су писма ишла преко њега) и примили смо то као добар савет, па дајемо писмено сведочанство твојој љубави: Ради како је по вољи нама и теби, оче, јер ти имаш власт вишега престола. Када је то примио грчки цар с патријархом, скупили су сабор свога свештенства, од митрополита до игумана, а исто то учини и цар Јован Асен, скупивши мигрополите, архиепископе, епископе и све монахе-

] ) Васиљевскп је, чнни се, склон веровати да је то бнло у Калипољуг. BacuAbeecKiu В., а. с., 212. Тако he и бити. -) О тима борбама је и данас одлично разлагање Васиљевскога: ВасиВ., а. с., 216—224.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ