Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве
тачније, опширније и пластичније реконструишемо серију догађаја, који су довели до самосталности српске архиепископије; у њима нема весги за претпостављене разговоре између св. Саве и никејских државника, који одмах даље долазе. 1 ) Случај питања о самосталности бугарске патријаршије још је тежн. Без ослонда на изворе тврди се ово: „Никејски патријарх је, под утицајем цара Јована Ватаца, био пристао, Да учини ту велику жртву и да призна бугарску патрнјаршију. Али, да би признање бугарске патријаршије било потпуно пуноважно, требало је добити сагласност и пристанак на то и остала три васеленска патријарха, јерусалимског, александриског и антиохиског“. 2 ) По овим речима излазило би да је патријарх Герман II на своју руку признао бугарску патријаршију, без сагласности осталих патријараха. Разлагање је по Синодику цара Борила, али против његових јасних тврдњи. И даље је тако. Њихов пристанак, наставља се, уопште као да није тражио никејски цар, преко свога никејскога патријарха, како стоји у Синодику, него бугарски цар Јован Асен 11. За њега се вели, како је „дошао на срећну мисао, да ту важну мисију повери архиепископу Сави. Он је замолио Саву, да оде на исток, па да тамо код јерусалимског, александриског и антиохиског патријарха изради и добије њихов пристанак, да се бугарска црква прогласи за патријаршију“. 3 ) Могао би ко помислити, како је сачувано писмо царево св. Сави с оваквим позивом. Ко је, међутим, пажљиво прочитао други део ове расправе, зна да о томе у изворима нема спомена, него да је цело разлагање једна хипотеза. Није потребно да даље исписујем све веће градирање хипотезе, како је бугарски цар Јован Асен II „инсистирао на томе, да Сава иде“, јер да је знао, како он „располаже снагом убеђења и силном аргументацијом, па је мислио, да je он најпогоднија личност да му сврши тај посао“. 4 ) Ништа извори о томе не знају, и све што се даље, исто тако, разлаже
Ј ) Ibidem, 68—69. 2 ) Ibidem, 77. 8 ) Ibidem. 4 ) Ibidem, 78.
80
НИКОЛА РАДОЈЧИЋ