Автокефалност српске архиепископије — одломак из: Свети Сава и автокефалност српске и бугарске цркве

ријским изворима не треба мутити претпоставкама за које v изворима нема ослонца. Исто тако је непотребно и заводљиво уводити св. Саву као повереника у преговоре око признања бугарске патријаршије 1235 године, пошто извори о томе посредовању ништа не знају. Могло би се рећи да су све хипотозе о којима је овде реч како је, тобоже, св. Сава добио пристанак, можда само усмен, на самосталност српске архиепископије тек при повратку с првога пута по Светој Земљи, око 1229 године, и како је, тобоже, он био главни повереник бугарскога цара Јована Асена I! приликом признања бугарске патријаршије 1235 године биле сасвим непотребне, и чак опасне, јер су унеле забуну, бар за неко време, у нашу науку, а могле би и научна испитивања упутити на погрешне стазе. Но то би било нетачно. У науци нису допуштене само оне хипотезе које извиру из ненаучних мотива, најчешће политичких, верских, конфесионалних и класних. То код ових претпоставака није био случај. Оне су потекле само из високих научних разлога и далеке су од каквих било ненаучних мотива. Тако их се мора ценити. Ако и нису успеле, оне су јамачно по стигле да се знаменити научни проблеми, које су покушале решити, што дубље проуче у новим расправама о истим питањима. Једна од њих је и ова.

НИКОЛА РАДОЈЧИЋ