Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

31

К IКШ_ј:6дви разлог који нао наводи да тако миолимо је да с© већ пре рата материјално и духовно најнапреднији део Руоије,на лазио <sаш у онкм «о&жаотша где поотоји индивидуална овојинаЈ, нема те заЈедничке ©ксполатације° То између северни Балтички крајеви* На тај начин видели смо какво је било отање Европе на крају XVIII века. видели смо зашто се осетила потреба да се агр|арни односи* како правни тако и меБајуз.Тд.. нужност нужност да се људи оолободе од феударног при•”* * .... |.п>и»лll . ' Iч|lГ»^иlмм вмч| тиска дошло је уолед три разна узрока« први узрок леоте вконбм ско - технички; други узрок јеотз лмоаој&зко- иделки,; и трећк узрок јесте државно правни-или политички? Економко технички узрок саотоји ое у томе што ј© \/ ■—= ~- с »^»м«^»па**»им | и*«МИИИм^ , ».»*« ; м»<«м | М аш«ш^»аlаа | тв | узајамка завискост између људи поот&ла једна ометња за напредак, те се земљорадња није могла развитк под тим уоловиаа.што су прокене у пољупривредној техници* увођеве пронађеких кашина употреба среотава за ђубреве, биле апоолутно у отарим формама [јотребно је било увести други начик обр&де* *Греоало " и *""' и ,ПШ „ | | | Ј|М ЦД||Ц lи , је укинутк присклно сбрађкваље, укинути оељацииа земљу у пуну свозинуМи ће-мо прзо пооматрати отвари оа гледижта овља ковог- Сеља}( не-престано обрађује земљу. која није вегова и према томе оаовим је разумљиво' да то обрађивање кеће бити шјбољво Затим он плодсве од свога рада нејужжв& се,ж $ него мора да кх носк господару да. овај узме колико ■ хоће ида њзму оотави по свсјој вољи. Ако и кма зедно парче, земље не козке да га обрађузе јер мора прво да ради на господаревом имању чеото в дана у Оељак има са ових страна рачуна да се сслш Боди те везе која га везујв за у толшсо пре што 30 држава стала на сво]© ног© 5 жто може сада да му ооигура.. ндзавискоста што он вштс нема потребе за заштцтом феудалнсг госпо. дара , .