Аграрна и индустриска политика : стенографске белешке

32

И , оа гледишта феудашнозр господара узазамна зависнеот аоетада је једна ометва« Она је везана са за једничкоГ имања издржавањем о&љака ко ји често зута не раде ниж та- Поред тога принудан рад доноои врло мадо приноса« Најзад господар чијејје имање распарчано, нв може да вјши над лапи контроду с Свим тим разлозима надодаје се један пооледњи,*то је да гооподар не може да уводи никакву поправку, јер није сигуран да ће оењаци то употребити у наЈбоњем смислу* Он нфоже да уво ди никакве модерне машине, никакве нодернб ттроналаоке, на тако распарчаномимању, од кога је свако парче под друкчијим режином. Л\ /Други узрок јесте филозофоко - иде.јнис На крају 18« век-а, под ватром Француеке револуције, под утицајем филоРусо аs Монтеокиеја, Дидроа, под утицазем покода оењаци су у овима земљана почели да се дижу, да се буне« ЈГибералне, идеје флободи, о братотву* .0 јаднакости закватнле су најзабаченије на земзш 5 у толико пре што су нооиошј, француоке цеволупи.те -олоболу не само за ое“ бе него и за све нарсде на зежњи* Најзад, држава је стала на свсде ноге, сна може . да осигура грађанима слободу от, је обнсвљека* 1 §ише оељаци нема ' • •■■■'■' ' ју потребе да иду код својин влаотеЈшна да их ош суде. Отш ви пге не служе војску код влаотолина., него код. државе® Француска , * револуција прва је увела обавезу возне службе. Држаза има рачу на да оељаке држи. сама, а не преко властелина,.. о.на има.. .ра-чунада рша добре ће дати добре Држава ое по јављуЈе као чиковнички апарат, коме је потребна извеона плина р Јер чиновнички апарат треба да функционише а да би функционисао треба да има додира оа свима народни масама* Еолико |е то тачно најбоље се видело у самој француској револуцији и у ратовима који оу настали после ње, кад су француски војници прешли добедонооно преко целе Европе« Ове они народи кроз којс су они пролазили , ооетилр су да се ланци скидају и од њих оа-