Аграрна политика

земљом као једним од главних фактора производње. Али се до скора у најкултурнијим државама дешавало оно штосејош данас дешава у некимземљама. Пољопривреди се теориски, речима, одају све хвале, али се о њој брига оставља онима који су осуђени рођењем или животним приликама да се њоме баве. Пошто је политика у ствари однос снага, а снага је резултат свесног и организованог напора (за одбрану и за напад), —разумљиво је што се тако доцкан почело водити рачуна о аграру и ољудима који се њиме баве, и ако су то стародревне, скоро вечите фигуре људске историје.

Може се чак рећи да важност аграра расте упоредо са опадањем његове универсалности. 0 пољопривреди се најмање мислило и парало онда када је она била опште занимање, нормално стање целог човечанства, или бар његовог највећег дела У колико су се развијале друге привредне гране занат, трговина, индустрија, новчарство —, у толико се пољопрнвреда све више издвајала, и у толико су се пољопривредници (то значи најчешће сељаци, људи са села) више диференцирали од осталих друштвених редова. Као што се лепота природе, чистота пољског ваздуха и свежина планинске воде боље опажају и осећају из града, гако се важност пољопривреде истиче тек онда кад се један велики број људи окупи у градовима, ода се другим пословима, удаљи се од „природнога живота", дође у зависност за своју исхрану од других људи. 0 пољопривредн се највпше писало и говорпло онда кад су њене услуге биле најпотребније, у ратовима и после њих, у доба гладних година, помора и других катаспрофа, које су градско становнпштво доводиле у тежак положај за исхрану и за радну снагу. Појава и јачање градских центара, несељачког, буржоаског становништва, стварање мануфактуре са многољудним радништвом, а доцније сконцентрисане индустрије, са свнма последицама које она доноси собом, то су били чиниоци који су подвукли значај аграра и важност пољопривредника. Фабричка сирена је впше нстакла земљу и земљорадника него лира божанског Хезиода; свакодневни берзанскп извештаји више него бесмртне Георгике.

Старање о аграру јавља се, дакле, као последица претераног напора у супротном правцу. Агуаризам долази као реакција на сувишан индустриализам. И није чудновато да се као врлина пољопрпвреде, сеоског жнвота и становништва заузетог у аграру истиче баш оно чега нема у градској култури, у машинизму и у индустрнји, и за шта се мисли да је негативно, штетно и упропастилачко. С друге пак стране, свн нови предлози за унапређење пољопривредне производње,

2

УВОД