Аграрна политика

за поправку социалних услова у аргару, за културно и духовно подизање села, једном речи цео позитиван програм аграрне политике руководи се великнм техничким, социалним и интелектуалним резултатима који су посгигути у градском животу и у индустриској производњи за последњих сто година. Кад се претера у индустриализовању, тражи се повратак аграру. Да би се унапредила пољопривреда, предлаже се њено индустриализовање. Као два контраста, аграр и индустрија дају једно другом праву боју, и међусобно се коригују. Набројаћемо неколико појава које су дошле као последица тога развоја, а које означују важност села, пољопривреде и пољопривредника, једном речју аграра, у модерним друштвима.

1. Нужна је вгћа производња хране углед начножззања станозништва.

То намножавање бива и апсолутно и релативно. Апсолутно, у толико што је на земаљској кугли, нарочито у Европи и Америци, просгор насељених предела све већи, што су насеља све гушћа и што број укупног становништва стално расте. Релативно, у голико штоје све већа маса људи који се не старају сами о средствима своје исхране. Најзад, градски центри и неаграрно људство троши просечно много више него аграрно: једе, пије, употребљава и носи веће количине сировина и фабриката, и зато потребује више аграрних производа кего кад би се само бавило пољопривредом. Мање произвођача, дакле, а више потрошача, и то погрошача са већим потребама. Све мањи број пољопривреднша мора да храни све већи број потрошача, сеоских и градских, нарочито градских.

Занимљив пример А устрије, која је пре рата обухватала неколико наших покрајина, показује за само десет година овакве промене у занимању становништва:

1910 % 1900 Пољопривреда и шумарство 13,842.707 48,4 52,4% Индустрија и занати 7,562.508 26,5 25,2% Трговина и саобраћај 3,539.448 12,4 11,6% Јавна служба, слободне професије и др. 3,626.137 12,7 10,8%

У Немачкој, % запослених у пољопривреди опао је од 35,8 у 1895 на 28,6 у 1907. у Мађарској је тај % пао од 68,4 у 1900 години на 64,5 у 1910. У Швајцарској: од 32,2 % у 1900 на 27,5% у 1910. У Италији: од38,2% у 1901., на 34,2% у 1911. У Шпанији: од 24,31% у 1900 на 21,05% у 1910. У Француској: од 42,7% у 1906 на 40,7% у 1911. У Холандији: од 11,2% у 1899 на 10.5% у 1909. У

ВАЖНОСТ АГРАРА