Аграрна политика

Данској: од 40% у 1901 на 36,4% у 1911. У Русији је бнло сасвим обратно: ту се број пољопривредника попео од 58% у 1900 Н8 66,3% у 1910, алп је зато број радника, надничара и друтих зависних људи пао од 15.9% на 7,7% за исто доба. У Енглеској, број пољопривредника и рибара опао је за 95.153 од 1901 до 1911 године. —• У америчким Сједињсним Државама: од 33,2% у 1910 пао је на 26,3% у 1920. 1

Док је број људи запослених у пољопрпвреди, дакле произвођача хране, тако опао дотле се број укупног становништва стално пео. У Европи, где је 1800 године било свега 187,363.000 становнкка, 1910 годнне становало је 447,477.000 људи, што значи просечан годишњп пораст од 7,9 на 1000 становнпка. Само за последњих десет година (овде узетих у обзир) становништво је порасло за 54,489.000. 2

У Југо&мвији не зна се тачно однос аграрног и неаграрног становништва. Обично се рачуна да се пољопривредом бави 80% становништва, али нсмињу се и сви бројеги оц 75 до 85. Тачан број је тешко утврдптп због тога што се пољопривредом баве као главним занимањем н многи становницп градова, нарочито у Војводини. Пошто је дз сада вршен само ј. дан попис за делу државу (1921), немогуће је оценити у којој размери опада аграрно становништво према варошком п неаграрном. Најзад, Рат је нанео толико пустоши у људству на Балкануд да је илузорно свако поређење са предратним оројем становника.

2. Пољопривреда снабдеоа нндустрију и занате глазкнм еирсвинама.

У колико се ове радиности више развијају, у толико је већа потреба за сировинама. Поред рударства, њих највећим делом пружају земљорадња, сточарство и шумарство. Прелазак из натуралне привреде (код које се сви производи нужни за живот праве у кући или се размењују путем трампе) у новчану привреду (код које највећи део производа иде на пијацу и продаје се за новац), тај прелазак значи за пољопривреду скоро потпуно издвајање од осталих привредних грана. Оне зависе од ње као од лиферанта сировина, и није свеједно да ли ће тих сировина битн у изобиљу или ће их битн мало. Од цене сировина зависи у велико висина производних трошкова, а од ових опет зависи са коликом лакоћом he се дотични фабрнкати моћи продавати. Отуда све већи интерес осталих, неаграрних привредних грана за напредовање пољопривреде и за усавршавање њених метода рада.

1 Friedricli Zahn, „Bernf und Berufstatistik" у Hdw. d. ( Handw6rterbuch der Staaiswissenschaften, 4. нздање), 11, 524-581, Јена, 192*. 2 Ludvvig Elster, ~Der Bevoelkerungsstand unđ die Bevoelkeningsbewegung... bis zum Ausbruch des Weltkrieges“ , Hdw. d. Siw., 11, 687-697.

УВОД