Аграрна политика

Отуда се и могла појавх ти мисао да јс пољопрпвреда управо једино продуктивно занимање. То физчократско учење из 18. века јављало се и пре физиократа и после њих. У аграрним земљама, све је окрепуло (вој похлеп на пољопривреду; сви чекају ла «вадне сноп»; cbii се брину каква ће бити година. Али је заоиснот од пољопрпвррцне производње јсш већа у пеаграрним земљама: тамо се мора водити рачуна и о жетвк у другим државама, одакле се добијају сировхше за прераду, о њпховој ценк и квалптету. Може се слободно рећп до v новије време о пољбпривредној отатистици више воде рачуна индустриалци и трговци него сами сељаци. У Јухославији, нарочито су заОринути трговцп, јер главни део наш г чзвооа чине поЈБОпривредни производи. На конгреслма привреднлка више се говорп о пољопривреди него о свима другим гранама. У извештајима Нарсдне Банке и другпх већих завода, пољопривреда заузлма увек прво место. Трговачке коморе оснивају своја пољопривредна осслења, а беохрадска је узела ла себе да ширн оплемењсно семење...

3. Пољопривредницн су многољудни потрошачи индустриских и занатских производа.

Ако се Енглеска могла тако брзо и тако лако да претвори из једне сточарско-ратарске у велику индустриску и трговачку државу, то је зато што су купци за њене фабрикате били најпре претежно пољопривредни народи европског континента, а доцније њене бројне колоније, заостале и оскудне у израђевинама. У појединим европским земљама, у Америци и на другим странама, данас је поред градског становништва сеоски свет тај који треба да апсорбује све веће количине артикала. Индустриска. производња је тако усавршена у својим методама да има само две границе: једна је у сировинама за прераду, друга је у потрошачкој способности широких народних маса, Прва граница се испречила за време Рата, када су главни произвођачи сировина, пољопривредници, били мобилизовани. Друга се показала после Рата, када су најмногобројнији потрошачи, опет пољопривредници, изгубили у великој мери своју потрошачку способност, због узрока који се овде не могу набрајатн. Као потрошачи готових артикала пољопривредници су, дакле, од неизмерног значаја за све остале привредне гране, и зато су они све више предмет пажње, старања и такмичења.

0 -.о се нарочито осетило после 1925, када је настала i ољокриза, која се мало по мало претворила у општу приврелну крису. Одмах носле рата, за?лерало се сељацима тто цију пиво, купуЈЈ луксузне ствари, облаче грацско одело. Допније се зажалило шао су престали да «бесују»: они випш

5

ВАЖНОСТ АГРАРА