Аграрна политика

стћи објекхивност која влада у природним наукама, у физици или у математици. Ту се ради о људима, о групама разних раса, нација и класа, и тешко је помагати прогрес ако се нема један унутрашњи полет, један циљ, један идеал, Аграр је једна тако жива и осетљива материја, тако подложна спољашњим вољним утицајима, да му се не може прићи потпуно објективно. Али он је у исто време тако специалан и отпоран према простим подражавањима, да се мора нарочито проучавати, темељно и свестрано. Студија arpapa, па дакле и аграрне политике, јесте колико тешка толико примамљива: тешка, због разноврсностипредмета и ситуација;примамљива, јер се има посла са живим бићима која изгледају час савитљива и гипка, час ћудљива и крута.

Аграрна политика је једна тпеорија, у толико што резонује. о ваљаности разних закона пољопривредне економије, о економским и правним облнцима газдовања, о особинама пољопривредне производње, о промету земље и продуката, о преимућствима појединих обли: а газдовања, о индустриској и аграрној држави, о селу и граду. 1 Али аграрна политика је и наука, у толико што нас упознаје са noјединим. средствима за унапређење пољопривредне производње, за промену поседних односа у аграру, дискутује ефикасност тих средстава и врши поређење установа, законских прописа и административних мера у разним земљама. Она је, најзад, једна државна, самоуправна или колективна пракса, једна вештина, која чини део опште економске политике једне владе, или неке организоване заједнице. Ово последње је управо аграрна полиптика у ужем смислу, т. ј. интервенција државе и другихтелау аграрне односе, као и рад на унапређењу пољопривреде и на подизању пољопривредника. Кад се пак третира као теорија и као наука а не само као пракса, онда је то аграрна политика у ширем смислу. Она, поред набрајања и изучавања појединих практичних мера, обухвата још: студију техничких и економских односа у пољопривреди, историју аграрних односа у прошлости, промене у својини земљишта, системе поседа и газдовањаместо аграра у друштвеном животу.

Ми ћемо аграрну политикупосматрати у ширемсмислу, али ћемо, највећу пажњу посветити ипак практичним мерама, или аграрно политичкој пракси. Гледаћемо свако питање у три светлости: ') у опште, као научно питање; 2) како се поставља у страним земљама; 3) како се поставља у Југославији.

1 Као пример чисто теориског излагања, вид. Th. Brinkmann, „Oekonomik des landwirtsch. Betriebs", у Crundriss der Sozialoekonomik, VII, Тибинген, 1922.

13

ШТА ЈЕ АГРАРНА ПОЛИТИКА?