Аграрна политика

ГЛАВА ПРВА Историја аграрне политике

Као и друге привредне гране, пољопрквреда је током времепа каскије и спорије него остале изишла из области личног и приватног старања, знања и умења, почела се систематски и научно испитиватн, и постала предметом јавне бриге, од стране организација, самоуправних тела и државе. Од пољопривредног хаотичног емпиризма родила се пољоприврсдна наука, а од случајних и спорадичних усавршетака прешло се на планско унапређење путем јавног делања, на пољопривредну или аграрну политику. Обадве ове дисциплике прилично су нове. Ова последња је још и недовољно прецизно оивичена, Она иде —како код кога писца —од пољопрнвредне економије до уског старања државе о пољопривреди. Она је, најзад, претрпела тако великепромене, да се већ може говоритн о једној историјн аграрне политике. Зато је нужно видети; 1) шта је управо аграрна политика; 2) како је она постала; 3) како се развијала у појединим земљама.

I. Шта је аграрна политика?

Пре свега ваља рашчиститн питање: је ли ro само пракса, или је и теорија, доктрина, наука. Ако је само пракса, онда се она има свести на то да се просто набрајају мере које се практикују у разним земљама и од разних фактора, и евентуално дискутује о већем нлн мањем успеху тих мера. Ако је аграрна политика не само пракса већ и једна теорија, онда се мора допустити да се у њој сукобљавају разне тежње и разни друштвени идеали. Било би погрешно ићи у једну илн другу крајност, и видети у аграрној полигнци бнло чисгу апстрактну теорију, бнло голо низање факата и мера, без хоризонта и без једног социалног идеала. У друштвеним дисциплинама је у опште немогућно по-