Аграрна политика

да узме облике једнога потпуног ослободилачког и реформаторског покрета. Почет у циљу одбране личних и групних интереса пољопривредника, он све више показује амбицију да читаво друштвено уређење стави на другу основу.

Велпки је пут начпњен од првих удружења пољопривредника, више фплантропског илп забавног (просветитељског) карактера до данашњпх модерних економских и политичкпх организацпја. У првим удружењпма, из почетка 19. века, налазили су се и водилп прву реч велики сопственици, господа п понекп богатијп сељак. Државне власти су помагале те органпзације, делиле им субвенцпје, председавале њиховпм приредбама. Данас су оне независне, и појављују се према држави као саветодавна тела (савети, коморе, конгресп), као контрола (парламентарне групе) и као претендентн на вдаст (политичке партпје). 1889 био је у Паризу први Међународпп Пољопривредни Конгрес, и он се забавио аграрно-техничким, аграрнополптпчкпм и организаторским пптањима. Доцније су држани слпчнп међународни конгреси, и то 1891 у Хагу, 1895 у Брислу, 1896 у Будпмпешти, 1898 у Лозани, 1900. у Паризу, 1903 у Риму, 1907 у Бечу и 1911 у Мадриду. Поред ових, држани су и други међународнп конгресп за поједпне пољопривредне гране (млекарство, житна трговина и т. д.). 1905 године, створило је 40 разних држава Међународни Пољопривредни Институт у Риму, а у разним државама појавили су се, впше или мање специализовани, научни или практични, приватни или јавни пољопривреднп институти, Поменимо као најновији онај «за студију аграрних питања» при университету Впсконсин (Мадисон)! и Међународни Аграрни Институт у Москви. 2 Од 1907 године постоји Међународни Савез Пољопрпвредних Кооператива, а после рата известан број зељачких странака у Средњој, Западној и Југоисточној Европи удружиле су се у Зелену Интернационалу са седиштем у Прагу. 3 У свима земљама, развија се обилна штампа п литература која брани инторесе, пдеологију и крчи пут модерноме аграризму . За разлику од старога, којп ;је штитио само аграрне производе и тежио увећању земљишне ренте, овај узима у заштиту људе који раде земљу, или земљораднике, тражи да сва земља припадне њима и да се пољопрпвредни радници, наполичари и закупцк претворе у независне власнике. Док је онај аграризам био феудални или капиталистички. овај је демократски и социа.тн. 4

1 Prof. Richard Еlу, Ouflines of Land Economics, 3 књиге, 1922, и друга издања Института. 2 Издаје Agrar-Probleme, четири књиге годишње. Берлин, 1928, 1929. 3 Bulletin du bureau internafional agraire (на чешком, француском и немачком језику, четири књиге годишње), Праг, 1928, 1929. 4 Cf. W. Wygodzinski, «Agrarische Bewegung» у Worterbuch d. Volkswirlschaft, 3. изд., I. 36 и даље. W. v. Altrock, «Agrarische Bewegung in neuester Zeit» у Hdw. d. Stw. (1923), I, 73—76.

ВАЖНОСТ АГРАРА