Аграрна политика

варошки пролетаријат и признаје му већу слободу у вођењу газдинства. То је пут ка потпуном учвршћпвању сељачке својине над земљом, ублажене и допуњене кооперативном организадијом. Од 1928 та је ћолитика измењена, на штету сељаштва, али се на њу мора доћи.

7. Сељаштво се намеће све внше кас такво.

Намеће се науци, јер се данас говори не само о агротехници и агрономији, већ о социалној агрономији и о руралној (пољопривредној, сељачкој) економији и социологији; — не само о етнографији и о народној уметности, већ о психологији сељака, о култури села; не само о земљораду као једној привредној грани, већ о аграру као делу друштвеног живота, који се мора засебно изучавати, на Университетима, и у нарочитим институтима, локалног, националног и интернационалног значаја. Намеће се држаеној управи, јер брига о пољопрнвреди не спада више у опште старање о народној привреди, већ се организују засебна пољопривредна, и аграрна министарства, и доносе се многобројни закони, све више специализовани и детаљисани, и безбројне уредбе и наредбе које регулишу поседне односе, прописују мере и стварају средства и установе за унапређењи пољопривредне производње, уклањање неприлика, организовање промета, усавршавање сељака, подизање сеоске средине и т. д. 1 Намеће се политичком и јавном животу. Аграрна политика није више само једна научна дисциплима, или област једнога привредног министарства: то је, као и социална политика, једно настројење духова, једна идејна, идеолошка и политичка тежња. Изграђује се као реакција на сувишно индустриализирање и на претерано развијање градова (урбанизацију) читава једна нова идеологија, аграризам. Ствара се, у појединим земљама и на међународном пољу, све изразитији сељачки покрет, сличан ономе који је на Западу дао главно обележје другој половипи 19. и првим деценијама 20. века, сличан радничком покрету, само многобројнији од њега, а са особинама које одликују сељаке и пољопривреду. Најпре на економској и стручној основи, затим све шире, до сталешког и класног обележја, сељачки покрет тежи у последње време да добије и политички карактер, и

1 Долази на дневнн ред т. зв nomos georgicos (сеоскп закон, code agricole), врста кодекса целокупног пољопривредног законодавства. У Југославнји већ постојн неколико закона намењеннх пољопривреди. Најважнији је зацело Закон о унапређењу пољопрнвреде од 1929, којн допуњују закон о пољопривредном кредиту (1925, нзмењен и допуњен законом о Прквнлег. Аграрној Банци, 1929), закон о вину (1929), као н закони о унапређењу сточарства, о сузбијању штеточина. о задругарству (јединствен место неколико посебних), о arpapној реформи и други који су у припреми.

10

УВОД