Аграрна политика

друштвеним уређењем, већ се аграром почињу у већој мери бавити и они који иду на то да постојећи економски и социални поредак измене, више или мање кореннто.

Најважнији, најмногобројнији и најорганизованији противници капиталистнчког система, социалисти, свих фракција н свих нианса, до недавно потпуно су занемаривали село и сељаке, гледајућн у њима једну „реакционарну масу“, противну сваком напретку. Последњих годинз, тај став социалиста потпуно је измењен. У свима земљама, социалистичке сгранке, нарочито после рата, допуњују своје програме у погледу аграра, а неке, —као енглеска, аустриска, америчка, израђују чшав нов аграрни програм. Карл Маркс, за кога се увек мислило и тврдило да је чист ндеолог индустриског пролетеријата, исправљен је и допуњен. Поред нндустриског или пролетерског социализма стаје све више један аграрни социализам. Али не више на утопиској бази једнога Хенри Џорџа, Чернишевског, Исајева илн Толстоја, који су проповедали заједничку својину земље и стављање-њених производа ван граница трговине, већ на модерној бази сељачкнх породичннх газдинстава, удружених у кооперативе (задруге) и унапређених свима средствима .модерне аграрне политике. У економском радничком покрету (синдикати), обраћа се све већа пажња организовању пољопривредних радника у засебне федерације, и ове ступају у састав националних и међународних радничких централа.

Познат је напор Едуарда Давида у Немачкој да социализам прплагоди пољопривреди, критцкујући Марксове поставке о концентрацијп земљишног поседа. Адолф Дамашке иде још даље, и код самог Маркса налази потврду своје тезе о равноправности земљс и рада. «Рад, вели Маркс, није једини извор од њега пропзведене употребне вредности, материалног богаства. Рад је његов отац, као што каже William Petty, али је земља његова матиж 1

Дамашке узима у помоћ и Лењина, којп је увидео негативне резултате свих могућих покушаја за комунистичку обраду земље. «Још вечерас, рекао је он на 10. конгресу своје партије, у марту 1921, мора да оде радиом вест на све стране света и објави да се принудни рад и прпнудно давање хране замењује порезом, п да се тиме малим сељацима даје довољно потстрека да раде и да увећавају засејане површине.» Од тога тренутка је почела у Русији т. зв. Нова Економска Политика (НЕП), која признаје сељаштво као фактор, третира га друкчије него

1 К- Магх, Das Kapital, I. стр, 18; 2. изд. Е. David, Sczialismus und Landwirtschaft. 1903. Ново изд. 1922, А. Damaschke, Marxismus und Bodenreform, 1925; стр. 15.

ВАЖНОСТ АГРАРА