Аграрна политика

опозиционари их нападају н на њих се жале, јер им сметају да брзо измене постојећи ред ствари. И једни и други морају о њима водити рачуна. Нарочито од кад су се политичка права проширила на сељаке, богате и сиромашне, и од кад градска индустрија и култура, наука и политика траже на селу произвођаче сировина, потрошаче, публику и присталице. Село и сељаци, пољопривреда и пољопривредннци, то је све више предмет пажње, проучавања и реформаторских планова н напора, без обзира на то што они у многом погледу коче и успоравају напредак или бар нагле промене, можда баш због тих њихових особина.

Ваља приметитп да је на психологију сељака и на њнхов менталитет Светски Рат имао једно огромно дејство баш у правцу динамизирања. Данас, као нпкада пре, сељади прилично лако прихватају нове машине, и нове методе рада, прелазе на друге културе, које им се чине рентабилнијим, зидају боље станове, једу боље, обавештавају се, уче, чптају, путују. У другом смислу, исто тако, показују се знаци сличне врсте: мода, варошка ношња, морална поколебаност. разводи брака, огранпчење порода пт. д. Многи то сматрају као зло, и проповедају о.брнуто: повраћај староме п традпционалном. Ма да су сељаци осетпли, кад је дошла дефлација и кад су пале цене њиховпх производа, све незгоде некпх наглнх преображаја, стварних и привпдних напредаке, п ма да је процес мењања успорен, ипак нема цзгледа да ће се динампзпрање зауставити. Оно ће се, напротив, сигурно наставити: село ће се све више приближаватп вароши, и пољопривреда ће све више усвајати индустриске методе. 1

6. За аграр се интересују сзи друштвени реформатори.

Не само владајући кругови, —који користе заосталост и минималистичке захтеве сељака, консервативност и мирољубивост „аграраца"; не само политичари, који на селу траже масу својих гласача; не само варошки привредници, који у сељацима виде своје купце, потрошаче или лиферанте сировина; не само т. зв. широка јавност, која у сељаштву види главни део, већину „народа"; —не само државне власти, —којесасела добијају војнике, за одбрану земље и за напад, пореске платце, и од пољопривреде чекају главне количине производа за извоз (у аграрним земљама) или противтежу претераним захтевима и превратним тежњама (у индустриским земљама), — не само, дакле, они који су у главном задовољни данашњим

1 Заннмљива су опажања немачког евангелиског свештенпка А. l'Houet-a у послератном издању његове књиге; Zur Psvchologi е dcs Bauerntums (1905) 3. изд. 1920.

УВОД