Аграрна политика

се велики посед још увећао. Побуне сељака и робова, под браћом Грасима у 2. и под Спартакусом у 1. веку, остале су без успеха, али је Цезаров геније увидео да државу могу бранити само сопственици земље: зато је у данашњој Ломбардији насељавао легионаре, а сељаиима давао право грађанства и својину (Пвекпре Хр.). Исто су чинили и последњи римски цареви, хотећи дазауставе надирање варвара. Скоро сви већи и старији европски градови су остаци јелинско-византиске, односно латинско-галске цивилизације. Цео феудализам европскијена војничкој и сељачкој бази,докје античко друштво било трговачко-занатско и градско. Па ипак, топорушено, разорено друштво, прегажено одварвара,толикојебило снажноусвојимградским оазама, да је издржало све најезде, и да је економски доминирало кроз цео Средњи Век, чак и онда кад је изгледало да су феудалци, војници, племство и свештенство, овладали целим душтвом. Војна и духовна сила је била у њиховим тврђавама, дворовима и манастирима, али \е економска снага остала ипак у градовима. Снага градова, најмањау првим вековима иза Сеобе Народа (од5 —10 века), —бивала је доцније све већа. Поред економске важности, градови су добијалн све већи културни утицај, скоро стално на штету села и сељаштва.

Држава је постојала у Средњем Веку, —кад чвршћа, кад слабија; кад централизована, кад разбијена; негде уоблику градова са околином (Италија), негде териториална (Немачка), али је та држава у Средњем Веку била обично слаба. У сваком случају, њен утицај је био ограничен: овде попростору који домашује, онде по величини компетенције. У колико је у опште могло бити речи о некој планској економској политици, она је била сва у корист повлашћених класа, племства и свештенства, а у односу према територији, у служби градских интереса. Све што није трошио двор феудалнога господара, ишло је у rpaj. Сељачка околина производи за град, троши у граду. Чак и сами феудалци морају да повлашћују градове. Средњи Век, и ако носи пољско обележје, не познаје никакве бриге за село и за ссљаке. Забрањени су занати на селу. Трговине исто тако. Извоз аграрних производа из земље је забрањен; увоз њихов није ничим заштићен. Могло је бити борбе између града и града, између кнезова и градова, али никад није дошло до борбе на равној нози између села и града.

Како се то да објаснити? Зар феудални господари —који су често и сами жнвели у пољу нису били на страни села и сељака? Зар они нису штитећи своје интересе штитили сељачке интересе? Не, јер се они економијом у опште ннсу бавили, а од приноса су продавали мало или ништа. Потребан новац су добијали у облику такса и других давки, тако да се за промет пољопривредних артикала нису интере-

ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ